petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.01.2021. u 22:00 Danijela Davidov-Kesar
INTERVJU: docent dr ANA BANKO, virusolog

Vakcine deluju i protiv britanskog soja korone

Osobe koje su se zarazile nakon vakcinacije nisu imale ozbiljne oblike kovida 19. – Ne postoji utemeljena sumnja da cepivo utiče na plodnost
(Фото лична архива)

U Srbiji je u toku vakcinacija protiv virusa korona, i to vakcinama američkog, ruskog i kineskog proizvođača. Na građanima je ostavljeno pravo da odluče koje cepivo žele da dobiju, ali mnogima i dalje nije jasno kakve su razlike između vakcina i za koju treba da se opredele kako bi stekli imunitet protiv korone, a ima i onih koji sumnjaju da li su doze prošle sva neophodna ispitivanja. U razgovoru za „Politiku” docent dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objašnjava da su u ovom trenutku sve vakcine koje su u masovnoj upotrebi prošle rigorozna ispitivanja i jasno definisane korake prekliničkih i kliničkih ispitivanja, da su testirane na više desetina hiljada dobrovoljaca, a broj primenjenih doza u svetu trenutno iznosi oko 60 miliona. „Ove činjenice govore o bezbednosti vakcina, a prednost jednih u odnosu na druge možemo proceniti tek na osnovu analize rezultata i efekata imunizacije za više od pola godine”, kaže dr Banko.

Šta se zapravo sprečava vakcinacijom?

Princip imunizacije vakcinom je sprečavanje infekcije ili ublažavanje kliničkog toka bolesti. Najjednostavnije, naš organizam treba da stvori antitela specifična za protein virusa odgovoran za njegov ulazak, odnosno vezivanje za naše ćelije. Tako ćemo mi u svakom sledećem kontaktu s istim virusom imati spreman odbrambeni mehanizam da vezivanje i ulazak virusa bude onemogućen.

U slučaju SARS kov 2 struktura kojom se on vezuje za naše ćelije je S protein koji se nalazi na površini virusa. Dakle, suština primene vakcine je da stvorimo antitela na S protein, a da izbegnemo da se taj proces realizuje dobijanjem teških formi kovida 19. Zato se virusne vakcine koje do sada poznajemo zasnivaju na atenuisanom, to jest oslabljenom virusu, zatim inaktivisanom odnosno umrtvljenom virusu, ali su prisutne i subjedinične ili proteinske vakcine koje sadrže jedino protein virusa odgovoran za vezivanje za naše ćelije. Međutim, poslednje dve-tri decenije razvijaju se i vakcine koje omogućavaju da naš organizam sam stvori virusni protein i time aktivira imunosistem da proizvede antitela. To su upravo vakcine koje danas i imamo, RNK i vakcine po principu adenovirusnog nosača.

Kakva je razlika među vakcinama koje su građanima na raspolaganju?

Vakcine koje su do sada u svetu registrovane protiv kovida 19 zasnovane su na tri principa, od kojih su čak dva inovativna. Vakcina „Sinofarma” proizvedena je na modelu inaktivisanog virusa, što znači da se u vakcini nalazi umrtvljen SARS kov 2 te da on ne može da se umnožava ili izazove oboljenje, ali da ga naš imunosistem prepoznaje i pravi antitela. Kako je količina virusa u vakcini ograničena, njima se dodaju adjuvansi kako bi maksimalno povećali imunogenost vakcine. Inaktivisane vakcine su se primenjivale mnogo puta, te u tu grupu spadaju vakcina protiv poliomijelitisa, hepatitisa A, gripa, besnila...

RNK vakcine, poput onih kompanija „Fajzer” – „Biontek” i „Moderna”, do sada su razvijane u domenu onkologije, ali su takođe pre nekoliko godina rađene kliničke studije i na virusnoj RNK vakcini protiv besnila. Ovim vakcinama ubacuje se informaciona RNK, koja predstavlja kratkotrajno uputstvo da mašinerija naše ćelije sama napravi S protein, a onda i antitela. Time se ograničenje količine S proteina u inaktivisanim ili subjediničnim vakcinama prevazilazi. Nestabilan RNK molekul u našu ćeliju unosi se preko jedinice masti i kao takav on se u kratkom vremenu razgrađuje, pa od nekoliko komponenti ovih vakcina u našem organizmu vrlo brzo ništa ne ostaje. Zbog nestabilnosti, RNK vakcine zahtevaju čuvanje na izuzetno niskim temperaturama, ali je njihova prednost u jednostavnosti proizvodnje i brzoj modifikaciji RNK u slučaju pojave novih sojeva, ali i novih epidemija ili pandemija drugim virusima.

„Sputnjik V” i „Astra Zeneka” su vakcine koje su informaciju za sintezu S proteina upakovale u umrtvljen adenovirus. Dakle, adenovirus se koristi kao nosač koji obezbeđuje siguran ulazak ove informacije u našu ćeliju, a ne može da izazove oboljenje.

Po čemu su onda drugačije?

Razlika između ovih vakcina je što koriste različite adenoviruse kao nosače. Dok „sputnjik V” koristi dva humana adenovirusa, različita za prvu i drugu dozu vakcine, „Astra Zeneka” koristi adenovirus šimpanze. Razlog je izbegavanje prepoznavanja adenovirusa od strane našeg imunosistema, jer bi na taj način adenovirus i pre ostvarivanja svog cilja bio eliminisan našim antitelima. Zbog toga „sputnjik V” menja vrstu adenovirusa u dve doze, a „Astra Zeneka” koristi animalni adenovirus. Na modelu adenovirusnog nosača postoji i vakcina protiv ebole, odobrena 2019. godine za humanu upotrebu.

Koliko dugo vakcine štite osobu i da li će na jesen onaj ko je sada dobio cepivo ponovo morati na vakcinaciju?

Kompletan period nakon kojeg smo na kovid 19 imunizovani vakcinom moći će da se sagleda tek pošto prve grupe vakcinisanih počnu da gube imunitet. Jednostavno merljiv status imuniteta moći će da se proverava testiranjem vrednosti titra antitela iz krvi. Međutim, imunitet ne zavisi samo od toga, već i od potencijala T memorijskog imuniteta da pri svakom novom susretu s virusom ponovo pokrene stvaranje antitela čak i onda kada njihova vrednost u našem organizmu više nije merljiva. To daje nadu da imunizovanost nakon vakcinacije može da traje i duže od jedne sezone. Ako se desi da virus na godišnjem nivou stvara nove sojeve, kao što je to slučaj s virusom gripa, vakcina će morati tome da bude prilagođena i primenjivana svake sezone.

Da li vakcine mogu da prime ljudi s autoimunskim bolestima?

Prema dosadašnjim podacima, još uvek nije rađeno ciljano kliničko ispitivanje odobrenih vakcina na pacijentima s autoimunskim oboljenjima. Ovi pacijenti su primali vakcinu u mnogim zemljama gde je otpočela imunizacija, pa ćemo precizne rezultate dobiti nakon sveobuhvatne i detaljne analize efekata vakcinacije. Ipak, dve najvažnije činjenice jesu da proizvođači vakcina ne uključuju autoimunost kao kontraindikaciju za vakcinaciju, kao i to da zvanična udruženja daju preporuku da osobe s autoimunskim bolestima prime vakcinu. Izuzetak, za sada, predstavljaju pacijenti u specifičnoj fazi bolesti, pre svega vezanoj za terapiju kao što je intenzivna imunosupresivna terapija ili terapija monoklonskim antitelima, jer ona može umanjiti efekat vakcine.

Šta je s onim građanima koji su alergični na penicilin ili razne polene?

Ovakve vrste alergija, zajedno s alergijama na druge lekove, hranu, lateks i slično, nisu kontraindikacije navedene od strane proizvođača koji su objavili rezultate svih faza kliničkih studija. To znači da ove osobe mogu primiti vakcinu. Teške alergijske reakcije koje zahtevaju hitnu primenu terapije ili hospitalizaciju su moguće, ali ne u značajnom procentu. One se javljaju kao odgovor na neku od komponenti vakcina, a za sada je to do jedan na 100.000 doza, s povoljnim odgovorom na primenjenu terapiju epinefrinom najčešće u prvih 15–30 minuta nakon vakcinacije. Zbog toga je važno prijaviti istoriju anafilakse lekaru neposredno pred vakcinaciju kako bi, u zavisnosti od vrste vakcine, bila napravljena procena da li je alergija usmerena na neke od komponenti vakcine. Tako, na primer, alergije na polietilen glikol (PEG) i polisorbat, koje su komponente RNK vakcina, predstavljaju kontraindikaciju za vakcinaciju.

Važno je i pitanje primene druge doze vakcine kod svih koji su nakon prve doze imali tešku, ali i umerenu do blagu alergijsku reakciju (poput sistemskih otoka i osipa). Preporuka je da se druga doza ovakvim pacijentima ne daje.

Koliko je tačna informacija da ne smeju da se vakcinišu žene koje planiraju uskoro trudnoću?

Ova informacija se dosta komentariše kod nas iako ne potiče ni iz jednog dokumenta ili naučne publikacije u vezi s vakcinacijom protiv SARS kov 2. Zapravo, ne postoji naučno utemeljena sumnja da vakcinacija utiče na plodnost. Poznato je, takođe, da je više žena i zatrudnelo tokom kliničke studije ispitivanja registrovanih vakcina, ali i da će trudnice u narednim koracima biti ciljano uključene u dalja klinička ispitivanja. Među desetinama miliona onih koji su već primili bar jednu dozu neke od vakcina, bilo je i žena koje su kasnije saznale za trudnoću, te su one pod stalnim nadzorom.

Savetuje li se vakcinacija osoba koje su preležale koronu?

Osobe koje su preležale koronavirusnu infekciju mogu ponovo biti inficirane, pa im se iz tih razloga preporučuje vakcinacija. U slučaju da još uvek imaju antitela, vakcinacijom će im se povećati količina i produžiti trajanje antitela. Važno je, kao i za sve ostale infekcije, da primena vakcine ne bude u trenutku akutne bolesti, tj. prisutne temperature, malaksalosti i ostalih znakova zapaljenja, što znači da se vakcina može primeniti vrlo brzo nakon izlečenja. Takođe je važno da se pacijentima lečenim primenom plazme ili monoklonskim antitelima preporučuje da na vakcinaciju sačekaju 90 dana nakon pomenute terapije.

Koje su neželjene reakcije vakcina?

Uobičajene neželjene reakcije su bol na mestu uboda, otok, povišena temperatura, umor i glavobolja. Ove reakcije obično prolaze za 24 sata. Retke i ozbiljne neželjene reakcije su alergijske reakcije koje se mogu videti i nakon primene brojnih drugih lekova i vakcina.

Brinu li vas vesti iz Norveške da su 23 osobe preminule posle vakcinacije? Mnogi ljudi odustaju od vakcinacije kada čuju takve stvari.

Tokom rigoroznog i strogo kontrolisanog procesa imunizacije prijavljuju se i registruju apsolutno sve neželjene reakcije za koje postoji sumnja da su bile posledica primene vakcine. Slučaj iz Norveške vezan je isključivo za stariju i osetljivu populaciju iz staračkih domova, uglavnom već narušenog zdravlja. Zdravstveno stanje ovih ljudi kao i njihove godine ne mogu se isključiti kao uzroci pomenutih smrtnih ishoda. Prema poslednjim izveštajima iz Norveške, učestalost smrtnih slučajeva u staračkim domovima na nedeljnom nivou, a u vezi s periodom od kada je počela primena vakcina, ne odstupa od uobičajene učestalosti. Zbog toga vakcinacija i dalje nesmetano traje, ali s kontinuiranim daljim praćenjem i utvrđivanjem svih uzročnoposledičnih veza dosadašnjih prijavljenih ishoda.

Da li osoba koja je vakcinisana može, ipak, da dobije koronu?

Osoba koja je vakcinisana u izuzetno malom procentu može biti zaražena. Ta verovatnoća se približno izražava efikasnošću same vakcine, što znači da je ta mogućnost kod većine vakcina od pet do osam odsto, odnosno oko 20 odsto. U objavljenim rezultatima kliničkih studija, čak i osobe koje su se zarazile nakon vakcinacije nisu imale ozbiljne oblike kovida 19, što je i najznačajnije. Ono što još ostaje kao pitanje jeste da li vakcinisane osobe mogu biti prenosioci infekcije. Trenutna saznanja po tom pitanju su optimistična.

Pružaju li zaštitu vakcine i od mutacija virusa koje su se pojavile u više od 60 zemalja?

Do sada su registrovane brojne mutacije virusa koje su očekivana posledica njegove evolucije i nisu nužno presudne za sticanje novih bioloških osobina. Trenutno najrasprostranjenija među novim varijantama B.1.1.7, još nazvana „britanska”, ne zabrinjava po pitanju efikasnosti antitela koja se stvaraju nakon primene vakcine. Efikasnost antitela usmerenih na virus s mutacijom E484K, dokazanom u južnoafričkoj i brazilskoj varijanti, deluje niže. Sumnja se da efikasnost antitela usmerenih na varijante virusa s ovom mutacijom može biti i do 10 puta manja u odnosu na druge već postojeće varijante.

Komеntari18
efa2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloje
Dve velike nelogičnosti. Osoba koja je preležala koronu nema imunitet a vakcina će da ga napravi? Šta to znači? Da li ćemo vakcine morati da primamo na nekoliko meseci kako bi sve imalo smisla? I druga nelogičnost je da se kod umrlih u Norveškoj ne može isključiti starost i zdravstveno stanje ko uzrok smrti! A kada umru kao zaraženi virusom onda se broje u umrle isključivo od Korone. Ako se želi poverenje ne sme postojati ovoliko protivurečnosti.
Samo logika
Bravo za komentar. Konačno da neko logično razmišlja. 1. Prirodni imunitet kao "ne traje", a i posle vakcine možemo da se zarazimo, samo je lakša slika. Pa većina zaraženih i ima lakšu kl. sliku. Manje je sa teškom, samo se o njoj konstantno izveštava. 2. Kako su različiti aršini kad neko umre od korone, ne pita se da li je bolovao od nečega. A kad smrt nastupi posle vakcine onda se sete da su to stariji i da su već bolovali, pa se vakcina isključuje kao uzrok.
Igor Stanković
kako mozete da kazete da je vakcina sigurna i da pozivate ljude da se vakcinisu a istovremeno priznajete da nije poznato kako vakcine deluju na autoimune bolesti i na trudnice !? kazete da se ti ljudi prate kad prime vakcinu sto znaci da je jos u fazi eksperimenta a Ustavom je zabranjeno da se vrse eksperimenti nad stanovnistvom !
Бојан
Заиста одличан чланак који доста добро објашњава разлике у дејству појединих вакцина. Једино што је нелогично је да се говори "Особе које су прележале коронавирусну инфекцију могу поново бити инфициране, па им се из тих разлога препоручује вакцинација." Особе које су прележале инфекцију SarsCoV2 имају много већу количину антитела од вакцинисаних особа јер се вакцинацијом само имитира одговор организма на инфекцију. За имуност на нове сојеве нико не може да гарантује ништа!
Nebojša
Gradjanima je uskraćeno pravo izbora vakcine. Ne dozvoljava se osobama starijim od 65 godina da po izboru prime rusku vakcinu!
Мила
бесмислице. ''Британску корону'' нико није видео. Пре ће бити да људи умиру од - вакцинације!
Nonsense
Јесте, а земља није округла него је равна плоча.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja