utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 11.01.2021. u 22:40 Milan Janković
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADSKIH KAFANA

Otkud mornar usred grada

Legenda o moreplovcu koji je uz piće čekao poziv za novu plovidbu. ‒ Hram učenosti preko reke Save zvani „Tošin bunar”
Није му шкодила пропаст „Бермудског троугла” (Фото П. Мирковић), У „Морнару” се чекало на слободно место (Фото З. Анастасијевић)

Spisak takozvanih kultnih kafana je promenljiva veličina. Lokali ispred kojih se donedavno klanjalo, i u njih ulazilo uz izraze zahvalnosti onima koji su ustali i oslobodili mesto, više i ne postoje ili su se pretvorili u nešto što se ne može nazvati kafanom. Drugima je, opravdano ili sticajem nepredviđenih okolnosti, opala popularnost i kao da samo čekaju da im se promeni namena. A ima i onih koji decenijama odolevaju, na ugostiteljskim temeljima koji su postavljeni mnogo ranije, u nekim srećnijim vremenima.

Pisali smo već o famoznom „Bermudskom trouglu” – lokaciji čije su osnovne kote bile kafane „Pod lipom”, „Šumatovac” i „Grmeč”. Novi biznismeni su sve to istumbali, od nečega napravili neke drugačije restorane, one u kojima se sedi u udobnim foteljama ili stoji oko okruglih stolova, u kojima vam se konobari nasmeju ako ih pitate da li služe teleću glavu u škembetu. Ili otvorili drogerije... Ipak, jedan lokal, udaljen svega nekoliko stotina metara, na neki način slavio je sunovrat „trougla”. Ostao je jedina prava kafana u strogom centru prestonice.

Noćni život do ranih večernjih sati (Foto: Tanjug/N. Anđić)

Otkud mornar usred Beograda? Priča se da je svojevremeno neki svetski trgovac i moreplovac danima sedeo u lokalu u centru grada i ispijao pića čekajući da mu stigne poziv za novu plovidbu i da je po njegovom zanimanju to mesto dobilo ime. Ne znamo sigurno da li je baš tako, tek „Mornar” je i danas mesto okupljanja nekih novih putnika, kojih je, zbog novonastale epidemiološke krize, manje nego ranije. Ovo mesto je možda i pre svega druga kuća lokalnih ljubitelja kafane i svih onih koje su poslovne obaveze vezale za uže gradsko jezgro.

Uprkos imenu, „Mornar” nije riblji restoran – svega 10 odsto ponude su morski i rečni plodovi – već je to kuća domaće, nacionalne kuhinje. „Mornar” je jedan od manjinskih lokala koji je preživeo takozvanu ugostiteljsku tranziciju, tačnije svojevrsno kafansko istrebljenje s početka novog milenijuma, kada su jedna za drugom nestajale kultne i kulturne beogradske kafane ili su ih novi vlasnici pretvarali u nešto drugo.

– Upravo nam je bio cilj da sačuvamo autentični izgled i prvobitnu namenu svih naših objekata i, mada to nije lako, doprinesemo i razvoju našeg prepoznatljivog ugostiteljstva i turizma uopšte – rekao je za „Politiku” Žarko Ratković, direktor kompanije „Višnjica” u okviru koje posluje i pivnica „Tošin bunar”, kojom ćemo se pozabaviti kasnije.

Epidemija isterala svirače na ulicu (Foto: Tanjug/S. Aćimović)

Upućeni dobro znaju da je „Mornar” nezaobilazni deo manifestacije zvane „Ulica otvorenog srca” koja ove godine, iz već poznatih razloga, nije održana.

– Mada uvažavamo turiste i sve druge koji svrate kod nas kad ih put nanese, mi ipak živimo od stalnih gostiju. Nije to baš jednostavno, neki su se ovde odomaćili, ponekad se malo opuste pa se ponašaju ono što bi se reklo kao da su u kafani – rekao je za naš list upravnik Bratislav Braca Otašević i dodao da se za stolovima restorana prošle godine u ovo vreme parlalo onoliko jezika koliko ima zemalja iz kojih u Beograd dolaze turisti.

A ako nam se već tema odnosi na noćni život beogradskih kafana, tu je „Mornar” posebno zanimljiv po jednoj pojavi – smeni generacija. Kao po pravilu, u nekim kasnim popodnevnim ili ranim večernjim satima, oni stariji i iskusniji, pomalo „umorni” kafanci prepuštaju stolice mlađem svetu. Mesta koja su dotad ljubomorno i poluneprijateljski čuvali ti „matorci” tada preuzimaju novi klinci. Osoblju restorana i oni su dobrodošli gosti.

Za većinu tih mladih ljudi „Mornar” je donedavno bio kao neka odskočna daska za ulazak u onaj pravi, njihov noćni život u diskotekama i klubovima. U „Mornaru” bi se nalazili oni što dolaze sa različitih krajeva grada, popili po piće-dva i kovali planove za dalje. Bilo je to takoreći „zagrevanje”.

Zvanično ime se zna, alʼ bila je i „Džakarta” (Foto: M. Veličković)

A na nekoliko kilometara od „Mornara”, tamo preko Save, u Novom Beogradu, svoj život i dalje, već čitav vek i nešto duže, živi restoran-pivnica „Tošin bunar”. Neki od vlasnika koji su se smenjivali pokušao je da nametne ime „Džakarta”. Priča se da je to zato što su obližnji Studentski grad preplavili akademci iz prijateljske Indonezije. Nije to zaživelo ‒ za Beograđane to mesto se uvek zvalo „Tošin bunar”, uostalom i danas se tako zvanično zove.

Pa čak ni Ulica Tošin bunar nije dobila ime po bunaru, već po istoimenoj kafani. A bunar je zaista još u 18. veku iskopao izvesni Teodor Apostolović, zvani Toša, bogati zemunski veletrgovac, Cincarin poreklom iz Soluna. Kafana je odmah postala svojevrstan „hram učenosti” koji je vrata zatvarao svega dvaput u istoriji: prvo 1968. dok su trajali studentski protesti, i četiri godine kasnije, kada je proglašena epidemija velikih boginja.

Podaci kažu da je dotični Toša pod stare dane zaradio neku tešku očnu bolest. Navodno su mu predložili da sa Bežanijske kose spusti nizbrdo prazno bure, a gde ono bude stalo, tu da iskopa bunar i zasadi drveće, pa da se umiva vodom kako bi povratio vid. To je i učinio, a usput je tu podigao i kafanu. Ubrzo je lokal postao omiljeno sastajalište imućnih Zemunaca, a čitav kraj oko bunara je još za Tošinog života poneo ime Tošin bunar.

Sadašnji i bivši zaposlenici ove kafane sećaju se da su u njihovim „odajama” studenti proslavljali svoje uspehe, ali i tugovali zbog neuspeha na fakultetima – uz muziku, gomilu pića, s pesmom na usnama. Slavilo se ili žalilo do ranih jutarnjih sati, a i sada bi, da nije ovog zla koje nas je snašlo. Pamti se da su se žitelji starog Beograda pitali koja je to kafana tamo preko reke u kojoj se lumpuje do zore. Mnogi su dolazili da provere te priče. Nisu se pokajali...

Ovaj lokal treba sačuvati (Foto: M. Janković)

Komšije spremne – spasite „Lido”​

Sudbina je htela da kafane o kojima je ovde reč posluju u sastavu jedne ugostiteljske firme čiji fanovi opravdano traže da se i druge „ispostave” tog preduzeća ne zanemare. Recimo, restoran „Lido”, prekoputa hotela „Jugoslavija”, koji polagano i bolno gubi bitku za opstanak u vremenu epidemije. Džaba dobra kuhinja, uzalud iskusni konobari predvođeni starim vukom ugostiteljstva Radetom. Nešto tu fali. Nisu dovoljne ni vrhunske pihtije ni neodoljiva rebra u kiselom kupusu. Priča se po kraju da neki „stari” gosti planiraju proteste kako bi ispred ovog nekada izuzetno popularnog restorana ukazali menadžmentu šta treba da uradi da bi se „Lido” vratio na staze slave. Možda bi pomogla i mala, ali uvek korisna korekcija cena, pa da objekat na granici Novog Beograda i Zemuna nastavi da živi. Možda...

* * *

Autoru tekstova o noćnom životu beogradskih kafana nesebično i drugarski je pomogao kolega iz kuće „Politika” Miloš Miša Lazić, novinar u penziji i publicista, autor nebrojenih novinskih naslova, ali i knjiga o hrani, piću, ljudima, jednostavno, o kafanama, majstor pisane reči koji jednako dobro poznaje život s obe strane šanka... Boljeg sagovornika i „savetnika” gotovo da nismo ni mogli da nađemo i uopšte nije slučajno što prijatelji i svi koji ga poznaju njegovom imenu često dodaju odrednicu „kafanolog”, aludirajući na njegovo poznavanje gradskog ugostiteljstva.

Komеntari2
4b00a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Плане Пиа и обле
Ако је већ реч о мору и морнарима, не би било праведно изоставити ресторан под псеудонимом "Далматинац" (право име нећу поменути овом приликом због маркетиншких правила). Кафана је настала неких 1950-их, кад се неко досетио како би могао да се уреди и искористи поприлично велики подрум-сутерен, чији главни део је преуређен тако да изгледа као два нивоа потпалубља једног великог брода. Конобари у овом рибљем ресторану својевремено су били углавном Даламатинци, као и гости који су се окупљали...
Божа
За индонежанске студенте је кафана Џакарта била можда и једина утеха, собзиром да у Индонезији не постоји град где се око сата не може добити разноврсна свеже припремљена свежа укусна храна по повољним ценама, и то на многим местима, у Београду је то веч друга прича, где је велики успех пронаћи бурек после поноћи. - Нема праве кафане без роштиља на ћумур, то културно наслеђе би се требало и законски заштитити и потпомоћи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja