subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.01.2021. u 17:41 Borka Golubović-Trebješanin
NOVA NORMALNOST: MIA BEGOVIĆ, glumica

Nije sramota plašiti se

Čekam da malo otopli da širim pozorišnu misiju. Neka bude prisutno i 30 ljudi na predstavi, ali ako im to nešto značiti rado ću ići i u Glinu, Petrinju i sva okolna sela
Миа Беговић (Фото: Фејсбук)

Mnogi se slažu da je u oklnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj „novoj normalnosti“ (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i kulturni poslenici.

Jesmo svi malo uzdrmani, jer ipak ovo sa serijom zemljotresa u Hrvatskoj i pandemijom uopšte, traje gotovo godinu dana. Jutros sam čitala izjavu jedne gospođe, rekla je da ovo nije nova normalnost već privremena. Želim da to tako i bude: privremeno stanje. Trudim se da ostanem optimistična.

Aktuelnu situaciju u Hrvatskoj ovako je za „Politiku“ komentarisala zagrebačka glumica Mia Begović, koju i pored svih nedaća koje su zdesile njeno podneblje, ne napušta optimizam. Za Politiku smo razgovarale elektronski o aktuelnoj stvarnosti prisećajući se druženja od pre dve godine na pozorišnom festivalu „Teatar na raskršću“ u Nišu kada niko nije ni slutio kakva nas „nova normalnost“ čeka.

‒ Ovo sa zemljotresima je baš iscrpljujuće. Govorim o Zagrebu, a onda se osvrnete i na sve ono što se ljudima izdešavalo tu na nekoliko kilometara  od grada. Pa opet gledam vesti. Preživeli smo mnogo toga. Teško bismo pristali na sve što nam se izdogađalo, osim ako izuzmemo ljudskost koja prelazi granice, kontinente i empatije koja se rađa. Možda je trebalo da se sve ovo izdogađa u našim životima, da zaista ta ljudskost ispliva na površinu. Korona nam nije bila potrebna kao ljudskom rodu, nija nam bilo potrebno sve ovo što nas je zadesilo, osim da nas prodrma ‒ konstatuje Mia Begović i primećuje:

‒ Vidim ljude koji pomažu jedni drugima, pronalazim i sebe u tome. U takvim situacija mnogo manje mislite na sebe, ali se bolje osećate zahvaljujući spoznaji da nekome možete da pomognete. Nema veze da li je to neko doniranje ili sklanjanje cigle sa porušene kuće, ili jednostvano susret sa nekom starijom osobom sa kojom je blagodarno porazgovarati da joj bude lakše, jer okruženi smo usamljenim i osamljenim ljudima.

Moja kćerka se iselila iz svog stana, zbog oštećenja, selidbu smo obavljali tokom novogodišnjih praznika. S druge strane imam majku u domu za starije osobe. Nisam mogla da je vidim 15 dana, izborila sam se da dobijem i obučem specijalno odelo i uspela da je obiđem. Nisam je zagrlila, samo smo jedna drugoj govorile: ljubim te, ljubim te. I tu je, u elektronskoj komunikaciji sa nama, bila kćerka moje sestre Ene. Spojile smo se posredstvom video poziva, bilo je dirljivo.

U vreme najačeg zemljotresa Mia Begović je, sticajem okolnosti, bila sa majkom na pregledu kod neurologa.

‒ Majka otežano hoda, a zadesile smo se na poluspratu zgrade starog dela Zagreba. Rekla sam joj: skupi snage, one prave ženske energije kao kada si me rađala. Sada si mi i te kako potrebna, jer nemam nikoga drugog pored sebe. Mama je uspela da siđe ispred zgrade, gotovo trčeći, u hodu oblačeći  kaput, izvukla je poslednji atom snage iz sebe. Eto tako preživljavamo, dajemo od sebe taj maksimum da ostanemo normalni ‒ veli Mia Begović i priseća se jedne izgovorene rečenice prilikom prvog zemljotresa u Zagrebu.

‒ Crnohumorna je, a glasila je: „Nemojte vi nama da šaljete maske, pošaljite nam ludačke košulje“. A možete li zamisliti koliko sada ljudi u Zagrebu, posebno onih koji žive u starom delu grada, ima mentalne probleme. U svom stanu sve sam nekako sklonila ispod dvoseda, fotelja. Pre neki dan bio mi je rođendan, prijateljica se pojavila ispred moga stana sa buketom cveća. U inat svemu izvadila sam iz zaklona najlepšu kinesku vaznu, stavila u nju cveće i smestila je na sredinu stola. Eto, to je taj ljudski prkos, pomislila sam u sebi ‒ tvrdi Mia Begović uz napomenu da je ta ista prijateljica primila u svoj dom tokom novogodišnjih praznika.

‒ Primila me je od srca kao pridruženog člana porodice. Tako se borimo – dodaje glumica, naglašavajući da njena prijateljica živi u prizemnoj kući u Dugom selu, gde je bilo bezbednije nego na trećem spratu zgrade u starom delu Zagreba.

Tokom karijere duge tri decenije Mia Beogović ostvarila je brojne pozorišne, televizijske i filmske uloge: Dina, Helena Jurak, Barbara Drmić, Sofia Valkovski, Paulina Papić... Pa se  protiv ove „privremene normalnosti“ bori i svojim scenskim rukopisom. Bila je, kaže, intimno jako počastvovana i srećna jer je njena monodrama „Sve što sam prećutala“ odabrana za onlajn prikazivanje po domovima za starije osobe. U ovoj intimnoj monodrami umetnica je bez ograda prozborila o sebi, svojoj prošlosti i životu predstavivši se kao žena, majka, sestra, prijateljica.

‒ To je bio moj doprinos svim tim ljudima koji su se borili sa epidemijom po domovima za starije osobe. I zaista u domu gde boravi moja majka je bio kovid 19. Ona ga nije dobila, ali te negovateljice su ulagale maksimalne napore da ih održe u životu. I ovo je moj doprinost njima, tim posebnim ženama koje su janakinje našeg doba. Na taj način se borim. Imala sam snimljenu predstavu, ponudila sam je našem gradu. Isto kao  što sada čekam da malo otopli, jer nisam baš tako dobar vozač, da širim pozorišnu misiju. Pa neka bude prisutno i 30 ljudi na predstavi, ali ako im nešto značiti rado ću da idem i u Glinu i Petrinju, i u sva okolna sela. Samo da ih malo oraspoložim ‒ priča Mia Begović iz komentar da su joj se istančala sva čula, pa i da je postala seizmolog, u izvesnom smislu. Pre neki dan, kaže, osetila je potres od dva stepena što je gotovo nemoguće.

‒ Rekla sam to kćerki, a posle dva minuta stigla je vest o novom zemljotresu preko aplikcije. Pomažući drugima zaista radimo na razbijanju tog straha. Imam inicijativu „Žena za žene“, koja obuhvata ceo region gde žene ženama šalju pakete. To mi je divno, jednostavno žene su senzibilnije, drugačije reaguju na novonastale okolnosti, mada moram da naglasim da nije sramota plašiti se ‒ zaključuje Mia Begović.

Komеntari1
dd9c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Pozdrav gdji Begovic i zahvalnost za zalaganje i empatiju za nastradale

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja