ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.01.2021. u 16:15

Uoči stogodišnjica smrti vojvode Mišića

Живојин Мишић (Фото Википедија)

„Srećan ti put, bubice moja”, ovim je rečima brižna majka Anđelija otpratila svog najmlađeg sina Živojina na više škole u Kragujevcu, i ne sanjajući da će jednog dana njen „Žuća” (kako su ga iz milošta zvali roditelji) postati srpski Leonida i najhrabriji srpski vojvoda u istoriji srpskog vojevanja.

Svoju vojnu karijeru započeo je u Artiljerijskoj oficirskoj školi  koju je završio tek posle srpsko-turskih ratova (1876–1878)  gde se kao vojnik-borac istakao i pokazao u bici kod Adrovca (1876), komandujući Kolubarskim bataljonom Valjevske brigade druge klase.

Ni ostali srpski ratovi za oslobođenje ga nisu mimoišli i svoje ratničko znanje iskovao je direktno na bojnom poprištu braneći otadžbinu od raznih agresora. Zbog svoje preke naravi, ali iskreno poštene i istinoljubive, nije nikad bio u milosti režima  (jer je sa gnušanjem gledao na ulizice, karijeriste i kukavice), pa je zbog toga tek 1888.  godine postao kandidat za generalštabnu struku, pa će postati generalštabni major i počasni ađutant kralja Aleksandra Obrenovića.

Posle Majskog prevrata 1903. godine nepravedno je penzionisan, iako se nije zanimao za politiku, ali su ga zbog Aneksione krize  1908.  godine (kada se zaoštrila vojnp-politička situacija sa Austrougarskom) ponovo reaktivirali i postavili za zamenika načelnika glavnog generalštaba. Tada je zajedno sa Vojvodom Putnikom radio na reorganizaciji, naoružavanju i pripremanju srpske vojske za rat protiv Turske, kao i na razradi planova za odbranu protiv austrougarske agresije. Uspešno je vodio srpsku vojsku kroz balkanske ratove , i posle završetka Kumanovske bitke 1912. godine unapređen je u čin generala.

Proslavio se u velikoj Kolubarskoj bici (1914) gde je pokazao talenat vojnog stratega u rangu Cezara, Hanibala ili, još bolje, Napoleona i Suvorova.

Poznate su njegove reči upućene štapskim oficirima i vojnicima kada je od generala Petra Bojovića preuzeo komandu nad Prvom srpskom armijom (koju mu je poverio načelnik srpske armije vojvoda Radomir Putnik , jer je čvrsto verovao u sposobnost, hrabrost i patriotizam ovog oficira):

„Vidite, na osnovu  ratnog iskustva i ratne strategije, i sa najdubljim opravdanjem rečeno je da komandant koji u odbrani ne razmišlja o protivnapadu, ne treba da očekuje drugačiji ishod osim poraza. Drugim rečima, u zamisli odbrane, protivnapad je njen završni, najsjajniji deo. A to će biti ,i naš cilj – odlučni protivnapad do konačne pobede. O ovome nećemo raspravljati, već ćemo to nepokolebljivo ostvariti..”

I tako je bilo, Prva armija je 3. 12. 1914 godine (posle zasluženog odmora, i popune u ljudstvu i municije) prešla u kontranapad pravcem Povlen–Valjevo–Kolubara, uz sadejstvo ostale tri srpske armije. Ovakvim raspletom situacije ne samo da je bila iznenađena Vrhovna srpska komanda, nego i 16. korpus Poćerekove Šeste austrougarske armije, koja se u paničnom bekstvu povlačila prema Lajkovcu, Lazarevcu i Obrenovcu. Već 13. 12. 1914 godine naše srpske trupe su izbile na obale Save i Dunava, počistivši od poslednjih ostataka (čuvene po zlu za srpski narod) poznatu Šestu armiju i njenu Vražiju diviziju.

Po završetku bitke načelnik štaba austrougarske Vrhovne komande Franc Konrad je izjavio da ih je general Živojin Mišić u svakom visu vojne taktike, strategije i doktrine u punom smislu nadmudrio i zasluženo pobedio. Za tu najveću pobedu Srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a i šire u istoriji srpskog vojevanja, Živojin Mišić  je dobio titulu vojvode kao najveće odlikovanje i priznanje srpskom vojniku.

Miomir Garašanin,
Beograd

Komеntari11
2e040
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
U ovome komemorativnom tekstu koji nas podseća na slavnog vojvodu Mišiča ima dve netačnosti: 1. Vrhovna Komanda i vojvoda Putnik nisu bili iznenašeni njegovim potezom da se sa desne obale Kolubare i Suvobora povuče na gornjemlanovačke položaje, jer je v. Mišić tražio odobrenje za svoj predlog i Putnik ga je posle premišljanja dao, uz napomenu da zbog njega "mora napustiti Beograd", 2. Vražja" 42 honvedska divizija nije pripadala VI-oj, već V-oj A-U armiji, XIII-om zagrebačkom korpusu
asinus
Ko je oprostio Svabama, Hrvatima, Madjarima, Bugarima, Siptarima, dva miliona ubijenih Srpskih civila? Koliko zlocinaca je bilo osudjeno i obeseno? Za pametnog, dosta.
Стоја
Леп чланак о великом српском војсковођи. Једна мала исправка: шеф аустро-угарског генералштаба звао се Конрад фон Хецендорф.
Зоран Канађанин
Данас би га Србија вероватно испоручила Хашком суду јер то је злочин што је победио једну западну силу и бранио свој народ.
Dusan T
@Зоран Канађанин Ne mesajte Srbiju sa rezimima. Vojvoda je rodjen u Struganiku, u 60 km od rodnih mesta Obilica i Karadjordja. Njegovo veliko delo moglo je da bude i vece da su ga poslusali i stali na Kosovu. Ne bi bilo okupacije, ni Albanije i njenih zrtava, jer bi on nasao nacin da ponovo rastera nasu "bracu" i Madjare. Njegovo delo i srpske zrtve su razvejali i upropastili razni stranci i precani. Niti jedan Srbin.
Francesco
Vole to tako velikosrbi da rade dok svoju nesposobnost svaljuju na one koji su ihhlebom nahranili i dali im ključeve od stanova u ruke..
Pavle
Sreca da je i put do rodne kuce u Misicima kod Struganika obnovljen. Dozivljaj je neponovljiv. Ima puno tkanina zahvalnosti g. Misicu, iz svih delova ex yu. Interesantno je misljenje vojvode o susjedima. Slao ga je kralj Aleksandar nakon 1918. da izvidi situaciju. Vojvoda, inace ozenjen Nemicom, i jedan sin ce mu poginuti u II ratu, je tada napisao: "Moj kralju nemoj praviti sa ovima drzavu, jer su fukara i prevarice nas prvom prilikom". A vi pustite, jer nisu moje, vec reci velikana Z. Misica.
Dragomir Olujić Oluja
... za kafansko-slavskim stolom SVE JE TAČNO!
Prvi svetski rat
sve i da ih nije izrekao, TAČNE SU !!
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja