utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.01.2021. u 19:06 Vojislav Lalić

Turska ponovo hapsi Gulenove pristalice

Na udaru se našlo 280 osumnjičenih, uglavnom oficira, i njihovo hapšenje je u toku u 60 od ukupno 80 provincija
Фетулах Гулен (Фото EPA/Selahattin Sev)

Posle skoro pet godina Turska nastavlja masovni progon građana za koje se sumnja da su učestvovali u pokušaju državnog prevrata iza koga je konce povlačio zagonetni imam Fetulah Gulen koji živi u Americi. Sada se na udaru našlo 280 osumnjičenih, uglavnom oficira, i njihovo hapšenje je u toku u 60 od ukupno 80 provincija koliko ih ima u Turskoj.

Prema zvaničnim izveštajima, jedan broj pučista, za kojima se sada traga, našao je utočište na severnom Kipru gde su tamošnji Turci proglasili svoju državu koju dosad niko nije priznao sem Ankare. Turska tamo poslednjih godina drži više od 30.000 askera, među kojima je bilo i onih koju su učestvovali u neuspelom državnom udaru u noći između 15. i 16. jula 2016. godine. Puč nije uspeo zahvaljujući odlučnoj akciji pripadnika snaga bezbednosti kao i spontanom reagovanju naroda. Tada je stradalo 250 građana, dok je više od 2.500 lakše ili teže ranjeno, tvrde u vladi.

Zagonetni imam Gulen, koji je krajem prošlog veka emigrirao u Ameriku, uporno demantuje optužbe Ankare i predlaže nezavisnu međunarodnu istragu koja bi potvrdila da je nevin. „Pokušaj državnog udara je iscenirao predsednik Tajip Erdogan kako bi se pod tim izgovorom obračunao sa političkim protivnicima i učvrstio pozicije u zemlji”, navodi klerik koji živi u luksuznoj vili u Pensilvaniji i Amerika (zasad) odbija da ga izruči iako dve zemlje imaju ugovor o ekstradiciji kriminalaca Upućeniji tvrde da je Gulen danas jedan od najuticajnijih muslimana u svetu, da iza sebe ima poslovnu imperiju (škole, univerzitete, medije) u više od sto zemalja uključujući i Ameriku, u kojoj se obrću milioni dolara. U Turskoj ima mnogoljudnu nevladinu organizaciju „Hizmet” koja je navodno pustila duboke korene u vladajućim strukturama: pravosuđu, policiji, armiji, državnim službama kao i u medijima.

Predsednik Tajip Erdogan i Gulen godinama su imali bliske odnose. Zagonetni imam je navodno presudno pomogao Erdoganu da osvoji čelne pozicije u zemlji početkom veka. U međuvremenu su iskopali ratne sekire pošto izgleda nisu mogli da se nagode oko toga ko je u Turskoj gazda, a ko šegrt pogotovo što je misteriozni klerik stvorio svoju neformalnu, ali uticajnu strukturu koja je počela da ugrožava i zvaničnog šefa države.

Turska se zbog masovnih i nemilosrdnih obračuna, koji traju godinama, našla na udaru kritika u Evropskoj uniji i organizacijama koje se bore za ljudska prava. Mnogi osumnjičeni, među kojima su sudije, tužioci, novinari i diplomate prebegli su u Zapadnu Evropu i Ameriku kako bi izbegli progone koji su još u toku. Turska traži ekstradiciju 800 okrivljenih zaverenika koji su našli utočište u SAD, Nemačkoj, Grčkoj, Belgiji.

To je politika dvostrukih aršina: na zapadu su na rečima protiv terorizma, a u praksi im pružaju utočište. „Neki naši ključni saveznici u NATO-u uključujući i Ameriku nisu ni odgovorili na naše zahteve za izručenje Gulena i njegovih sledbenika. Oni nisu položili ispit u borbi protiv terorista kojima su dozvolili da se kriju na njihovoj teritoriji”, kazao je predstavnik za medije u kabinetu šefa države, Ibrahim Kalin.

Ankara će, kako otkrivaju lokalni mediji, posle promene u Beloj kući obnoviti zahtev za izručenje imama Gulena. Bivše administracije Baraka Obame (u kojoj je Džozef Bajden bio potpredsednik) i Donalda Trampa nisu odgovorile na taj turski zahtev navodno zbog nedostatka konkretnih dokaza. Veruje se da će i nova inicijativa Ankare za izručenje doživeti istu sudbinu posle ustoličenja novog predsednika pogotovo što lokalni mediji tvrde da imam Gulen navodno uživa zaštitu CIA.

Komеntari7
bea60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stambolac
Gulen je doveo Erdogana na vlast 2002. godine, Gulen ce ga oterati sa vlasti na izborima 2023.godine posto je veoma uticajan u Turskoj. Erdogan je toga svestan i trazi njegovo izrucenje od Amerike kako bi ga strpao u zatvor iz koga vise nikad ne bi izasao.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Ако овако настави, Ердоган ће од војске направити оно што је Стаљин направио од Црвене Армије у чисткама 1938.-39-те: безобличну масу неспособних, која је трпела ударе и губитке на почетку рата с Немачком, а касније "победе" задобијала уз бесмислене жртве, "вођена" простим ГОЊЕЊЕМ!
Seada H.
To je jos jedan primer dvostrukih standarda Amerike. Na recima ona je za borbu protiv terorizma a u praksi godinama pruza utociste coveku koji na dusi nosi 250 zivota.
Иван Грозни
Док је Ердоганова партија освајала власт, Гулен јој је био савезник. Многе Гуленове присталице у војсци и државном апарату подржале су Ердогана. Иначе, било би занимљиво направити истраживање о Ердогановом пореклу. Постоје тврдње да је он у ствари Грк из једног села из области на северној обали Црног мора. Назив тог села је ποτάμι, што на грчком значи река. Занимљиво је и да се Ердоганов деда борио против Турака пре стотинак година и да је касније променио име.
N.Ljajic
Nije Gulen ni imam, niti klerik, niti emigrant u SAD. On je ocigledno agent CIA i Amerika ga sigurno nikada niće izruciti iako se Erdogan nada da ce to Bajden uciniti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja