četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.01.2021. u 08:45 Aleksandra Petrović
VIDEO-LINKOVANjE PRAVOSUĐA

Da li je pravična internet pravda

Veći broj presuda izrečenih putem „skajpa” biće preispitan. – Istraživanja su pokazala da mnogi okrivljeni nisu mogli jasno da vide i čuju sve u sudnici i da nisu imali kompletnu sliku krivičnog postupka koji se vodi protiv njih
Судница новосадског суда у којој су одржавана суђења путем „скајпа” (Фото Основни суд у Новом Саду)

Sudbinu građana kojima je suđeno „skajpom” verovatno će u toku 2021. godine razrešiti viši sudovi, po žalbama na presude osnovnih sudova. Okrivljeni za kršenje samoizolacije, odnosno krivično delo nepostupanja po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, imali su pravo da podnesu žalbe na prvostepene presude.

Jedan broj postupaka okončan je sporazumom o priznanju krivičnog dela. U takvim slučajevima je moguće da okrivljeni podnesu molbu republičkom javnom tužiocu da izjavi inicijativu za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu. Ukoliko smatraju da su im uskraćena osnovna ljudska prava, mogu da se obrate Ustavnom sudu i da podnesu ustavnu žalbu.

U stručnoj javnosti već mesecima se vodi polemika o suđenjima „na daljinu”, a o tome su raspravljali i krivičari na nedavno održanoj onlajn međunarodnoj konferenciji Kopaoničke škole prirodnog prava. Asistentkinja na Pravnom fakultetu u Beogradu Ivana Miljuš rekla je da su onlajn suđenja bila obavezna tokom pandemije u Australiji, naročito u Melburnu, gde su građani mogli da se kreću samo u opsegu od pet kilometara oko mesta stanovanja.

– U australijskoj državi Viktorija došlo je do široke primene tehničkih sredstava na suđenjima u kojima se ne zahteva fizičko prisustvo okrivljenog. Oni su imali kompjuterski program koji je automatski razvrstavao slučajeve, po hitnosti i vrsti suda, i primenu različitih procedura. Porotna suđenja su odlagana, a okrivljeni su davali saglasnost da im sudi sudija pojedinac. Pored video-linka bila su moguća i suđenja samo putem audio-linka, što je zavisilo od toga da li je okrivljeni u pritvoru i pred kojim sudom se vodi postupak. Sud je mogao da naredi lično prisustvo, ako to traži interes pravde i ako upotreba tehničkih sredstava nije izvodljiva – kaže Ivana Miljuš.

Prema našem Zakoniku o krivičnom postupku (ZKP), suđenja se uvek odvijaju u prisustvu okrivljenih, osim u slučajevima kada je optuženik u bekstvu, odnosno nedostupan organima gonjenja, kada se pribegava suđenju u odsustvu. Međutim, epidemiološka situacija i uredbe koje su donete tokom vanrednog stanja u našoj zemlji, od 15. marta do 6. maja ove godine, nalagali su da se pred krivičnim sudovima odvijaju samo ona suđenja koja su hitna, a da se okrivljenima za kršenje samoizolacije sudi putem „skajpa”, i to tako da se oni nalaze u jednom od karantinskih pritvora u Vršcu, Požarevcu i Pirotu, odakle im je preko ekrana kompjutera bilo omogućeno virtuelno prisustvo u sudnici, uz takođe virtuelan kontakt sa advokatom, dok su sudija i javni tužilac bili na „drugom kraju linka”.

– Istraživanja su pokazala da mnogi okrivljeni nisu mogli jasno da vide i čuju sve učesnike u postupku i da nisu imali kompletnu sliku krivičnog postupka koji se vodi protiv njih. Ovakva suđenja zahtevaju visoke standarde održavanja funkcionalnosti kamere i zvuka – kaže Ivana Miljuš.

Ističe da su i druge evropske zemlje pribegle virtuelnim suđenjima od početka pandemije, a uporište za takvu praksu pronalazi se i u stavu Evropskog suda za ljudska prava da su suđenja na daljinu opravdana iz bezbednosnih i još nekih drugih razloga.

Glavni razlog tokom pandemije bio je očuvanje zdravlja, jer se smatralo da osoba koja krši meru samoizolacije može, mada i ne mora, biti prenosilac virusa, pa je pronađen način da ne dolazi u zgradu suda i ne ugrožava zaposlene, već da bude u posebnom pritvoru, pod strogim epidemiološkim nadzorom, dok bi pravda bila zadovoljena pomoću interneta.

– Osnovni zadatak za državu bio je da u krivičnom postupku uspostavi ravnotežu između interesa zaštite javnog zdravlja, bezbednosti, funkcionisanja pravosudnog sistema i ostvarivanja prava na odbranu – kaže naša sagovornica.

Međutim, pokazalo se da ovakav način učešća okrivljenog u krivičnom postupku može da stvori teškoće prilikom ocene dokaza i kontakta okrivljenog sa braniocem, kao i uloge branioca u postupku.

– Istraživanja različite pozicije okrivljenog tokom suđenja ukazuju da se čini da „izolovanje” okrivljenog na ekranu učešćem na raspravi preko video-linka ne stvara veću verovatnoću da će biti oglašen krivim, ali i da učešće okrivljenog u krivičnom postupku iz policijskog pritvora ili zatvora daje veću verovatnoću da će mu biti određen viši iznos kaucije, da će se izjasniti krivim i da će mu se izreći više kazne zatvora. S druge strane, od organizacije upotrebe video-linka i tehničkih mogućnosti zavisi potpuno učešće okrivljenog, da li razume postupak i da li doživljava suđenje pravičnim. Ukazuje se i na posledice različitog položaja branioca, koji može da bude prisutan u prostoriji sa okrivljenim, čime se poboljšava kvalitet njihove komunikacije, ali se u slučaju odvojenosti branioca od suda postavlja pitanje njegove sposobnosti da ubedi sud u tezu odbrane – objašnjava Ivana Miljuš.

Smatra da je na ovakvim suđenjima neophodno da se obezbedi da sud u potpunosti i pravilno ceni odbranu okrivljenog, sve njegove izjave, predloge, primedbe, komentare i objašnjenja. Jedna od negativnih posledica korišćenja video-linka na suđenjima može biti „mehanizacija krivičnog postupka” koja stvara efekat „otuđenja” i mogućnost da se povredi pravo na pravično suđenje. Bilo bi takođe neopravdano, zaključuje naša sagovornica, da se krivični postupak usled primene internet tehnologije ubrza i pojednostavi tako da dovede do selektivnog izvođenja dokaza i neopravdanog ograničavanja vremena za pripremanje i realizaciju odbrane.

Komеntari0
b21eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja