ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.01.2021. u 08:30 Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić

Spomenik Stefanu Nemanji između divljenja i razočaranja

Dok se vlast oduševljava, a deo javnosti kritikuje, sitno se odbrojava do 27. januara, kada će na novom Savskom trgu biti svečano predstavljen spomenik velikom županu, rodonačelniku dinastije Nemanjića
Дело руског вајара Александра Рукавишњикова (Фото А. Васиљевић)

Najlepši i najveći trg u Beogradu. Nasilje u javnom prostoru i premeštanje centra grada u „Beograd na vodi”. Velelepni spomenik Stefanu Nemanji. Estetski promašen, neprimeren i rogobatnog izgleda. Cena tajna do 2023. To se radi za narod i ostaje za naredne vekove. Između ovih suprotnosti, oduševljenja vlasti i kritike dela javnost, sitno se odbrojava do 27. januara, kada će na novom Savskom trgu biti svečano predstavljen spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku dinastije Nemanjića. 

Na Savindan odbrojavanje se ipak neće završiti. Počinje ono za kompletiranje projekta – obnova dela saobraćajnice na obodu trga između Nemanjine i Savske i tramvajskog koridora. Taj posao trebalo bi da bude završen najkasnije do aprila, uverava Marko Stojčić, glavni gradski urbanista.

– Najpre treba da se poruši stara crpna stanica i to će se desiti za dva meseca, koliko će potrajati probni period nove stanice sagrađene na Savskom trgu. Kada uklonimo staru stanicu ispred bolnice „Sveti Sava”, onda možemo da završimo parče saobraćajnice po obodu trga i za to nam ne treba više od petnaestak dana – kaže Stojčić.

Od ideje da spomenik Stefanu Nemanji, delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, bude na Savskom trgu do realizacije te zamisli protekle su četiri godine. Za sve to vreme nije prestao rat stavovima za i protiv. Za predstavnike vlasti, Rukavišnjikovljevo rešenje za spomenik bilo je i ostalo poštovanje srpske istorije i odavanje počasti jednom od najznačajnijih srpskih vladara, dok su kritičari estetike spomenika u ogromnom obeležju visokom 23 metra videli kič, stilski neukus, skopljizaciju Beograda, megalomanske težnje aktuelne vlasti. Posle početnih razmena „ratnih strela” usledila je rafalna paljba – gradski oci kritičare spomenika opisivali su kao mrzitelje naše države i istorije, kao nepoštovaoce lika i dela Stefana Nemanje. Kritičari su na to uzvratili da se zamenjuju teze i da upravo spomenikom, takvim kakav jeste, vlast u političke svrhe zloupotrebljava lik i delo ovog srpskog vladara.

Šta je nama danas Stefan Nemanja?

Za arhitektu Bojana Kovačevića, na primer, to što se neki ljudi pitaju šta će nam uopšte spomenik Stefanu Nemanji potpuno je bespredmetno, čak i uvredljivo, u državi koja je, po prvom članu Ustava, „srpskog naroda i svih njenih građana”. Istoričar Dejan Ristić dodaje i to da je Stefan Nemanja prvorazredno važna istorijska ličnost u kojoj je sabrano mnogo toga što je vekovima nakon njegovog života „karakterisalo naš nacionalni identitet, a što se na najbolji mogući način ogleda u rodoljublju, slobodarstvu i nepokoru” i što ga čini „vanvremenskim simbolom ovog naroda i njegove otadžbine”.

Njih dvojica oko značaja Stefana Nemanje i smislenosti spomenika toj ličnosti nemaju sumnje. Ali, drugi nisu tako sigurni – ili im je to možda manje važno od još jedne prilike za prepucavanje, kako to napominje i Ristić.

– Strahujem da je za većinu nas veliki župan Stefan Nemanja samo jedna u nizu maglovitih ličnosti nacionalne povesti o kojoj nedovoljno znamo niti želimo da ta svoja oskudna znanja obogatimo i objektivizujemo. Sa druge strane, to što o nečemu ne znamo ama baš ništa ili, u najboljem slučaju, jedva ponešto, nikako nas ne sprečava da se beskonačno nadmećemo u „sportskoj” disciplini u kojoj smo u samom svetskom vrhu. U pitanju je naša nasušna potreba da ama baš o svemu imamo mišljenje i da ga, kao takvo, još istrajnije zagovaramo ukoliko primetimo da naš sagovornik sa njime nije saglasan – kaže Ristić.

Ako smo ipak, kao većina, načisto oko toga da Stefan Nemanja zaslužuje spomenik, ostaje najčešći prigovor – samoj njegovoj koncepciji i, naročito, veličini. Kovačević je, kao arhitekta, oko toga pomalo podeljen.

– Gornja polovina spomenika, uz primedbe na lik, ako se to može tako deliti, neuporedivo je manje sporna od donje, preraspričanog postamenta. Njegova ukupna prividna veličina je smanjena u odnosu na metričku jer je pomeren više u prazan prostor pa nema repere bliže sebi – smatra Kovačević.

To nas dovodi do druge sporne tačke povezane sa spomenikom koji je, za neke, samo problem u glavnom problemu – novom Savskom trgu. Deo javnosti veruje da je taj trg nefunkcionalan i da je, kako to tvrdi i Kovačević, bivšoj Glavnoj železničkoj stanici, zajedno sa okolnim prostorom, namena promenjena samo zato što je to iznudio projekat „Beograd na vodi”.

– Zabrinut sam, i kao stanovnik baš tog dela grada, izgledima za funkcionisanje samog zdanja bivše stanice kao muzeja, kao žiže, a pogotovo za to kako će pešački trg živeti. U početku će biti radoznalaca, ali će to trajati kratko. Možda tek kad se još dublje u blato ukopa stanica i ukrste dve linije metroa, tamo daleko u vremenu, živost mesta izbuja. Ali i tada ćemo, zazirem, imati samo još jedno saobraćajno čvorište, poput oduvek lažnog Trga Slavija – kaže Kovačević.

Rasprava se, dakle, samo manjim delom zaista vodi o važnosti vladara Stefana Nemanje. Mnogo više, ona se tiče jednog od krunskih projekata sadašnje vlasti, „Beograda na vodi”, koji deo javnosti ne može da prihvati. U tom ratu, reč stručnjaka kao da nije važna. A u društvima u kojima se njihov glas ne sluša za suštinski značajna pitanja, kaže Ristić, „dolazi i do toga da se, kao i u ovom slučaju, devalvira, banalizuje i zloupotrebljava istorijsko sećanje na jednu od najvažnijih ličnosti nacionalne povesnice”.

Preživeo je Stefan Nemanja u svoje vreme mnoge bitke. Nije mogao ni slutiti da će osam vekova kasnije „pasti” na bojnom polju jednog unutrašnjeg „rata”.

– Pošlo nam je za rukom da jednu plemenitu ideju u vezi sa podizanjem spomenika velikom županu Stefanu Nemanji, rodonačelniku najznačajnije srpske srednjovekovne dinastije i jednom od očeva nacije, svi skupa pretvorimo u jedan sveopšti cirkus – neprimeren po rečima koje se izgovaraju, manjku argumenata, političarenju i spremnosti da se, u nedostatku činjenica, međusobno vređamo i ponižavamo – ocenjuje Ristić.

Potpuno je nebitno ko se u toj neprimerenoj „utakmici” bolje pokazao, dodaje on: „Svi smo se osramotili.”

Neumorna selidba spomenika i rokova

Savski trg treća je lokacija na koju se od decembra 2015. šetala skulptura Stefana Nemanje. Ona je, najpre, na predlog tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, trebalo da bude u parku Manjež, potom je u aprilu 2017. pomerena stotinak metara niže na ugao Nemanjine i Kneza Miloša – ispred zdanja A kompleksa Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića oštećenog u NATO agresiji. Tada je odlučeno da se raspiše međunarodni konkurs za izradu spomenika. Konkurs je ozvaničen septembra iste godine kada je spomenik ponovo dislociran – na budući Savski trg. Mesec kasnije žiri konkursa pozvao je četiri inostrana umetnika da ponude ideje za buduće obeležje. Među njima je bio i ruski vajar prof. Aleksandar Rukavišnjikov koji je marta 2018. na tom takmičenju osvojio prvu nagradu.

Obeležje Stefanu Nemanji najpre je trebalo da bude otkriveno u prvoj polovini 2019. kada se obeležavalo 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Konkurs za rekonstrukciju trga na kome će biti ovaj spomenik raspisan je krajem 2018, a pobedničko rešenje španskog dvojca Iribaren–Fenvik zvanično je predstavljeno početkom februara 2019. Tada su iz Starog dvora najavili da će trg promeniti izgled već te jeseni. Ali, rok za otvaranje pomeren je na Sretenje 2020. U međuvremenu je usvojeno konačno urbanističko rešenje koje je pretrpelo izmene u odnosu na ideju Fenvika i Iribarena – tramvajske šine izmeštene su iz centra na obod, spomenik pomeren malo udesno, a utvrđena je i pozicija buduće metro stanice.

Pripremni radovi u zoni trga počeli su u leto 2019, a glavnini te jeseni. Datum za završetak radova pomeren na maj 2020. Uoči eksplozije virusa korona, ali i uoči Sretenja 2020, nadležni su otvaranje trga najavili za početak leta 2020, onda za Vidovdan, a kada je korona buknula sve je pomereno za jesen 2020.

Situacija sa pandemijom virusa kao opravdanje može se uzeti kada je reč o dopremanju spomenika. Tek avgusta prošle godine prvi delovi počeli su da stižu iz Rusije na Savski trg, a poslednje, tadašnje reoročenje poručivalo je – trg sa spomenikom biće otvoren u novembru. Potom je usledilo novo pomeranje.

Do danas se ne zna kolika je vrednost rekonstrukcije samog trga, ali je nedavno objavljeno da spomenik županu građane Srbije košta oko milijardu dinara.

Komеntari109
e05e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Збиљић
СПОМЕНИК ЖРТВАМА БОМБАРДОВАЊА : ГОДИНЕ: И Споменик Немањи бих обавезно подигао у близини Храма Светога Саве – да отац и син буду заједно, као у хиландару. А на том месту где је сада Немања, у близини бомбардоване Зграде Генералштаба, подигао бих велики Споменик од 50 метара жртвама бомбардовања од „милосрдног анђела“, а на постољу бомбе поставио бих фигуру голуба с цветом божура у кљуну подигнутом перма небу, тј. Богу.
Драгољуб Збиљић
Ја сам за подигнут споменик Немањи у сваком случају. И поштоваћу га у сваком случају. Али имам и нека чуђења. Прво, зашто еј Немања постављен на некакав шлем? Увек ећ ми то, психолошки, деловати да је на несигурном. Човек ако се попне на шлем, то еј неприродно. Шат ће човек на шлему? Друго, мач није требало да је уперен у небо. Боже, опрости ми, имам утисак да тај мач прети небу и Богу, а нее непријатељима. Оптужиће нас светски узурпатори да смо ми Срби опасни, "милитантни". Мач бих за појас ста
Moj komentar
Mislim da su ga malo lose postavili, treba da bude u sredini a ne na desnoj strani...
sike bivsi milic
Nemam nista protiv ni Savskog trga,ni Stefana Nemanje,samo pitam,da li je pre toga trebalo zavrsiti Autobusku i Zeleznicku stanicu.!? I pitanje,da li bi bilo dobro usporiti gradjevinsko izivljavanje sa istorijom i Beogradom,ili je bolje uperiti snage u popravku onoga sto propada i steti ne bas lepom zivotu gradjana.!?
Hajzenberg
Najpre, za Katarinu - "čovek" ne "stoji na kugli". Osnivač srpske srednjovekovne dinastije stoji na naprslom vizantijskom šlemu koji je, kao između čekića i nakovnja, uništen između mača srpskog vladara i žezla Svetog Save, tj. simbola autokefalne srpske crkve. Dakle, mlada srpska država, samosvojna i verski i politički, nagoveštava da će jednog dana smrviti vojnu dominaciju Vizantije na Balkanu. To je ujedno i simbolika spomenika. Ako Vama nije dovoljno - šta da Vam radim. Meni jeste.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja