Dan posle zemljotresa u Petrinji i dva dana pred Novu godinu, svi hrvatski mediji preneli su kao udarnu vest da je njihovo državno tužilaštvo podnelo optužnicu protiv generala JNA Ljubomira Bajića i još petorice okrivljenih za vazdušni napad na Banske dvore, 7. oktobra 1991. godine.

Neuobičajeno opširnim saopštenjem hrvatsko „odvjetništvo” kao da se pravda pred javnošću što je istraga trajala godinama, a optužnica podignuta tri decenije posle događaja.

Beogradski advokat Dušan Bratić, koji zastupa generala Bajića i sve okrivljene u slučaju „Banski dvori”, ukazuje da su dokazi optužbe na staklenim nogama, a da su glavni svedoci lažni i potkupljeni.

Jedan od svedoka je Mustafa Čandić, oficir JNA sa činom majora, koji je radio za Kontraobaveštajnu službu Vojne bezbednosti, a kasnije je bio svedok Haškog tribunala u procesu protiv Slobodana Miloševića.

‒ U svojstvu operativca KOS JNA, 1991. godine, u mestu Živinice kod Tuzle, podigao je eksplozivom u vazduh kamion osnivaču SDA u Tuzli Harisu Redžiću, današnjem političaru u BiH, zbog čega je, da bi izbegao hapšenje 1992. godine, pobegao iz Beograda preko Makedonije, koja ga je predala slovenačkoj službi, ova holandskoj, a ova posle obrade Hrvatskoj, kada je i dao prvi iskaz o tome šta je čuo o Banskim dvorima, da bi na kraju završio u Zenici. Dakle, reč je o plaćenom teroristi i lažnom svedoku po pozivu službi – kaže advokat Bratić.

Drugi svedok je oficir srpske nacionalnosti Dušan Radaković iz Banjaluke. On je u istrazi svedočio da su avioni tog dana navodno poleteli sa aerodroma „Udbine” i da je video da su došla na aerodrom dva lica u civilu koja po visini i konstituciji odgovaraju dvojici optuženih. Za ovo lažno svedočenje, kako kaže Bratić, Hrvatska je Radakoviću dodelila stan od 73 kvadratna metara u Zadru.

‒ Odbrana poseduje priznanje Dušana Radakovića da je lažno svedočio po nagovoru pukovnika hrvatske Vojne policije Jadranka Karlušića. Uz njegov plač i iskreno pokajanje, imamo i nepobitne dokaze da je taj dan na „Udbini” bilo zatvoreno nebo zbog magle i oblaka, pa se nije moglo poletati ni sletati – kaže naš sagovornik.

Treći svedok je pilot Amadeo Mandić, Hrvat koji je lažno posvedočio da je čuo od drugog pilota iz Beograda da su napad izveli avioni JNA i ko su bili piloti, ali odbrana i ovde raspolaže nepobitnim dokazima da svedok laže.

‒ Hrvatsko tužilaštvo bi umesto laži iz optužnice javnosti trebalo da predoči svoja prava saznanja koja je ciljano prikrilo ‒ da je tog dana bilo devet aviona u vazduhu iznad Zagreba, a 13 iznad Hrvatske, da su dva „miga 21” poletela sa Bihaća, da je pred poletanje admiral Davor Domazet Lošo, osnivač hrvatske vojne obaveštajne službe, obavešten od strane saradnika iz Bihaća, pod kodnim nazivom „Rođak”, o pripremama za dejstvo po sedištu Tuđmana, ali nije obavestio njegov kabinet o tome. Tužilaštvo prikriva i da je radar Hrvatske vojske otkrio i pratio dva aviona i njihov manevar iz pravca Varaždina, da su svedoci videli druge avione, a ne „super galeb”, da od američkih bombi MK 82, navodno otkačenih iz vazduha, nema karakterističnih kratera – kaže Dušan Bratić.

Zato ističe da je optužnica politički, a ne pravni poduhvat.

‒ O stručnim navodima optužnice najbolje govori izjava hrvatskog borbenog pilota, heroja „Domovinskog rata” i osnivača „Prvog zrakoplovnog voda Hrvatske vojske”, pukovnika Vladimira Rajtara, odlikovanog od strane Franje Tuđmana, koji piše: „Laik sam u pravnim stvarima, ali nešto znam o zrakoplovstvu i moram priznati da mi ova optužnica deluje kao stara zgrada posle potresa u Petrinji” ‒ navodi advokat Bratić.

Podseća da je Banske dvore koristio Franjo Tuđman kao vođa terorističke organizacije koja je organizovala i vršila napade na objekte JNA. Koristio ih je isto kao i Ante Pavelić od 1941. do 1945. godine. Tamo je primao referisanja i izdavao naređenja i instrukcije.

‒ Banski dvori su, prema zakonima i običajima ratovanja, bili legitimni vojni objekat dejstva. Tuđman je tog dana, 7. oktobra 1991. godine, samo sat vremena ranije primio ratnog komandanta Varaždina, sada generala Stjepana Adanića, koji mu je referisao o stanju na bojištu i tražio dotur municije – ističe Bratić.

Naveo je samo deo krivičnopravnog aspekta slučaja „Banski dvori”, koji ima mnogo važniji političko-propagandni cilj, a to je ističe naš sagovornik, stvaranje još jednog izmišljenog mita za hrvatsku istoriju i rasplamsavanje mržnje. Podseća da JNA nije mogla biti agresor u sopstvenoj zemlji – SFR Jugoslaviji.

Danas u Hrvatskoj nije moguće da advokati iz Srbije brane optužene, dok hrvatski advokati mogu zastupati okrivljene u Srbiji. Optuženima u slučaju „Banski dvori” već su određeni hrvatski branioci po službenoj dužnosti, koji su saradnici službi i tužilaštava. Advokat Bratić je tražio od Hrvatske da zastupa optužene pred sudom u Zagrebu.