utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.01.2021. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Redovna kontrola otkriva rak grlića materice

Stvaranje ovog karcinoma je proces koji traje od pet do deset godina tako da preventivni pregledi spasavaju pacijentkinju od lošeg ishoda obolevanja
Др Сања Димитријевић (Фото: ВМА)

Karcinom grlića materice jedan je od najčešćih karcinoma kod žena. Nalazi se na četvrtom mestu po učestalosti, posle karcinoma dojke, debelog creva i pluća. Prema statističkim podacima oko 1.200 žena godišnje oboli od ovog maligniteta, a oko 600 umre. Najčešće se javlja između 45. i 55. godine života, međutim beleži se porast obolevanja kod mlađih žena što je verovatno posledica ranog stupanja u seksualne odnose.

Kapetan prve klase dr Sanja Dimitrijević, specijalista ginekologije Vojnomedicinske akademije, ističe da se u faktore rizika ubrajaju  promiskuitetno ponašanje, to jest česta promena seksualnih partnera, nekorišćenje zaštite – kondoma, kao i pušenje cigareta.

– Zna se da je glavni uzročnik raka grlića materice infekcija humanim papiloma virusom i to određenim tipovima HPV-a. Naime, postoji oko 200 tipova HPV-a koji se prema promenama koje izazivaju na epitelnim ćelijama dele na  visokoonkogene, odnosno visoko rizične tipove (tip 16,18 u 70 odsto slučajeva i 31, 33, 45, 53, 58 u 20–30 odsto slučajeva) i niskoonkogene tipove (najčešće tip šest i 11).  Niskoonkogeni tipovi HPV-a  šest i 11, obično izazivaju kondilomatozne promene na genitalnim organima žene, ali mogu se javiti i na respiratornom traktu u vidu papilomatoze larinksa – napominje naša sagovornica.

Smatra se da je prokuženost ovim virusom oko 80 odsto populacije. Sama infekcija ne daje nikakve simptome, međutim kod jedne od svake desete zaražene osobe dolazi do razvoja promena na epitelnim ćelijama koje se mogu u ranom stadijumu detektovati na ginekološkom pregledu.

Što se tiče prevencije najvažniji i kod nas najčešći jesu preventivni ginekološki pregledi. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji savetuju se jednom godišnje kod svih žena između 20. i 60. godine. Međutim, mi radimo preglede i ženama starije životne dobi, jer kod njih postoji i veća opasnost za karcinom endometrijuma i jajnika pa se redovni pregledi savetuju bez obzira na broj godina. Preventivni pregled sastoji se iz kolposkopskog pregleda – kada pod uvećanjem gledamo izgled epitelnih ćelija na površini grlića materice, i uzimanja brisa sa površine grlića materice i cervikalnog kanala koji se boje prema takozvanom Papanikolau i govore nam da li postoje promene samih ćelija – ističe dr Dimitrijević.

Prema takozvanoj kolposkopskoj slici, ukoliko su sumnjive, a uz čitanje „papa-testa”, određuje se dalji tok ispitivanja i eventualnog lečenja. U daljem ispitivanju radi se i takozvana HPV tipizacija tj. određivanje tipa virusa koji je doveo do navedenih promena i biopsija sumnjivih primena. U praksi tokom biopsije najčešće se nailazi na prekancerozne lezije (cervikalna intraepitelna neoolazija – CIN 1, 2 i 3). Ukoliko je rezultat CIN-1, biopsijom je završeno i lečenje, dok nalazi CIN-2 i CIN-3 zahtevaju intervenciju – konizaciju koja opet može biti dijagnostička i terapijska.

Pored preventivnih pregleda, unazad nekih desetak godina, savetuje se i vakcinacija protiv humanog papiloma virusa i smatra se primarnom zaštitom od nastanka karcinoma grlića materice. Vakcinacija kao primarna prevencija ovog maligniteta započeta je 2006. godine u SAD kada je prvi put napravljena četvorovalentna vakcina.

– Ova vakcina obuhvata dva soja niskoonkogenih virusa kako bi se sprečilo stvaranje kondiloma, kao i dva visokorizična soja 16 i 18, najčešćih virusa koji dovode do raka grlića materice. Vakcina protiv HPV pojavila se prošle godine i u našoj zemlji, besplatna je i namenjena prevashodno devojčicama uzrasta od 12. do 15. godine, a bezbedna je već od devete godine i daje se do 26. godine. Najbolje je da se primi pre prvog odnosa, ali može i nakon toga. Takođe, vakcina se preporučuje i dečacima, odnosno muškarcima iako oni ređe obolevaju od promena izazvanih HPV. Njihovom vakcinacijom smanjuje se mogućnost prenosa oboljenja na osobe ženskog pola. Devetovalentna vakcina, napravljena 2014. godine, namenjena je i seksualno aktivnim ženama a može se dati i osobama od 26. do 45. godine – navodi dr Dimitrijević.

Nažalost kada se jave prvi simptomi, a to je najčešće krvarenje tokom seksualnog odnosa ili nakon tuširanja, van menstruacije, odnosno krvarenje kod žena u postmenopauzi ili bolovi u maloj karlici, već je kasno jer oni ukazuju na teži stadijum bolesti. Lečenje karcinoma grlića materice zavisi od faze, odnosno stadijuma bolesti.

– Lečenje može biti hirurško – konizacija kod mlađih žena u ranom stadijumu bolesti, koje žele da očuvaju fertilnost, ili histerektomija i zračna terapija kod uznapredovalih stadijuma – dodaje naša sagovornica.

Ono što je važno napomenuti jeste da je stvaranje karcinoma grlića materice proces koji traje više godina, od pet do deset godina. To nije bolest koja se brzo razvija i nije nešto što može uznapredovati u kratkom vremenskom periodu. Zbog toga se preporučuju preventivni pregledi nešto što dugogodišnji proces razvoja karcinoma grlića materice može sprečiti, a lečenje učiniti uspešnim.

Komеntari0
8ec2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja