nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 22.01.2021. u 19:09 Biljana Mitrinović

Amerika u 2021. najviše strahuje od Pjongjanga

Севернокорејски вођа Ким Џонг Ун највећи страх за Американце (Фото EPA/KCNA)

Za Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike od svih konfliktnih situacija širom sveta najveću zabrinutost u ovoj godini izazvaće razvoj nuklearnog oružja i balističkih raketa u Severnoj Koreji, što će izvesno dovesti do napetosti na Korejskom poluostrvu. Opasnost koju za SAD predstavlja nuklearni program Severne Koreje ispred je sajber pretnji na američku infrastrukturu, što su bile opasnosti sa najvišim stepenom prošle i pretprošle godine.

Do ovog zaključka se došlo istraživanjem u tradicionalnoj anketi o prioritetima u preventivnom delovanju nevladine, neprofitne organizacije Saveta za spoljne odnose, koja obeležava 100. godišnjicu postojanja. Njihov Centar za preventivno delovanje je prošlog novembra zatražio od spoljnopolitičkih stručnjaka da rangiraju 30 aktuelnih i potencijalnih sukoba za koje smatraju da će se dogoditi ili eskalirati u ovoj godini, kao i da ocene njihov mogući uticaj na američke nacionalne interese.

Dakle, istraživanje identifikuje potencijalne prekomorske sukobe u kojima bi američke trupe mogle da budu raspoređene tokom ove godine.Trideset pretećih događaja koji bi se mogli dogoditi širom planete, u skladu sa stepenom opasnosti koju predstavljaju za SAD i njihove saveznike, razvrstani su u tri grupe i prema opasnosti označeni crvenom, narandžastom i žutom bojom.

Ukupno devet pretnji se smatra rizicima najvišeg stepena. Posle nuklearnog programa Severne Koreje, koji je označen visokom verovatnoćom i visokim uticajem – visok rizik, ali umeren uticaj izaziva povećanje nasilja i političke nestabilnosti u Avganistanu. Za SAD je uznemirujuće i nasilno ponovno uspostavljanje vladine kontrole u Siriji, jer to, prema njihovim ekspertima, izaziva nove civilne žrtve i povećanje tenzija među spoljnim stranama u sukobu. U ovu grupu alarmantnih događaja ubrojano je i ubrzavanje ekonomskog kolapsa i političke nestabilnosti u Venecueli, što dovodi do daljih nasilnih nemira i povećanog odliva izbeglica.

Sukobi čija je verovatnoća ocenjena kao umerena, a uticaj na SAD i saveznike visok su pritisak Kine na Tajvan (ali je oružana konfrontacija u grupi dva koja ima manju verovatnoću nego prošle godine); oružani sukob Irana i SAD ili jednog od njihovih saveznika zbog umešanosti Irana u regionalne sukobe i podrške militantnih proksi-grupa; sajber napadi na SAD, rusko mešanje ili „zastrašivanje” članica NATO-a, a potom teroristički napadi sa masovnim žrtvama u SAD.

U drugu grupu događaja sa visokom verovatnoćom ostvarenja i niskim ili umerenim uticajem na SAD su krize u Etiopiji i Jemenu; intenziviranje borbi u istočnoj Ukrajini ili veliki oružani sukob u spornim oblastima koji bi povećao tenzije između Rusije i Ukrajine. Za SAD pretnju predstavljaju i sve veća napetost između Izraelaca i Palestinaca, eskalacija nasilja između Turaka i kurdski grupa u Turskoj ili Siriji. Opasnost predstavlja i prekid sporazuma o razdvajanju između Kine i Indije i sučeljavanje njihovih vojski, kao i teroristički napadi između Indije i Pakistana. Na listi umerenih pretnji je kriza u Libanu, tenzije između Grčke i Turske u Sredozemnom moru, organizovani kriminal i nasilje u Meksiku, pogoršanje bezbednosne situacije u „severnom trouglu” (El Salvador, Gvatemala i Honduras); rusko mešanje u Belorusiji i građanski nemiri; oružana konfrontacija u Južnom kineskom moru između SAD i Kine.

U pretnje umerene verovatnoće, ali sa niskim uticajem na SAD i njihove partnere svrstani su „slom demokratske političke tranzicije u Sudanu; propast pregovora između Egipta, Etiopije i Sudana; sve jači napadi El-Šababa i teritorijalna osvajanja u Somaliji; politička nestabilnost u Nigeriji, uključujući aktivnosti Boko harama; propast pregovora u Libiji, kao i mogućnost kraha sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha.

Eksperti za međunarodne odnose i bezbednost su – izuzev ponuđene liste pretnji zbog kojih bi SAD mogle upotrebiti svoj vojni potencijal van države – mogli da dopišu i potencijalne pretnje za koje smatraju da su ugrožavajuće, a nisu na listi. Na njoj su se našli protesti u Hongkongu, rizici sukoba na Arktiku, konfrontacija između Kine i Japana, politička nestabilnost u EU zbog rastućih „populističkih i antimigrantskih osećanja” i ometajući izlazak Ujedinjenog Kraljevstva; nemiri u Brazilu koji bi mogli dovesti do vojne intervencije; unutrašnja nestabilnost u Saudijskoj Arabiji i politička nestabilnost u Mozambiku. 

Komеntari5
b3f1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Steve
Ukoliko niste znala Amerika se kao i druge drzave najvise plase svojih gradjana. Sve drugo je kamuflaza.
Davorin
Amerika strahuje od nekoga? Zaista smiješno! Ovim se samo hoće dati opravdanje za nove operacije! Kome će pripasti nobelova na grada za mir? Vidjet ćemo.
Mustafa Aga
Zamislite jednog bahatog momaka koji po kraju bije ko god mu se ne dopadne a posle se taj isti bahati zali kako mu preti opasnost od tih premlachenih...
Petar Dozet
P i treba... S.Koreja neprekidno ratuje sa drugim zemljama (pogotovo zapadnim) i uvodi im blokade i sankcije. Drugim recima, terorišu zapad što silom što drugim merama.
Ljudmila
Od svih tih nabrojanih kriznih drzava, Amerika samo trlja ruke. Bice zarade, najpre od prodaje oruzja ili trampe istog za resurse, ili cega vec njima interesantnog. I nije tu samo Amerika, ocesu se tu i rusi, koji su se preko kriminala rasirenog u svetu natukli dobrih para. I gde je kraj? Pa nema ga. Dok god zivimo sa ovakvim vrednostima i kvalitetima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja