subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 23.01.2021. u 20:00 Marijana Avakumović

Privrednici će otplaćivati kredite duže od 10 godina

Američki DFC daje garanciju od milijardu dolara za kredite za investicije i obrtna sredstva namenjene malim i srednjim preduzećima
(Фото Д. Јевремовић)

Krediti za investicije i obrtna sredstva za koje će garant biti američka Međunarodna finansijska razvojna korporacija (DFC) mogli bi da budu na raspolaganju malim i srednjim preduzećima sredinom godine. Garantna šema u iznosu od oko milijardu dolara, biće usaglašena do kraja prvog kvartala i do kraja drugog tromesečja taj novac mogao bi da bude na raspolaganju našim preduzećima i poslovnim bankama.

Ovo je najavio Siniša Mali, ministar finansija, posle potpisivanja Međudržavnog sporazum o podsticanju investicija, što je preduslov za otpočinjanje aktivnosti DFC-a( koja je u septembru otvorila kancelariju u Beogradu) i potvrda da se i dalje primenjuje  Vašingtonski sporazum, koji je potpisan u septembru.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su krediti na deset godina dobra stvar jer  privreda u Srbija nema na raspolaganju tako povoljne kredite sa tolikim rokom otplate.

– Ne znam da li neka banka u Srbiji daje privredi kredite na pet godina Uglavnom je reč o kreditima sa rokom otplate od godinu ili dve. Taj prvi elemenat ovog sporazuma je dobar, jer ako je dugoročni kredit po prirodi stvari kamatna stopa bi trebalo da bude niska. Odlika dugoročnih kredita upravo jeste niža kamatna stopa. Šta će biti garancija i da li će i država morati da garantuje, kao kod garantne šeme koja je trenutno na raspolaganju privredi, još se ne zna – kaže Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta ukazuje da problem naših preduzeća i jeste u tome što malo njih ima kvalitetne hipoteke, a to se uglavnom odnosi na mala i srednja preduzeća. Prema njegovoj oceni, ovo je pozitivna okolnost za državu i za srpsku privredu jer je uvek bolje da postoji više izvora.

– Kada postoji više mogućnosti to čak može da utiče i na banke. Nije mali iznos da se milijarda dolara plasira u privredu Srbije. Američki fond ima dosta novca i ako bi sve išlo kako treba ko kaže da ta sredstva neće biti uvećana – ističe Savić.

Na naše pitanje da li očekuje da će nova administracija SAD nastaviti dosledno sprovođenje Vašingtonskog sporazuma naš sagovornik kaže da Bajden jeste najavio da će preispitati Trampovu politiku, da će imati drugačiju politiku i prema Evropi, globalnim sporazumima i da će graditi drugačije političke i ekonomske odnose.

– Mediji su prenele da će poštovati Vašingtonski sporazum za Kosovo. Ne verujem da će se bilo šta menjati u vezi ekonomije. Ne mogu ništa određeno da kažem, mogu samo da spekulišem. Ali ne bi me iznenadilo da povoljnost kredita povežu sa rešavanjem situacije na Kosovu. Ne znamo do koje će mere blagonaklono odnositi prema Srbiji. Ali ako gledamo sam sporazum on je dobar za našu zemlju, mada u ovom trenutku nemao sve elemente sporazuma – kaže Savić.

U Srbiji već postoji jedna garantna šema koja je dogovorena sa komercijalnim bankama, gde je garant realizacije dela kredita država i deo je paketa pomoći privredi pogođenoj pandemijom, iz aprila prošle godine. Oko 23.000 preduzeća je iskoristilo 1,5 milijarde evra postojeće garantne šeme od ukupno dve milijarde evra, koliko je bilo na raspolaganju. To je bio podsticaj za likvidnost, za investicije i za obrtna sredstva. 

Krediti za likvidnost u okviru garantne šeme se odobravaju na rok do tri godine uključujući grejs period od devet do 12 meseci. Kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, a maksimalna kamatna stopa je jednomesečni belibor uvećan za 2,5 odsto za kredite odobrene u dinarima, odnosno tromesečni euribor uvećan za tri odsto za kredite odobrene u evrima. To znači da je godišnja kamatna stopa 3,2 odsto za kredite u dinarima i oko 2,5 odsto u evrima.

Narodna banka Srbije je 20. jula donela odluku kojom je dodatno pojeftinila dinarske kredite iz šeme za likvidnost. Ukoliko poslovne banke odluče da spuste kamatnu stopu na dinarske kredite za najmanje 0,5 odsto NBS će im platiti za 0,5 odsto više za obaveznu rezervu koju drže kod  centralne banke na onoliko sredstava koliko iznose krediti odobreni pod povoljnijim uslovima.

Komеntari2
07605
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sve što treba
... je da "odštampaju" dolar i preuzmu sve ostalo.
nikola andric
''Nije sija nego vrat''. Sve drzave emituju obligacije na 10 godina. Razlika izmedju obligacija i akcija je da obligacije liferuju dohodovni tok u obliku kamate dok akcije liferuju dividende pod uslovom 'proizvodnje' profita. Sadasnje stanje stvari na trzistu kapitala ( zaduzivanja preko godinu dana) je takvo da cak Italija moze da zajmi ispod 1% kamate. Holandija i Nemacka za 0%. Penzioni fondovi su glavni kupci obligacija a cime ce isplacivati penzije sa 0%-1% kamate ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja