Nedoličnost učitelja glume Miroslava Mike Aleksića, koga je glumica Milena Radulović javno optužila za silovanje, ne prestaje da šokira. Navode o Aleksićevom nasilničkom ponašanju potvrdila je i Iva Ilinčić, i brojne njihove koleginice koje su bile polaznici njegove „popularne” škole. Kulturna javnost, brojne institucije, pojedinci, kako iz zemlje, tako i regiona, jednoglasno se stali iza njih, navodeći, pored ostalog da je za „žrtvu nasilja važno da zna da je krivica uvek na počiniocu i da one nisu odgovorne za postupke onoga ko im je naneo zlo. Nekada su potrebni meseci, pa i godine terapije da žrtva shvati da ona nije kriva. Žene stalno imaju potrebu da se pravdaju, zato što su neprestano optuživane da su one za nešto krive. Šta god da radite u životu niste zaslužili da budete silovani ni pretučeni, niti da vas bilo ko na bilo koji način zlostavlja”.

Dramska autorka Biljana Srbljanović, reagujući na „monstruoznost” Miroslava Mike Aleksića objavila je proteklih dana na društveni mrežama tekst u kojem je objasnila zašto je pogrešno svaljivanje krivice na žrtve i njihove roditelje:

‒ Sada se treba setiti da su u „školu” Miodraga Aleksića, upisivana deca koje je on lično, svojom rukom, birao između stotina i stotina mališana, uzrasta već od samo pet ili šest godina. On je tu decu onda uzimao pod svoje, odgajao ih, uzgajao, zalivao, pratio kako rastu, oblikovao, mesio, menjao im psihu i strukturu ličnosti, oblik ponašanja, godinama, strpljivo, iz najmračnijih pobuda, čekao da napupe, da još malo pa skoro skroz sazru, da bi ih, u trenucima njihove najveće ranjivosti i potpunog poverenja, najstrašnije izdao, najbolnije povredio, najmonstruoznije napao. On je, obljubom devojčica koje su ga godinama gledale kao očinsku figuru i osobu od najvećeg autoriteta u njihovim životima i to na način da ga poštuju i cene više od samih roditelja, decu izdao na najmonstruozniji način ‒ navela je Srbljanović.

Oglasio se i Miloš Biković rečima da je Milena Radulović njegova hrabra prijateljica i da je to oduvek znao, i kad je gledao na ispitima na FDU i dok su radili u Rusiji zajedno.

‒ Iva Ilinčić je divna mlada umetnica, iz moje pozorišne kuće, bio sam asistent na njenoj klasi, i sad je pokazala koliko je zrela. Da se nije desilo u mom bliskom okruženju, mojim prijateljicama, mojim koleginicama, devojčicama koje sam gledao kako rastu u divne mlade žene i umetnice, verovatno nikada ne bih znao koliko to može da bude strašno. One znaju da imaju moju ljubav i moju podršku. Njih dve, i sve moje koleginice, ali i bilo koja žena koja se ikada našla ili će se naći u sličnoj situaciji. Nisi sama. Tiče me se. Ovom prilikom želeo bih da ohrabrim i ostale žene koje su imale slično iskustvo da istupe i progovore ‒ apelovao je Miloš Biković.

I glumica Branka Katić dala je punu podršku svojim mladim koleginicama:

‒ Žao mi je zbog svega što su prošle i divim im se jer nisu dale da ih to duhovno i mentalno uništi. Kao član Omladinskog dramskog studija koji je vodio Miroslav Aleksić, znam o kakvom se mentalnom maltretmanu radi. Nije čas prošao da me nije slao na umivanje, govorio mi da sam glupa. Ja sam samo dve godine bila u grupi, član sam postala posle dobijene uloge u filmu „Nije lako sa muškarcima”. Volela sam druženje nas polaznika, ali moram priznati da se nikada nisam osećala sasvim prijatno na časovima, jer sam uvek bila meta njegovih grubih verbalnih opaski. Često bi me i rasplakao, a jednom je zamolio sve ostale da izađu da bi mi zatim objasnio da sve to radi zato što me voli... To je bilo sve, nije me nikada fizički ugrozio.

Radmila Živković, prvakinja ansambla Drame nacionalnog teatra, trvdi da je Miroslav Aleksić sramota za profesiju i da treba da bude najstrože kažnjen.

‒ Urlala bih od besa zbog svega što se desilo tim devojkama. Moja kćerka je tri puta išla na njegove časove i više nije htela budući da ju je udarao štapom po prstima ‒ kaže Radmila Živković.

Gordan Kičić poslao je javnu podršku svojim koleginicama: „Ko dirne naše sestre dirnuo je sve nas!”, uz fotografiju sa natpisom „Nisi sama”. Istu poruku uputio je svojim koleginicama i glumac Nikola Đuričko, dok ih je Anica Dobra podržala rečima: „Devojke sa korakom od milion milja. Hvala vam što postojite!”

Nenad Jezdić naglašava da ništa ne treba gurati pod tepih.

‒ Jezivo, tužno, nesrećno. Velika nevolja za te devojke, devojčice. Drago mi je što su se odvažile da govore o tome. To je pošast. Toga ima baš svuda, i u bankama, na svakom poslu... Gospod mi je dao tri ćerke možda baš zbog toga mogu da posvedočim koliko su žene diskrimisana bića. Ništa se ne sme gurati pod tepih, mora se govoriti istina. Toga svuda ima. Čak i u crkvi. Jedna devojčica iz mog okruženja je doživela delikatnu prepisku sa izvesnim profesorom. Kad su se roditelji požalili da joj šalje dvosmislene poruke, kao i njenoj bliskoj prijateljici, dobili su odgovor od direktora škole: „Svi imaju svoje slabosti”, to je strašno ‒ konstatovao je Jezdić.

I glumac Slobodan Ćustić govorio je o celom ovom slučaju:

‒ Znam sve te priče, kojima se služe loši pedagozi da bi pokrili neku svoju glad. Ono kao, ti sad treba da se oslobodiš, hajde cela klasa da se skine gola. To sve može da se uradi na drugi način. Otac sam šestoro dece, bavio sam se pedagogijom, spremao sam decu za glumu. Kad se pojavi neko kod mene, ja tražim da uvek dođe sa roditeljem. I ako vidim zrno nepoverenja, to volim kod roditelja da vidim. Onda kažem da hoću časove da držim kod njih u kući.

 Snažnu podršku svojim koleginicama uputili su i Nina Janković, Aleksandar Radojičić, Milan Marić, Aleksandra Tomić, Jelisaveta Orašanin, Radovan Vujović, Vanja Milačić, Nada Macanković, Jelena Tinska...

Naslovna strana „Slobodne Dalmacije”

Uzburkao se i region Naslovna strana „Slobodne Dalmacije”

Povodom slučaja Miroslava Aleksića „uzburkao” se i region. Tako su rediteljke u Bosni i Hercegovini uputile podršku svim žrtvama zlostavljanja.

„Dajemo podršku i izražavamo solidarnost sa svim koleginicama, kao i svim osobama koje istupaju u javnost ispovestima o seksualnom i svakom drugom uznemiravanju, u domenu obrazovanja ili profesionalnog rada. Zlostavljanje se dešava u svim porama društva, u svim profesijama, kao i u privatnoj sferi i nije rezervisano samo za pozorište ili film, ali imamo potrebu da reagujemo kao rediteljke da bismo dale podršku koleginicama koje su se osnažile da javno progovore”, navodi se, pored ostalog u pismu koje su potpisale rediteljke: Aida Begić Zubčević, Elma Islamović, Lajla Kaikčija, Nejra Latić Hulusić, Amra Mehić, Tanja Miletić Oručević, Selma Spahić, Ines Tanović i Jasmila Žbanić.

Ispovest beogradske glumice Milene Radulović bila je inspiracija i za „Slobodnu Dalmaciju” da na naslovnu stranu istakne tekst „Glumice žrtve seksualnih predatora” u kojem su govorile glumice Marijana Mikulić, Ornela Vištica i Mia Begović.

Novinarka zagrebačkog „Jutarnjeg lista” Snježana Pavić je u svojoj kolumni tim povodom navela da je Milena hrabrija od nje, jer je ona zaćutala da je, kako kaže, ne razapnu.

Sada, posle Milene, javlja se stotine žena koje su ćutale o seksualnom zlostavljanju i po 20 godina.

Zašto su ćutale, pita Pavićeva i istovremeno odgovara: „Pa zato, upravo zbog vas koji ne verujete. Zato što ne želite čuti ono što vam govorimo: to se događa svuda oko vas.”

Mnoga svedočanstava filmskih radnica iz regiona, na fejsbuk stranici „Nisam tražila” iznose svoja iskustva sa seksualnim nasiljem i upravo je ta stranica možda domaća verzija američkog pokreta „MeToo”. Jedna od osnivačica stranice, sarajevska glumica Ana Tikvić, koja je to uradila sa još tri svoje kolegenice, izjavila je da ih je iznenadio broj ispovesti koje su dobile, a sve je, dodala je, krenulo spontano. Stranica na „Fejsbuku” je potekla, objašnjava, i kao logičan odgovor na najčešća opravdanja nasilnika: „Sama je to tražila.”