četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.01.2021. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Energetska nezavisnost Srbije počiva na uglju i vodi

Svaki kilovat-sat proizveden iz nekog obnovljivog izvora znači 1,8 kilograma manje ugljen-dioskida emitovanog u atmosferu iz Obrenovca ili Kostolca. Veoma je značajno smanjenje količine azotnih i sumpornih oksida, kao i teških metala koji kroz pepelišta odlaze u zemlju i vodu
Блок А термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу (Фото Т. Јањић)

Do 2030. potrošnja uglja u Evropskoj uniji trebalo bi da padne za 70 odsto u odnosu na 2015, a nafte za 30 procenata. U isto vreme, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji energije u EU više bi se nego udvostručio sa današnjih 32 odsto, zaključak je Evropske komisije na nedavno održanom samitu u Briselu, čiji je cilj postizanje smanjenja neto emisije gasova efekta staklene bašte za najmanje 55 odsto, prenosi Evroaktiv.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će naša zemlja do 2050. godine biti niskougljenično društvo što bi trebalo da znači smanjenje emisije gasova staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu. Cilj je poboljšanje kvaliteta vazduha.

Gde je u ovom času Srbija koja više od 70 odsto svoje električne energije dobija iz lignita, čije pojedine toplane i dalje troše mazut s visokim procentom sumpora?  Da li s cenom električne energije koja je ispod proizvodne može da govori o snabdevanju domaćinstava iz obnovljivih izvora energije koja je svakako skuplja od ove koju nam prodaje EPS, a koju svaki građanin kroz račun za struju sada plaća?

Doktor Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku”, da svaka razvijena zemlja koristi sve energetske resurse kojima raspolaže. Ugalj je naš najvažniji resurs i zajedno sa hidroenergijom, upravo on ovoj zemlji daje neophodan nivo sigurnosti. Bez uglja i hidroenergije odavno bismo bili energetski zavisna zemlja. Ono što treba uraditi je izbacati iz upotrebe stare i neefikasne termoagregate i zameniti ih modernim energetski efikasnim većih instalisanih snaga. Tako može da se poveća efikasnost u proizvodnji električne energije bar za 10 odsto i znatno smanji emisija ugljen-dioksida.

– Ugalj i obnovljivi izvori energije nisu oponenti. Samo je neophodno da se termoelektrane modernizuju i koriste ugalj ekološki najodgovornije moguće. Svaki kilovat-sat proizveden iz nekog obnovljivog izvora znači 1,8 kilograma manje ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu iz Obrenovca ili Kostolca. Veoma je značajno smanjenje količine azotnih i sumpornih oksida, kao i teških metala koji kroz pepelišta odlaze u zemlju i vodu. Nehumano je i nije fer prema onima koji žive u Obrenovcu i Kostolcu da se u drugim krajevima zemlje, ovde mislim pre svega na Pirot i okolinu, ne koristi ni ono malo resursa za proizvodnju električne energije koji tamo postoje već da se očekuju da je uvek dobiju iz Obrenovca i Kostolca – kategoričan je Ružić.

Prema informacijama Global koal plent trakera, u EU se gradi čak 27 elektrana na ugalj, pa se postavlja pitanje zašto se Srbiji spočitava trošenje lignita za proizvodnju električne energije.

Magistar Željko Marković, lider za sektor energetike u Diloitu, doskorašnji direktor u EPS-u, kaže da u EU izgradnja termoelektrana na ugalj nije zabranjena, tako da je pitanje njihove izgradnje u stvari pitanje isplativosti, imajući u vidu da je cena električne energije koja se proizvodi iz termoelektrana opterećena taksama za emisiju.

– Srbija kako nije u EU nema obavezu da učestvuje u sistemu trgovine emisijama, ali pošto smo na putu priključenja EU, u trenutku primanja u punopravno članstvo moraćemo da učestvujemo i u ovom sistemu, što bi u sadašnjem trenutku podiglo cene proizvedene električne energije iz uglja za tri evrocenta po kilovat-času. Srbija kao ugovorna strana u Energetskoj zajednici ima obavezu da u pogledu termoelektrana ispuni određene uslove koji se tiču dozvoljenih emisija štetnih gasova iz termoelektrana – kaže naš sagovornik.

Uredba propisuje da su prihvatljivi samo kapaciteti čije su emisije niže od 550 grama ugljen-dioksida po kilovat-času, a od jula 2025. godine postojaće i dodatni uslov da su prosečne godišnje emisije manje i od 350 kilograma ugljen-dioksida po kilovatu instalisane snage. Imajući u vidu da je trenutna emisija termoelektrana u Srbiji 1.200 grama ugljen-dioksida po kilovat-času, vidimo da su zahtevi za prihvatljive kapacitete izuzetno strogi, što takođe utiče na to da se u zemljama EU sve manje razmišlja o investiranju u termoelektrane, objašnjava Marković.

Uostalom, Srbija u ovom trenutku gradi ili će u bliskoj budućnosti graditi dva kapaciteta iz uglja, ukupne snage 700 megavata, koji će u tehnološkom pogledu biti usaglašena sa važećim zakonodavstvom u EU u pogledu emisija.

Cena struje i fosilna goriva

U Ministarstvu energetike naglašavaju da je cena struje mnogo viša kad se proizvodi iz fosilnih goriva, zbog troškova zaštite životne sredine, a i negativno utiče na životnu sredinu i na zdravlje ljudi. Dodatno, moguće je da će zemlje koje nastave da proizvode električnu energiju iz uglja biti suočene i sa taksama koje se mere stotinama miliona evra. Onda se postavlja pitanje da li je bolje okrenuti se energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i gasnim elektranama ili plaćati najmanje pola milijarde evra, a nemati pozitivne efekte koji ove investicije donose. Ta ulaganja su, nažalost, daleko veća nego ulaganja i izdvajanja za zelenu energiju, a nužna su. Naša ulaganja u čišćenje vazduha do 2030. biće skoro 1,3 milijarde evra a u trenutno aktuelnim projektima oko 650 miliona evra.

Komеntari28
e6181
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

David Ruzic
Slobodane, ukucaj na Youtube: Economics of Nuclear Reactor
Kipreos
Budućnost je u geotermalnim elektranama. Da li je izgradjena studija o takvim mogućnostima u Srbiji? U Kaliforniji, državi sa dosta sunca, ulaganja u geotermalne elektrane su u konstantnom porastu, a cena kilovata dobijenih iz tih izvora u padu.
Божа
Зашто се не позабавити и магнетним моторима Николе Тесле.
Божа
Никола Тесла је смислио решење, требало би га се покушати применити.
lala
Vetro-parkovi su najveće muljanje i pranje para. Imaju lobiste koji uporno guraju projekte koji su neefikasni, štetni i skupi. Gori nego naše guranje reka u "cevi" za mini-elektrane. Čitajte izveštaje "Zelenih" iz Nemačkog parlamenta.
Dušan
Ne verujem da su naročito štetne, ali u našim uslovima nisu naročito efikasne, čak i u Banatu i donjem Podunavlju, zbog odsustva dugotrajnih vetrova.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja