četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 29.12.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Tromboza preti obolelima od kovida 19

Do nje dolazi zbog prekomernog odgovora imunosistema, kada se povise parametri D dimer i fibrinogen, koji povećavaju rizik od stvaranja tromba
Др Слободан Танасковић (Фото: лична архива)

Od kada se pojavila korona, jedna od najčešćih tema u javnosti jeste da jedna od posledica ove bolesti može da bude tromboza. To je zapravo proces formiranja krvnog ugruška unutar samog krvnog suda. Formiranje tromba može dovesti do opstrukcije protoka krvi kroz određenu regiju i dovesti do ozbiljnih komplikacija ukoliko se proces tromboze javi u krvnim sudovima koji učestvuju u cirkulaciji vitalnih organa ili ekstremiteta.

Kako ističe asistent dr Slobodan Tanasković, vaskularni hirurg Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, na osnovu mesta nastanka razlikuju se arterijska i venska tromboza. Simptomi arterijske tromboze su dramatični i vrlo brzo dolazi do vitalnog oštećenja tkiva ili organa, dok su simptomi duboke venske tromboze najčešće otok i bol zahvaćenog dela, najčešće ekstremiteta. Suština je u tome da tromboza dovodi do prekida cirkulacije u krvnom sudu, pa ako je trombozom zahvaćen arterijski sistem, doći će do smanjene oksigenacije i ishranjenosti odgovarajućeg regiona i posledičnih ozbiljnih komplikacija kao što su infarkt srca, moždani udar ili gubitak ekstremiteta, a ukoliko je trombozom zahvaćen duboki venski sistem, krv više neće moći da se vraća ka srcu, zaostajaće u tkivima i ekstremitetima i doći će do nastanka otoka.

– Opasno je i to što se deo tromba može otkinuti i putem cirkulacije dospeti na drugo, udaljeno mesto, gde će takođe napraviti opstrukciju protoka i taj proces se naziva tromboembolija. Jedna od najopasnijih embolijskih komplikacija tromboze dubokog venskog sistema je plućna embolija, koja može biti i potencijalno fatalno stanje. Tromboza venskog sistema može biti i površna, koja je najčešće manje opasna – kaže naš sagovornik.

Problem se u ranoj fazi može otkriti kliničkim pregledom vaskularnog hirurga kao i specijaliste kardiologije, ukoliko je tromboza kardijalnog, odnosno srčanog porekla. Ukoliko postoji sumnja na trombozu, bilo arterijsku ili vensku, najčešće se u prvoj fazi radi dopler, odnosno ultrazvučni pregled krvnih sudova regije suspektne na trombozu, najčešće ekstremiteta. Može se uraditi i ultrazvuk srca, ukoliko se sumnja da je uzrok tromboze lokalizovan u srcu. U drugoj fazi se može učiniti i CT, odnosno skenerska angiografija krvnih sudova, koja precizno prikazuje lokaciju tromboze, ali i stanje okolnih krvnih sudova i tkiva.

– Kada je reč o dubokoj venskoj trombozi, ona se može videti kod jednog od 1.000 pacijenata u opštoj populaciji, a mogućnost nastanka tromboze raste sa životnom dobi. Plućna embolija, kao najopasnija komplikacija, može se videti kod oko 60–70 pacijenata na populaciji od 100.000 ljudi. Stopa smrtnosti može da iznosi i do šest odsto kod pacijenata s dubokom venskom trombozom, odnosno čak i od 10 do 30 odsto kod pacijenata s plućnom embolijom – pojašnjava dr Tanasković.

Kad je reč o arterijskoj trombozi, klinička slika može biti drastična i može se prezentovati akutnim infarktom srca, moždanim udarom ili naglo nastalim bolom u ekstremitetu, najčešće nozi, koja je hladna, bela i s oslabljenom motorikom, odnosno pokretima. Kada je reč o arterijskoj trombozi koja je nastala na bazi prethodnih aterosklerotskih promena, simptomi mogu biti malo blaži, a pacijenti navode da su neposredno pre glavnog događaja imali bolove u grudima, vrtoglavice, jake bolove u nogama tokom hodanja ili u miru, što je znak da je pacijent već imao značajna suženja na krvnim sudovima. Duboka venska tromboza se najčešće može videti na donjim esktremitetima, noga je jako otečena, crvena i bolna. Jedna od osnovnih razlika između arterijske i duboke venske tromboze je otok koji je prisutan kod pacijenata s venskom trombozom, a noga je u tim slučajevima najčešće topla, dok je kod pacijenata s arterijskom trombozom noga hladna i otoka najčešće nema. U izuzetnim slučajevima pacijenti nemaju simptome.

– Problem je takav da se može javiti naglo, bez najave, kao posledica tromboembolije, odnosno kada tromb putuje cirkulacijom i zaglavi se u krvnom sudu, ili postepeno, kao krajnja faza već postojeće uznapredovale ateroskleroze i suženja krvnih sudova. Arterijska tromboza se može videti kod pacijenata koji se leče od povišenog krvnog pritiska, koji imaju povišene vrednosti holesterola i triglicerida, dijabetes ili poremećaj ritma po tipu atrijalne fibrilacije. Duboka venska tromboza se može videti kod osoba koji imaju trombofiliju, odnosno poremećaj faktora koagulacije, koje imaju sistemske bolesti kao što su lupus antikoagulans ili antifosfolipidni sindrom i kod osoba s malignitetom – navodi ovaj stručnjak.

Lečenje može biti hirurško ili medikametno, u zavisnosti od težine nalaza i kliničke slike. Duboka venska tromboza se leči intravenskom primenom rastvora heparina u najtežim stanjima, hirurški ređe, a u većini slučajeva injekcijama niskomolekularnog heparina koje se primaju u akutnoj fazi tromboze dva puta dnevno u odgovarajućoj dozi prvih nekoliko nedelja, a potom se narednih nekoliko meseci prelazi na oralnu antikoagulantnu terapiju dok vreme trajanja terapije zavisi od težine nalaza. U slučaju tromboze površnog venskog sistema, lečenje je obično hirurško, mada može biti i medikamentno kod lakših slučajeva.

– Jedna od glavnih komplikacija kovida 19 je arterijska i venska tromboza. Do pojave tromboze dolazi zbog prekomernog odgovora imunosistema, što dovodi do povećanja zapaljenskih medijatora kao što su D dimer i fibrinogen, koji povećavaju rizik od tromboze, a mogu biti uvećani i po nekoliko puta. Dolazi i do oštećenja endotela, odnosno unutrašnjosti zida krvnog suda, što zajedno s dugotrajnim ležanjem pacijenata tokom korone dovodi do povećanog rizika od nastanka tromboze. Neke studije procenjuju da se tromboza može javiti i kod 30–40 odsto pacijenata, posebno onih s težom kliničkom slikom. Arterijska tromboza se može manifestovati infarktom srca, poremećajem ritma, moždanim udarom ili prekidom cirkulacije u ekstremitetima. Najčešća komplikacija kod kovida 19 je tromboza dubokih vena, koja se može komplikovati plućnom embolijom – pojašnjava dr Tanasković.

Rizik od duboke venske tromboze kod hospitalizovanih pacijenata iznosi od pet do 14 odsto, odnosno od 18 do 28 odsto kod najtežih pacijenata u intenzivnoj nezi. Zato se svim hospitalizovanim pacijentima daje niskomolekularni heparin radi prevencije nastanka tromboze.

Faktori rizika za nastanak arterijske tromboze su pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, poremećaj srčanog ritma, povišene vrednosti holesterola, dijabetes, godine starosti, porodična istorija tromboze, fizička neaktivnost, povišena koncentracija faktora koagulacije i abnormalne vrednosti masnoća u krvi. Faktori rizika za nastanak duboke venske tromboze su nasleđeni poremećaji zgrušavanja krvi, produžena nepokretnost usled povrede ili hirurške intervencije, trudnoća, korišćenje oralnih kontraceptivnih pilula, gojaznost, pušenje, maligna stanja, srčana slabost, zapaljenska bolest creva, porodična istorija tromboze dubokih vena i plućne embolije, starost preko 60 godina i dugotrajno svakodnevno sedenje.

Komеntari9
c8ffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Bogojević
Bravo! Da pročitamo i nešto pametno!
Saša Aleksić
Koliko dugo traje rizik od tromboze posle prelezane lakse infekcije kovidom 19.. Saša hvala unapred
Miroslav
Одличан чланак. Ја имам 50 година и немам никакав фактор ризика. Да ли је паметно превентивно узимати кардиопирин (81 мг) док траје пандемија ? Унапред хвала.
Бранислав Станојловић
Не занима ме. Иако немам "фактора ризика" у овим годинама већ сам на најмодернијим антикоагулантима.
Pavle
Odlican tekst a posebnu pohvalu zasluzuje sto autor odgovara nevoljnima. Inace mojoj koleginici je preminuo muz, 50, od tromboze nakon kovida, iako je pio lekove za razrediivanje krvi i imao operaciju vadjenja tromba. Jos da se za moje plucne probleme nadje neko sa resenjem, pa cu da pevam. Jer sam radio sve, od Ig do kvantiferon golda i ne znaju zasto mi se vracaju upale. Niti ja da li da radim genski test na a1at ili sta dalje? Pozdrav redakciji i hvala na korisnim tekstovima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja