U njegovom slučaju bilo je istina da novac ostvaruje i najsmelije snove. Jedan od najbogatijih ljudi na svetu i finansijer kampanja brojnih republikanaca dočekao je da posle dolaska Donalda Trampa na vlast vidi ono o čemu je decenijama maštao – američko priznavanje Jerusalima za izraelsku prestonicu. Šeldon Adelson je oduvek sanjao velike snove. Sin siromašnog jevrejskog imigranta postao je vlasnik lanaca kockarnica i prijatelj američkih predsednika i izraelskih premijera. Bio je to put dugačak 87 godina i završio se pre nekoliko dana kad je objavljeno da je Adelson preminuo u svom kalifornijskom domu u Malibuu od raka krvi.

U američkoj javnosti bio je poznat kao vlasnik najveće kockarske imperije na svetu, sa kazinima u Las Vegasu u Nevadi, Pensilvaniji, Makau i Singapuru, i kao jedan od najizdašnijih donatora Republikanske stranke. Zahvaljujući njegovom novcu, političari iz ove partije nisu mogli da se žale na troškove u kampanji, što je mnogima pomoglo da osvoje mesto u kongresu, a pojedinima i u Beloj kući. Kako su nedavno izgubili kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom i uz mnogo skandala 20. januara napuštaju i Zapadno krilo, republikanci su vest o odlasku svog mecene doživeli kao još jedan udarac, piše „Njujork tajms”.

Adelson je finansirao konzervativce koji su se zalagali za ono do čega je njemu bilo najviše stalo – što manju regulativu u biznisu i bezuslovnu podršku Izraelu. Poslednjih deset godina je na njih potrošio pola milijarde dolara, između ostalog i na Džordža Buša mlađeg, sa kojim je, kao i sa Trampom, bio prijatelj. Na izborima 2012. bio je najveći pojedinačni donator i čak je isticao da ne pita šta košta da porazi Baraka Obamu, u čemu nije imao uspeha. Trampovoj prvoj kampanji poklonio je 25 miliona dolara, a drugoj 90 miliona dolara. To je za njujorškog milijardera bilo suštinski važno jer mnogi drugi krupni konzervativni darodavci, poput braće Kouk, nisu želeli da ga podrže.

Na inauguraciji njujorškog magnata i rijaliti stara, Adelson je bio specijalni gost. Godinu dana kasnije Tramp je ispunio obećanje koje mu je dao i američku ambasadu prebacio iz Tel Aviva u Jerusalim. Osim što je američki lider bio voljan da sluša Adelsonove želje o Izraelu, spajalo ih je i što su obojica bili biznismeni, pri čemu je i Tramp imao kockarnice u Atlantik Sitiju, mada mu je taj posao propao.

Adelsonov imetak je prema „Forbsovoj” proceni iz 2019. iznosio 35 milijardi dolara. Preduzimljiv duh je pokazao još kao tinejdžer kad je počeo da prodaje novine u Bostonu, gde je živeo u porodici sa četvoro dece, koju je otac izdržavao vozeći taksi. U mladosti je prodavao pribor za higijenu i turističke aranžmane, a ulagao je i u izgradnju stanova sve do prvog velikog biznisa sa računarima, koji je prodao zaradivši pola milijarde dolara. Tada je kupio hotel i kazino u Las Vegasu, postavljajući replike venecijanskih kanala, gondola i crkava i privlačeći kockare i turiste iz celog sveta u 8.000 soba i apartmana. Njegov hotel sa kazinom u Makau vodi se kao sedma najveća zgrada na planeti.

Bio je optuživan da je potkupljivao američke i kineske zvaničnike da bi dobijao dozvole za rad i da je pustio prostituciju i mafiju u svoj biznis sa kazinima, ali nikad nije odgovarao. Da bi izbegla tužbu o pranju novca, njegova kompanija se nagodila sa tužilaštvom i platila državi 47 miliona dolara.

Podiglo se mnogo prašine i kad se saznalo da je 2015. tajno, preko ofšor firme, kupio najtiražnije novine u Nevadi, „Las Vegas rivju džornal”. Upravo su novinari ovog dnevnika otkrili i objavili ko je kupio njihov list, koji je 2016. postao jedini značajni nacionalni list koji je podržao Trampa za predsednika. Brojni novinari i urednici su napustili list, između ostalih i reporter koga je Adelson desetak godina ranije oterao u bankrot jer ga je stalno tužio po sudovima za klevetu. Bila je to još jedna sličnost sa Trampom, koji je i sam kao biznismen često presavijao tabak da bi zastrašio medije, zaposlene i konkurenciju.

U Izraelu je Adelson pokrenuo novine koje se besplatno dele, podržavaju radikalnu desnicu i toliko pozitivno pišu o premijeru Benjaminu Netanijahuu da niko ne može da veruje da ih ne uređuje Bibi lično. Zalaže se za širenje jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i odbacuje ideju o palestinskoj državnosti. Zgradu bivše američke ambasade u Tel Avivu kupio je za 67,7 miliona dolara, što je najskuplje plaćena nekretnina u izraelskoj istoriji, a što je uradio da bi otežao eventualno preinačavanje Trampove odluke. Ipak, nije morao da se troši jer ni izabranom šefu Bele kuće Džou Bajdenu ne pada na pamet da  ambasadu vraća u Tel Aviv.