ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 07.01.2021. u 09:19 Danijela Davidov-Kesar

Medicinski fakultet u Beogradu iznedrio 42.000 lekara

Veće plate nisu glavni faktor zbog čega neki doktori odlaze u inostranstvo, već je mnogima bitnije lično i stručno napredovanje
Др Небојша Лалић (Фото Небојша Марјановић)

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu za sto godina postojanja iznedrio je 42.000 lekara, 3.000 doktora nauka, a u 2020. primili su i novih 630 studenata. Angažovani su i u borbi s kovidom 19, pa se oko 400 studenata ovog fakulteta samoinicijativno prijavilo da volontira u bolnicama i domovima zdravlja i tako pomogne zdravstvenom sistemu Srbije.

Kako ističe akademik profesor dr Nebojša Lalić, dekan ovog fakulteta, Srbija ima dovoljno lekara, ali u vreme pandemije postojeći broj „belih mantila” nije dovoljan, jer doktori rade naporno, često nemaju odmor i slobodne dane, teško se raspoređuju...

– Ovo sada je svojevrsno vanredno stanje i zato je situacija teška. Ali, generalno gledano nije problem broj lekara u našoj zemlji koliko je njihova starosna struktura. U proseku, najveći broj lekara ima više od 50 godina. Zato je važno podmlađivanje kadrova za održanje ravnomernog rasporeda ljudi u ovoj profesiji. Bitno je da se obezbedi funkcionisanje sistema i kasnije. Na tome se sada radi. Ministarstvo zdravlja je nekoliko puta organizovalo prijem u stalni radni odnos najboljih studenata, a odmah posle završetka studija su im „pokrivene” specijalizacije koje su deficitarne. Ipak, kada se situacija sa kovidom umiri, moraćemo da radimo na dorađivanju politike školovanja razvoja zdravstvene službe. Fakultet je nacionalna odgovorna ustanova. Koncepciju treba da predvodi Ministarstvo zdravlja – smatra dr Lalić.

Studenti medicine su se angažovali na više „frontova” kako bi olakšali posao lekarima koji rade bez pauze od kada se kovid pojavio u Srbiji. Naš sagovornik kaže da su imali snažnu studentsku inicijativu da pomognu u borbi sa kovidom. Oni su izrazili želju da volontiraju tamo gde je to potrebno. U samom početku pandemije radili su u kol-centrima i davali informacije, a kasnije su prebačeni da obavljaju administrativne poslove u kovid bolnicama uglavnom.

– Veliki je bio priliv pacijenata u bolnice i lekari nisu mogli da se bave i administracijom, pa im je ova vrsta pomoći mnogo značila. Od jeseni su organizovali mnogo širu akciju jer su se administrativni poslovi u kovid i non kovid bolnicama multiplicirali. Govori se o tome da bi moglo čak oko 600 studenata da bude uključeno – dodaje dr Lalić.

Analize pokazuju da školovanje jednog lekara košta više od 140.000 dolara, a kada se stvori dobar kadar, dešava se poslednjih godina da napuštaju Srbiju i trbuhom za kruhom odlaze da rade u inostranstvo.

Akademik dr Lalić ističe da školovanje medicinara košta čak i više od te sume, ali da oni u inostranstvo ne odlaze samo zbog ekonomskog aspekta. Pitanje migracije lekara nije samo karakteristično za Srbiju, jer i iz Nemačke stručnjaci idu da rade u Saudijsku Arabiju ili u Švajcarsku.

– Često se misli da lekari odlaze u inostranstvo zbog većih plata. To jeste značajan faktor, ali nije dominantan. Bitnije im je lično i stručno napredovanje. Ako im se obezbede dobri uslovi za život i osnivanje porodice, rešavanje stambenog pitanja, mogućnost profesionalnog usavršavanja, napredovanja u struci, da imaju odgovarajući status u društvu, mnogo bi se onda učinilo u zaustavljanju njihovog odlaska iz Srbije. Nije baš tako jednostavno da tamo samo neko čeka da oni dođu. To je jedna kompleksnija situacija. Mislim da naši lekari koji idu ne znaju kakve bi im bile mogućnosti ovde kada bi se tom pitanju organizovano pristupilo. Ministarstvo zdravlja je počelo tome dobro da pristupa, najpre zapošljavanjem najboljih studenata. To je jedan od koraka da se priča popravi – napominje dr Lalić.

Ono što je Medicinski fakultet od početka, ali i tokom burnih 100 godina, uspeo da održi jeste koncept savremenog istraživačkog fakulteta koji su doneli njeni istraživači. Zato je glavni cilj za ubuduće da Medicinski fakultet ostane važan deo evropske univerzitetske slike, da ostane fakultet svog naroda i svoje zemlje i da stvori povoljan akademski ambijent za stvaranje nove armije mladih ljudi posvećenih medicini i njenim dostignućima.

Komеntari8
85576
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Vojinovic
Nikada nisu imali adekvatnu nagradu za izuzetan nalor studiranja, specijalizacija i rada. Populisticka politika i naopako postavljene bitne stvari doveli su i do toga da doktori odlaze. Ne, nisu alavi, samo nikako ne vide tu svetlu buducnost...
Miroslav
Vazne su i plate. Plate su vrlo male, pa lekari svoj budzet povecavaju tezgareci po privatnim ambulantama. To je rintacenje, od jutra do sutra. Kad bi bili primerno placeni, tezgarenja bi bilo vrlo malo. Vani je puno bolja plata, oprema, odnos sefova je vrlo korektan, radi se timski, odluke su timske, vise ljudi vise zna. Ponizavajuce je cekati na kovertu od pacijenta, toga vani nema.Ali kod nas se takvo ponasanje podrazumeva, jadni lekari i pacjenti.Cast izuzetcima, lekarima od postenja.
ana lalic
Pa bolje da idu u Nemacku nego da sede na birou.
zoran stokic
Zašto odlaze? Gde inače gravitiraju sve izbeglice sveta? Oće da živeo u uređenim grđanskim društvima, niko ne želi da bude kolateralna šteta (na svakom mestu i svakom trenutnku) neuračinljive osobe. Građanin je samo onaj koji je sposoban da izračuna - nenameravane posledice -svojih nameravanih akcija. Mi smo u poslednjih 30 g urušili i ono malo građanskog društva koje smo imali (koje smo s mukom stvarali od vremena nove državnosti).
Miroslav
Zivimo u vreme slobodne razmene ljudi i dobara. Pandemija je, lekari i sestre trose zadnje atome snage a mi ko mi. Ignorisemo preporuke struke, od svega pravimo politiku, druzimo se, slavimo, dok lekari crkavaju od rada da bi zarazenim spasili zivote. Vani se takodje rintaci, ali od rintacenja se pristojno zivi. Bogate zemlje uzimaju obrazovane, to im je unosan biznis, ali ko nam je kriv? Svi mi bi vrlo rado bili u otadzbini, treba li spominjati razloge odlaska, svi ih vec znamo?
Mile
Koliko su poreski obveznici u Srbiji dali para da se izškoluju ljudu koji su odmah otišli u Nemačku. Faktički, mi plaćamo bogatoj Nemačkoj da dobije lekare za koje cvonjak nije uložila. Jel zna neko koliko smo svojih para potrošili u subvencionisanje Nemačke? Mislim, oni su sirotinja, pa treba mi da im pomažemo (mažemo masnu gusku).
Ruža Trnavčić
Znači sad su te strane zemlje krive što se beži iz Srbije, jeli to ta neka nova "logika"? A zašto ljudi odlaze, da nije možda ne samo zbog novca, nego pre svega perspektiva i načina života? Uvek i za sve nam je neko drugi kriv.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja