nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.01.2021. u 14:11 Branka Vasiljević
PODELjENA MIŠLjENjA O VELIKOM RATNOM OSTRVU

Izgradnja reni bunara ili očuvanje prirodnog bogatstva

– Najave gradskih čelnika da bi dunavska ada i prirodno dobro mogla postati novi izvor pijaće vode uskomešala duhove u gradu.– Dok jedni tvrde da je rešenje za sigurno snabdevanje u narednim godinama, drugi kažu da će biti više štete nego koristi i da je ovo pokušaj skretanja pažnje sa Makiša
(Фото лична архива)

Veliko ratno ostrvo – prirodno dobro i predeo izuzetnih odlika na kome se sreće 186 vrsta ptica, plodište u kome se praćaka 53 vrste riba, ada na kojoj su svoj dom otkrile divlje svinje i srndaći... našlo se ponovo u žiži interesovanja. Ovog puta zbog najave gradskih čelnika i vodovoda da ostrvo postane izvorište odakle bi se grad mogao napajati vodom za piće. I dok jedan deo javnosti smatra da je ovo dobar potez koji bi prestonici omogućio sigurno snabdevanje u narednim godinama, drugi veruju da bi ovo izvorište bilo kap u moru gradskih potreba za vodom i da bi gradnja bunara izazvala više štete nego koristi. Mišljenje koje se već uveliko čuje jeste i da je ovo samo pokušaj skretanja pažnje i umirivanja javnosti zbog buduće gradnje na Makiškom polju, ali i otvaranje mogućnosti za dalju urbanizaciju netaknutog dela prirode.

Veliko ratno ostrvo, koje je samo dva kilometra vazdušnom linijom udaljeno od centa grada, već je i ranije bilo predmet istraživanja stručnjaka za vodu. Prema rečima prof. Miomira Komatine, autora obimnog dela „Podzemne vode Srbije” (2017. godine), prva istraživanja rađena su još 1939. godine.

U narednim decenijama potencijali ostrva su više puta analizirani. Kako kažu u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, Studija hidrotehničkog rešenja uređenja Velikog ratnog ostrva i Dunava u njegovoj zoni urađena je 1976. Pet godina kasnije završen je i Izveštaj o studijsko-istražnim i terenskim radovima da bi se odredili uslovi korišćenja ostrva za potrebe izvorišta i rekreacije. Cilj ovih istraživanja bio je da se ostrvo očuva kao zaštićena zelena oaza u neposrednoj blizini grada.

Hidrogeološka istraživanja, osim na ovoj dunavskoj adi, kako ističu u „Vodovodu”, rađena su i na Makiškom polju, Donjem polju u blizini Surčina i Jakova (ka Savi), na mestima Hrtkovačka draga – Srem, Zidine – ispod Boljevaca, Crvenka, Jabučki rit i Besni fok.

– Sa hidrogeološkog aspekta (litološkog sastava, filtracionih karakteristika, uslova prihrane, zaštićenosti od zagađenja…) Veliko ratno ostrvo je ocenjeno kao povoljno za otvaranje novog izvorišta podzemnih voda. Relativna blizina postojećeg vodovodnog sistema ovom području daje izvesnu prednost u odnosu na ostale lokacije – kažu u „Vodovodu”. Sa ostrva bi se, kao potencijalnog izvorišta, snabdevali potrošači na levoj obali Save (Novi Beograd i Zemun), dok bi se sa Makiškog polja snabdevali žitelji na desnoj obali Save.

U ranijim istraživanjima predlagana su različita hidrotehnička rešenja zahvatanja podzemnih voda, koja uključuju i izgradnju reni bunara sa horizontalnim drenovima. Ali da li će to rešenje biti primenjeno znaće se tek posle studije za koju je „Vodovod” raspisao tender.

Prema rečima profesora Komatine, Veliko ratno ostrvo ima svojih potencijala.

– Na osnovu ispitivanja rađenih prethodnih decenija, utvrđeno je da se na ostrvu nalaze šljunkovi stari po desetak hiljada godina pokriveni aluvijalnim nanosima. To znači da sa stanovišta hidrogeologije postoji dobropropusna sredina. Ali, kontakt između rukavca i podzemne vode je slab. Zbog toga, prema studiji Građevinskog fakulteta iz 1982. godine, tehničko rešenje kaptiranja podzemnih voda treba da se zasniva na nizu vertikalnih bunara koji bi bili izgrađeni obodom ostrva. Na taj način bi se obezbedilo oko 800 litara vode u sekundi. Ali, tu se već javlja dilema šta raditi jer je Veliko ratno ostrvo prirodno dobro od posebnog značaja. Osim toga, ova istraživanja u opitnom bunaru su pokazala i da on privlači zagađene vode sa druge obale rukavca – ističe Komatina.

Da na ostrvu postoji vodopropusni sloj i da se iz Dunava zahvata određena količina vode, potvrdio je i hidrogeolog Mihajlo Mandić, koji je radio u Geološkom zavodu Srbije. On smatra da ovu lokaciju treba uzeti s rezervom jer se javlja nekoliko problema, a prvi od njih je tehničko-tehnološke prirode.

– Veliko ratno ostrvo plavi pa se dešava da nivo vode bude i po četiri metra iznad kopna. Zbog toga je pitanje da li bi bunari, bez obzira jesu li reni ili cevasti, odnosno vertikalni, mogli da izdrže tu količinu vode. I šta bi se dogodilo da dunavska voda uđe u njih? Mi svake godine imamo problem u Kraljevu. Tamo izvorište poplavi, a onda je potrebno vreme da se voda povuče, bunari očiste i dezinfikuju, što usložnjava vodosnabdevanje grada po nekoliko meseci. Zbog toga iz ove perspektive ne vidim koje bi se tehničko rešenje primenilo – objašnjava Mandić.

Sa hidrogeološkog aspekta Veliko ratno ostrvo je ocenjeno kao povoljno za otvaranje novog izvorišta podzemnih voda (Foto lična arhiva)

Potrebe grada su oko deset kubika u sekundi, a kapacitet reni bunara je oko 150 litara u sekundi pa naviše.

– Bez obzira na to, neka taj kapacitet bude i veći, neka se sa ostrva dobije i 500 litara u sekundi, pitanje je koliko je isplativo graditi skupe reni bunare na adi. Ako se u obzir uzme drugo rešenje koje podrazumeva izgradnju više vertikalnih, odnosno cevastih bunara, onda treba znati da oni mogu dati samo određene količine vode, jer ako su preblizu, „kradu” vodu jedan od drugog. Problem predstavlja i transport vode sa ostrva. Jedno rešenje je da se izgradi most što se već godinama izbegava jer Dunav i kroz rukavac zna da bude izuzetno jak i nosi sve pred sobom. Drugo rešenje je polaganje cevovoda kroz reku što je skup projekat – ističe Mandić.

Treći razlog koji opterećuje ovu lokaciju, kako kaže, jesu kanalizacioni izlivi.

– Dunav „pere” celu Evropu, onda dodamo i mi svoje otpadne vode i sve se to „vrti” oko ostrva. Pitanje je koliko ta voda može da se prečisti u slojevima šljunka i peska i koliko dodatno mora da se ulaže u njenu preradu. Ono što bi trebalo sada uraditi jeste sačuvati Makiš i vodoizvorišta uzvodno uz Savu, ali u budućnosti obratiti pažnju na šljunkove Drine, odakle bi se vodom moglo snabdevati više gradova, a među njima i Beograd – rekao je Mandić.

Ovo rešenje za Beograd ponudio je pre nekoliko godina i profesor Komatina.

– Već više decenija se luta i traži rešenje obezbeđivanja dovoljnih količina vode za Beograd. Gradile su se skupe fabrike za preradu zagađene rečne vode, a zapuštali postojeći reni bunari. Rešenje se moglo naći u brojnim izvorištima podzemnih voda u dolini Save i u zahvatanju veoma kvalitetne vode fosilnog korita Drine u Mačvi. Ovde su uslovi za primenu veštačke filtracije povoljni, a procenjuje se da su eksploatacione rezerve veće od 15 kubika u sekundi. Regionalnim vodovodnim sistemom sa izvorištem Prnjavor–Badovinci u Podrinju mogli bi se obuhvatiti Šabac, Bogatić, Loznica, naselja u Mačvi i Posavotamnavi, Beograd, Lazarevac i Mladenovac – ističe Komatina.

U sekundi 150 litara

Reni bunari su široki oko pet metara i kapaciteta od 150 litara u sekundi pa naviše. U njih su usmerene horizontalne cevi u koje se takođe uliva voda. Cevasti bunari su manjeg prečnika čiji kapacitet je od 30 do 40 litara u sekundi.

Izgradnja jednog reni bunara košta od milion i po do dva miliona evra, dok su vertikalni bunari oko osam puta jeftiniji.Antrfile

Za zahvatanje vode143 objekta

Na izvorištu se nalaze ukupno 143 vodozahvatna objekta na levoj i desnoj obali Save, raspoređena u vidu dvostrukog niza bunara sa horizontalnim drenovima (ukupno 99 objekata – reni bunara) i četiri grupe cevastih bunara (ukupno 44 objekta). U zavisnosti od položaja bunara, sirova voda se distribuira do jednog od tri postojeća postrojenja za preradu podzemnih voda.

Zaštićeno prirodno dobro, predeo izuzetnih odlika

Zaštićena zelena oaza u neposrednoj blizini grada (Foto Rade Krstinić)

Veliko ratno ostrvo predeo je izuzetnih odlika i zajednički naziv za dve rečne ade (Veliko i Malo ratno ostrvo) koje čine jedinstvenu geološku tvorevinu. Prirodno dobro je zaštićeno 2005. godine i prostire se na površini od oko 211 hektara.

Za zaštićeno područje utvrđene su tri zone sa različitim režimima zaštite i to: zona zaštite prirode – režim zaštite prvog stepena koji ima karakter specijalnog rezervata prirode, zona rekreacije – režim zaštite drugog stepena i zona turizma – režim zaštite trećeg stepena. Međutim, i u ovoj trećoj zoni prirodno bogatstvo može da se koristi selektivno i ograničeno. Aktivnosti u njoj mogu da se preduzimaju samo ako su u skladu sa funkcijama zaštićenog prirodnog dobra ili su u vezi sa nasleđenim tradicionalnim oblicima obavljanja privrednih delatnosti i stanovanja uključujući i turističku izgradnju.

Komеntari4
f0a3c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Земун је имао, а негде је још по нека остала, чесме, односно пумпе испод којих су били дубоки бунари, скоро на сваком ћошку. Одатле су Земунци добијали свежу и чисту воду за пиће. Такође су у многим двориштима били бунари, које су користили власници, а и њихове комшије. Да ли су сви ти бунари загађени када је први бунар претворен у септичку јаму, када је урађен водовод? Да ли је неко и када уопште пребројао колико је јавних чесама остало и у каквом су стању и да ли се и даље могу користити?
Саша
Naravno, očuvanje prirodnog bogatstva i kada je u pitanju Makiš i kada je u pitanju Veliko ratno ostrvo.
Stanislav
U Beograd treba dovesti vodu sa Golije dok ne bude kasno.
Dusko
Ajde jedan ovakva clanak o septickim jamama pored reni bunara na Novom Beogradu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja