nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 18.01.2021. u 20:15 Marina Vulićević
INTERVJU: SELIMIR RADULOVIĆ, pesnik

Savremeni otrovi praznoslovlja

Ako nestane vertikala prošlost-sadašnjost-budućnost, Crna Gora će izgubiti svoj njegoševski lik, izlazeći iz jedinstvenog korpusa srpskog sveta
(Фото: Бранислав Лучић)

Više je povoda za razgovor sa Selimirom Radulovićem, pesnikom i upravnikom Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, a među njima su nova poetska zbirka „O dukatu s likom starca”, njegove izabrane i nove pesme „Ispovest tumača carevog sna”, (u izdanju „Lagune”), kao i nagrada „Milan Bogdanović”, povodom kritičkog teksta posvećenog knjizi „Istraga predaka” Ivana Negrišorca. Kao upravnik biblioteke Matice srpske, Radulović naglašava da se u elektronskom katalogu biblioteke, koji je najveći takve vrste u zemlji, nalazi više od 1.500.000 zapisa, da je korisnicima omogućena elektronska rezervacija publikacija, i da se u digitalnoj BMS nalazi više od 27.000 publikacija, kao u jednoj od najvećih digitalnih biblioteka u Srbiji.

U nagrađenom kritičkom tekstu naglašena je važna pojava našeg vremena, a to je preimenovanje i prekrajanje istorije. Na koji način pesnik može da svedoči o tome?

Pesnik, i danas, ako je pesnik, nosi „stare ideale ljudskog srca” ‒ ljubav, čast, saosećanje. Bežeći od toga da bude „ništa”, on hoće da bude „sve”. Izbor između „mudrog propadanja” i „osrednjeg uspeha” za njega nikad nije bio izbor. On više voli da je „večni atom”, svestan samoga sebe, negoli „trenutna svest” čitavog sveta. Stoga i podrazumevate moj odgovor na pitanje na koji način pesnik može da svedoči o preimenovanju i prekrajanju istorije. „Istraga predaka” je višebojni srpski nacionalni i kulturološki priručnik. Da ta knjiga ima samo naslov, od dvodelne sintagme, da se, između njenih korica, nalazi 450 neispisanih stranica, bez ijedne reči, on bi bio pouzdani semantički, ali i istorijski, i politički, i kulturološki, signal da prepokrije sva jednovekovna iskušenja s kojima se suočava srpski narod u Crnoj Gori. Te dve reči overile su ubistvenost misije „nejakih sejača zla”, koji su, bez ostatka, ciljali u same temelje crnogorskog srpskog pamćenja i crnogorske srpske predanjske svesti. Ona je, sad se može reći s izvesnošću, nagovestila jedinstven litijski hod, u kojem se naš lični krst preobrazio u Hristov krst, uz pomoć kojeg se spasavamo, overavajući da je vera Hristova dah i život srpskog naroda, da samo On ispravlja naše stope i opominje da ne valja zidati na tuđem temelju. I da se, dlanom, ne može zaustaviti tok reke. Bilo je potresno posmatrati kako su se reke ljudi preobražavale u reke anđela, s licima koja su blistala, poput sunca, kvaseći dušu novim Očevim „kvascem”. Ako nestane vertikala prošlost-sadašnjost-budućnost, i ostane samo lagodna zona sadašnjosti, a to je osnovna poruka ove knjige, Crna Gora će izgubiti svoj prepoznatljivi njegoševski lik, izlazeći iz jedinstvenog korpusa srpskog sveta.

Vaša poezija nadahnuta je biblijskim mitom. Može li se u našoj svakodnevici biblijski mit posmatrati kao večito živ, sa Hristom, kao svakim čovekom koji trpi nepravdu, Judom, čija je suština izdaja, i Satanom, u čijoj je srži laž?

U godinama kada mnogo lakše pišem negoli govorim, sabirajući dragocene mrvice srpskog jezika, s tugom svedočim o vremenu u kojem su ljudi više zavoleli tamu negoli svetlost. Dok se sunce, okupano, polja, ukrašena, i grane drveća, radosne, klanjaju punoći Božanskoj, jedinstvenoj ikoni večnosti, kad se, mimo utvrđenih brojeva u kalendaru, ogleda lepota i život sveta, savremeni čovek, puneći stomak i prazneći dušu, zazire i od trake ave Arsenija koja je, šušteći na povetarcu, mučila one što ne žele da čuju ni vrapce, sušeći se, kao loza odsečena od čokota. Stoga je razumljiv ustihovani uzdah jednog od vrlinskih otaca hrišćanskog Istoka – „šta ja radim / ništa / čuvam dušu svoju / da je mrak ne opkoli!” Šta se dogodilo sa savremenom umetnošću i pesništvom? Dobili smo umetnička i pesnička dela u kojima se ne razaznaje ništa i ne razume ništa, kao svedočanstvo da paloadamovski čovek stradava, još uvek, pred zmijom koja ga iskušava. Stoga su neophodne nove knjige, uz čiju pomoć ćemo popuniti veliku prazninu nastalu od uboja i udara jalovog postmodernog rastoka.

Da li vaša poezija, koja se napaja verom, pripada malom broju čitalaca, pošto današnji čovek veruje samo u ono što vidi ili ne veruje ni u šta, pa ni u ono što mu je pred očima?

Podsećate na jednu sveprisutnu istinu – da savremeni čovek, još uvek, provodi dan-noć, nadošćujući se „prahom u svim danima života”. I svi savremeni otrovi praznoslovlja, mnogoslovlja i štetnoslovlja, deo su njegovog svakodnevnog života. Knez ovog sveta i sva „rulja odmetnička”, o kojima je pevao Novica Tadić, zaslepljuju sirotu decu zemaljsku, vodeći ih od jedne do druge bare. Neka vas to ne zbunjuje. Verovatno znate za fenomen da žaba, ogledajući se u očima zmije, ne može da se odvoji od njih, niti da pobegne. Naprotiv, zarobljena, ide u susret zmiji, sve dok se ne dočepa njene čeljusti. Iz Svitka sam naučio da nađem meru razlikovanja između života-po-svetu i života-po-duhu, saglasno tome, i između pevanja-po-svetu i pevanja-po-duhu. Dva osnovna problema za pisca su pitanje Boga i pitanje besmrtnosti duše. Živimo u svetu, veli Nortrop Fraj, trostruke spoljašnje prinudeprinude delovanja, ili zakona, prinude mišljenja, ili činjenica, i prinude osećanja, kao karakteristike svake vrste zadovoljstva. Ali ovaj autor ide i dalje, pa imenuje i četvrtu silu, preinačujući svet boja imaginacije, koja sadrži moralnost, lepotu i istinu, i nije im podređena, budući slobodna od svake njihove prinude. Iz jednostavnog razloga – delo imaginacije nagrađuje nas vizijom, sveobuhvatnim pogledom gesta duhovne slobode, činom ponovnog stvaranja čoveka. Ta četvrta sila, delo imaginacije, vodi nas ka „koprenastim vilinskim pričama”. Malo li je to? I da li je, u tom smislu, od nekog značaja pitanje da li poezija, koja se „napaja verom”, pripada malom ili velikom broju čitalaca.

Od knjige „Knjige postanja” do „Otkrovenja” načinjen je mitski krug susreta početka i kraja. Verujete li u eshatološke vizije o kraju sveta?

Pesnički svitak „Senka osmog eona” (u izdanju „Lagune”), bavi se temom koju otvarate ovim pitanjem. U ranom hrišćanstvu smatralo se, naime, da se istorija sveta može sameriti kroz sedam eona. Eon je, na grčkom, vek, ali ne obični vek već razdoblje čije trajanje ne znamo. U osmom eonu dolazi do duhovne polarizacije među ljudima, koja se razrešuje novim dolaskom Gospoda Isusa Hrista, u kojem se susreću vreme i večnost, odnosno, ukrštaju prošlost, sadašnjost i budućnost. Starac Josif Isihasta, kojem je posvećen jedan ciklus u ovoj knjizi, veli da je osnovni nedostatak ljudi osmog eona što više nisu u stanju da jedni u drugima prepoznaju darove. U osmom eonu, dakle, kao finalnoj sekvenci istorije, suočavamo se s Eshatonom, s posletkom, s poslednjim događanjima i zbivanjima, uoči preobraženja, koje vodi ka konačnom stanju čoveka i sveta po promislu i naumu Božjem. Ja nisam teolog već pesnik, ali imam oko da vidim i uho da čujem, suočen s iskušenjima savremenog čoveka, koji u odeždi tuđoj, putem, tuđim, krstari tuđim vekom, prisećajući se reči Jovana Preteče, pred samu pojavu Novog zaveta: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo Božje”. Da završim, kad je On s nama, a ko je protiv nas?

Komеntari3
3a707
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad Vukasinovic
Sjajan razgovor. Naš Selimir.
Sreten Bozic -Wongar
Preko puta Mastice Srpske i stare Nikolajevske Porte je solidna zgrada koja se proteze celom severnom stranom ulice. Zgrada je bila zavestana za besplatni smestaj djaka. Davan je i besplatni skromni dorucak pod uslugom 2 vaspitaca. Odatle sam 1951 peske odlazio na nastavu u Srednju Mlinsko- tehnicku skolu u Skolskoj ulici na drugom deli grada. Da bi se be skolovao tada je trebala krakreristika koju na srecu niko nije trazio .
Нада Ласкер
Диван исказ о борби светлости и таме преломљен кроз призму књижевности и спојен с историјом која више није прошлост, већ садашњост. Један од највећих савремених српских песника способан да се подигне до висина за које други и не занју да постоје.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja