ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.01.2021. u 20:00 Jovana Rabrenović

Banke u Srbiji neće naplaćivati čuvanje para

U Sloveniji postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca što je pre nekoliko dana potvrdio i Blaž Brodnjak, prvi čovek slovenačke NLB koja je nedavno kupila Komercijalnu banku
(Фото Д. Јевремовић)

U mnogim evropskim zemljama kamate na štednju odnosno depozite su u minusu tako da građani i privreda bankama plaćaju to što drže novac kod njih. To kod nas još nije slučaj iako su kamate na štednju i ovde niske. U Sloveniji, na primer, postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca što je pre nekoliko dana potvrdio i Blaž Brodnjak, prvi čovek slovenačke NLB.

On je izjavio za tamošnje medije da će se to verovatno uvoditi postepeno za gotovinske depozite veće od 100.000 evra. NLB ne namerava da ih uvodi za niže iznose. Razlog je to što su, posle zatvaranja, povećani depoziti „jer ljudi nemaju gde da potroše novac i polažu ga u banke“.

Za nas ova vest ne bi bila bitna da NLB nije postala vlasnik domaće državne Komercijalne banke u kojoj je baš zato položen i najveći iznos štednje od preko dve milijarde evra građana. Da li je takav scenario moguć kod nas?

Teško. Malo je verovatno da bi se NLB, odmah nakon kupovine, odlučila na takav nepopularan potez. A i kad bi to uradila bilo bi pogođeno 8.736 uloga građana čija je visina veća od 100.000 evra. To je 0,2 odsto ukupnog broja štednih partija.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da ne veruje da će u dogledno vreme banke u Srbiji naplaćivati naknadu za čuvanje novca ako ni zbog čega drugog onda iz psiholoških razloga, jer rizikuju da izgube deponente.

– Vremena su takva i kamate su niske. Kada se smanji potrošnja povećava se štednja. Zato su banke prelikvidne i imaju novac koji im realno i ne treba. U slučaju dinarske štednje daleko smo od scenarija da banke naplaćuju ležarinu za novac kako se to kod nas kaže, jer je referentna kamata NBS jedan odsto, znači nije negativna. Što se tiče deviza znam da mnoge banke već sada naplaćuju kamatu od 0,05 odsto na tekući račun u evrima, a sa tog iznosa lako je otići u negativnu zonu – smatra Grubišić.

A šta kažu u Narodnoj banci?

Ne spore da su banke u vođenju poslovne politike u značajnoj meri izložene kretanjima na svetskom finansijskom tržištu, a posebno merama monetarne politike Evropske centralne banke, uključujući i negativne osnovne kamatne stope.

– I pored toga, NBS je zauzela stav da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa niti drugih naknada koje bi se negativno odrazile na štednju građana, ali i depozite privrede kod banaka. Takav stav baziran je na činjenici da je štednja najvažniji izvor kreditne aktivnosti u našoj zemlji, te da domaće banke imaju posebnu odgovornost da spreče da se trendovi negativnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima ne odraze nepovoljno na pružanje odgovarajućih finansijskih usluga privredi i stanovništvu, kao i na stabilnost finansijskog sistema. U skladu sa svojom poslovnom politikom, domaće banke su zadržale svoje tradicionalne funkcije primanja depozita i kreditiranja, tako da se kamatne stope na deviznu štednju sve vreme kreću u pozitivnoj zoni – kažu u centralnoj banci.

Ukazuju i da su banke dužne da se u svom poslovanju, uključujući ugovaranje poslova depozita sa fizičkim licima, pridržavaju zakona, načela obligacionog prava i ugovora. Centralna banka, u realizovanju svog zakonskog ovlašćenja koje se odnosi na zaštitu korisnika finansijskih usluga, pruža poseban pravni tretman i pravnu zaštitu građanima kao korisnicima finansijskih usluga i štedišama.

– NBS očekuje da će banke i u narednom periodu nastaviti da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata. U tom smislu, kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, NBS će reagovati ukoliko se za tim ukaže potreba i neće dozvoliti da ma koja banka što već posluje na domaćem tržištu ili strana banka koja dođe na naše tržište na bilo koji način naruši postignutu finansijsku stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji – kažu za „Politiku”.

Komеntari12
81871
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boris
Kojih para?
Киза
Е мој народе г.... (да не лајем, ти знаш), сад ћеш тек упознати све "благодети" неолиберализма! Не само да те не плаћају адекватно за твој рад, већ те праве будалом за све новце (и то твоје рођене)! Кад су укинуте домаће банке сви су ћутали, кад је кренула буразерска приватизација нико се није бунио, кад су државне институције почели да мењају приватним и тако приватизују и државу, сви се праве луди... баш као у оној причи из Немачке, кад одводе 1 по 1 Јевреје у логор! Само кажем...
Djuro Aleksic
A kako da placam bezgotovinski,karticom ako podignem kes I drzim ga u dzepu,da ne bi placao banci globu.Molim neka mi neko ovo objasni.
pera
nije ni dafina
@Filip Cosopt
Samo ti drži 100000@€ i više u čarapi, pa kada ti miši izeduili žena pronađeili deca otkriju (neću da pominjem druge stvari kao recimo vremenske i druge okolnosti, daleko bilo) ti gledaj šta ćeš?
pera
kad si video 100000 evra zadnji put ? samo pitam ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja