Zbog „no­ve nor­mal­no­sti” bo­em­ska če­tvrt osta­la je bez bo­e­ma. Sto­lo­vi za ko­ji­ma se uvek tra­ži­lo me­sto vi­še, kao i ka­fa­ne iz ko­jih je do­pi­ra­la mu­zi­ka tam­bu­ra­ša zvr­ja­li su pra­zni. Za­to su do­vi­tlji­vi mu­zi­ča­ri ob­u­če­ni u ode­la De­da Mra­za sa­mi špar­ta­li kal­dr­mom u že­lji da odr­že tra­di­ci­ju do­brog pro­vo­da u no­ći iz­me­đu 13. i 14. ja­nu­a­ra, po ko­joj je na­ša pre­sto­ni­ca na­da­le­ko po­zna­ta, pa su ov­de re­zer­va­ci­ju ima­li i go­sti iz ino­stran­stva.

Ne­ma sum­nje – da ni­je pan­de­mi­je ko­vi­da 19, Ska­dar­li­ja bi „pla­nu­la” od ve­se­lja, ko­ji su po po­seb­nom re­cep­tu zna­li da pri­re­de do­ma­ći­ni i da je „za­či­ne” svi oni ko­ji su sla­vi­li pra­vo­slav­nu No­vu go­di­nu.

Ve­ru­je se da će upra­vo ova go­di­na, tek stu­pi­la na tron, do­ne­ti bo­lje da­ne i da će se ovo vre­me za­tiš­ja ko­je mo­že da oprav­da sa­mo bri­ga za zdra­vlje – br­zo pro­ći. Zbog to­ga su se mo­žda i že­lje ni­za­le kao đer­da­ni. One će da po­pu­ne svu bri­gu ko­jom smo bi­li oko­va­ni u pro­te­klih 366 da­na. Ia­ko se u po­noć na­zdra­vlja­lo uglav­nom u naj­u­žem po­ro­dič­nom kru­gu, zdra­vi­ca je bi­la udru­že­na i gla­si­la je „Na mno­ga­ja lje­ta!”.