ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.01.2021. u 21:21 Katarina Đorđević

Pandemija je smanjila broj usvojenja za trećinu

(Фото Н. Марјановић)

U ovom trenutku 322 dece u Srbiji željno iščekuje dan kada će dobiti nove roditelje, a pandemija virusa korona, koja je poremetila život celog čovečanstva, u značajnoj meri je  usporila i proces usvajanja. Kako u razgovoru za „Politiku” ističu službenici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tokom prethodne godine samo 87 mališana dobilo je nove roditelje – za trećinu manje nego prethodnih godina. Podaci takođe govore da je 75 mališana usvojeno u našoj zemlji, a dvanaestoro njih dobilo je inostrane pasoše i život nastavilo izvan granica Srbije, jer za ovu decu stručnjaci centra za socijalni rad nisu mogli da nađu usvojitelje u zemlji.

Za jedno dete trenutno „konkurišu” dva roditeljska para – podaci resornog ministarstva govore da 659 budućih usvojitelja, koji su stekli opštu podobnost za usvojenje deteta, čeka proširenje porodice. Iako se u skici za portret deteta koje parovi žele da usvoje najčešće nalaze zdrave plavooke bebe i deca izgledaju kao da su pobegla sa „kastinga” za reklamu, ona koja čekaju na usvojenje najčešće nisu dvojnice Širli Templ, već su mališani kojima su na životnoj lutriji dodeljeni geni koji usporavaju psihofizički razvoj. Naime, analiza Ministarstva rada svedoči da se u postupku izbora adekvatne usvojiteljske porodice nalazi 184 dece sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima, razvojnim zaostajanjem i kombinovanim smetnjama – 115 njih nalazi se na listi za domaće usvojenje, a 69 mališana čeka na međunarodno usvojenje. To u statističkom prevodu znači da svako drugo dete bez roditelja koje čeka usvojitelje ima ozbiljne zdravstvene ili razvojne probleme, a zdravstveni status mališana je i jedan od čestih razloga zbog kojih osobe dugo čekaju na željeno proširenje porodice, jer najveći broj njih želi zdrave mališane.

Prošlogodišnja drama porodice Savić, kojoj je oduzeta tek usvojena devojčica, jer je naknadnom kontrolom ustanovljeno da je razlika u godinama između nje i njene nove majke veća od 45 godina, bila je prilika da se javnost podseti na činjenicu da po slovu Porodičnog zakona razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 20 godina, kako bi taj odnos podsećao na roditeljsku relaciju. Upravo je ta razlika u godinama između mališana i potencijalnih usvojitelja drugi razlog zbog koga mnogi parovi godinama čekaju na „proširenje” porodice.

Praksa pokazuje da većina potencijalnih usvojitelja ima između 40 i 50 godina, a gotovo svi traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci. Ako se ima na umu podatak da je svega trećina dece koja čeka na usvojenje mlađa od dve godine i da 33 odsto mališana ima između tri i pet godina, a trećina je starija od šest godina, onda je jasno zbog čega nastaje raskorak između želja i mogućnosti. Proceduru usvajanja deteta donekle komplikuje činjenica da mnoga deca nemaju regulisan životni status. Naime, na usvajanje mogu ići deca čiji su roditelji nepoznati ili umrli, deca roditelja kojima je sudski oduzeto roditeljsko pravo ili deca očeva i majki koji su se saglasili sa usvojenjem. Za većinu dece koja se nalazi u domovima ili hraniteljskim porodicama nije rešen zakonski status. Sa nekim roditeljima radi se porodična terapija kako bi oni bili spremni da ponovo prihvate dete koje im je privremeno oduzeo centar za socijalni rad, a sudski postupci za oduzimanje roditeljskog prava dugo traju i dok se ne završe, ova deca ne smeju biti usvojena. Iako je dom najmanje pogodna sredina za rast i razvoj deteta, usvojitelji ne mogu da se traže, dok se porodično-pravni status mališana ne razreši.

U javnosti se često polemiše tezom zbog čega strani državljani usvajaju našu decu, a stručnjaci ministarstva rada objašnjavaju da strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji. Svake godine između deset i petnaest stranih državljana usvoji našu decu, a u prethodnih 14 godina čak 223 mališana dobilo je strane pasoše. Decu iz Srbije najčešće usvajaju parovi iz Švedske, SAD i Španije, a analiza Ministarstva rada pokazuje da su to veoma često mališani koji imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju.

Komеntari0
25de3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja