ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 28.12.2020. u 15:02

Verovatno ćemo imati najmanji pad BDP u Evropi

Јоргованка Табаковић (Фото Танјуг)

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da će rezultat politike koja je vođena biti to da će pad bruto društvenog proizvoda (BDP) za ovu godinu biti oko jedan odsto u odnosu na lane, što će, kako je rekla, najverovatnije biti najbolji rezultat u Evropi.

Tabaković je istakla i da se, prema sadašnjim procenama, očekuje da ćemo sledeće godine imati snažan oporavak privrede i zabeležiti rast BDP od oko šest procenata, prenosi Tanjug.

Guverner je na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava navela, kazala da je Narodna banka Srbije u proteklom periodu opravdala to što se zove narodnom, jer je svojim merama jačala otpornost srpske ekonomije, očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost zemlje.

Govoreći o kretanjima u 2019. godini, ona je rekla da su tu godinu obeležili veliki uspesi ekonomije.

„Stopa rasta je bila dve godine uzastopno od preko četiti odsto i održana je stabilnost na svim poljima. Baš kada je pred nama bio period kada smo mogli da ubrzamo rast, desila se pandemija i kriza bez presedana ali smo izazovu odgovorili na pravi način”, navela je guvernerka.

Dodala je da se sada borimo najpre za očuvanje zdravlja i stabilnost zdravstvenog sistema ali da to nije moguće bez jake ekonomije.

Istakla je da je u 2019. inflacija ostala niska, na nivou godine prosečno 1,7 odsto, a važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala stabilnost deviznog kursa kao i usidrenost inflacionih očekivanja.

Dodala je da je očuvana finansijska stabilnost i bankarski sektor, zabeležen rast devizne a posebno dinarske štednje građana a nastavljeno je sa ublažavanjem monetane politike smanjenjem referentne kamatne stope, što se povoljno odrazilo i na kredite.

„Stabilni i povoljni uslovi poslovanja su se odrazili i na priliv stranih direktnih investicija koje su u 2019. dostigle rekordnih 3,8 milijardi evra. Naš kreditni rejting je unapređen i na korak je od investicionog” istakla je guvernerka.

Navela je takođe da je u 2019. godini Narodna banka ostvarila dobit koja je posle oporezivanja iznosila 37,2 milijarde dinara i da je u skladu sa zakonom, procenat dobiti iz operativnog poslovanja uplatila budžetu i to u iznosu od 8,9 milijardu dinara.

„ NBS je od 2012. do 2020. uplatila u budžet Srbije više od 30 milijardi dinara zahvaljujući snižavanju svojih troškova ali i vrlo kreativnom ponašanju na tržištu”, ukazala je Jorgovanka Tabaković.

Navela je i i da u ovako teškoj godini imamo priliv direktnih stranih investicija u bruto iznosu od 2,9 milijardi evra a neto 2,8 milijardi. „ Neko kaže da smo imali ovoliki priliv i ranijih godina ali nije isto kada je priliv ostvaren od prodaje imovine, nekretnina i privatizacija od čega se novac nije ulagao u nove fabrike, kao što se sada čini”, istakla je guvernerka NBS.

Prema njenim rečima Narodna banka Srbije je bila i ostala jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti.

Istakla je da je otpornost na izazove ključna za ekonomiju i navela da se suprotno nadanjima desilo da je ona ove godine testirana na težak način, pandemijomda koja je uslovila pad privrednog rasta u mnogim zemljama.

„ Na ovaj izazov smo odlučno i pravovremeno reagovali. NBS je bila prva centralna banka u regionu i među prvima u svetu koja je na samom početku krize odgovorila ublažavanjem monetarne politike”, istakla je Tabaković.

Navela je da su osim smanjenja referentne kamatne stope, omogućena dva moratorijuma na otplatu obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga.

NBS je bankama obezbedila dodatnu likvidnost, da bi lakše prebrodile periode moratorijuma. Relaskirani su i uslovi za podizanje stambenih kredita a merama iz decembra privredi i građanjima pogođenim pandemijom omogućeno je lakše izmirenje finansijskih obaveza uz odobravanje grejs perioda od šest meseci i produženja roka otplate.

„ Postigli smo da i pored mera podsticaja, inflacija ostane niska, u prvih 11 meseci iznosila je 1,6 odsto u proseku. Tome je u velikoj meri doprinela i očuvana stabilnost deviznog kursa koji je NBS obezbedila pravovremenim i odmerenim intrervencijama na deviznom tržistu, odnosno prodajom deviza” navela je Tabaković.

Istakla je da će prema projekcijama NBS inflacija ostati niska i stabilna i u narednom periodu. Prema njenim rečima, ublažavanje monetarne politike je doprinelo dodatnom smanjenju troškova zaduživanja privrede stanovništva i države.

Tako se trenutno privreda u dinarima zadužuje po prosečnoj kamatnoj stopi od 3,3 odsto, što je za 0,7 odsto niže nego na kraju 2019. dok se stanovništvo zadužuje po stopi od 8, 6 odsto što je za 0,5 odsto niže nego na kraju prošle godine.

Guvernerka je navela i da je smanjeno učešće problematičnih kredita na 3,4 odsto u oktobru, da štednja raste i da je kreditni rejting zemlje na korak od investicionog i očuvan je u vreme kada i mnogo jače ekonomije imaju snižavanje ovog rejtinga.

„Pad našeg robnog izvoza će na nivou godine biti jednocifren uprkos očekivanom padu ekonomske aktivnosti u zoni evra, dakle naših najvećih partnera, gde će pad iznositi najmanje sedam odsto”, navela je Tabaković.

Prema njenim rečima, manji očekivani pad izvoza od uvoza robe i usluga, rezultiraće i smanjenjem deficita tekućeg računa platnog bilansa.

„Naša projekcija tekućeg deficita za ovu godinu je bila pet odsto BDP ali je već sada gotovo sigurno da će on biti niži od toga i da će kao i u prethodnih pet godina biti potpuno pokriven neto prilivom direktnih stranih investicija”, rekla je guvernerka.

Dodala je da je bilo projektovano da će taj deficit iznositi oko 2,3 milijarde ali da je već sada izvesno da će biti oko dve milijarde.

Komеntari14
d625f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

logika nalaze
Kada si na merdivanama na prvoj precagi . a merdevine si postavio da se popnes negde, ako padnes, najmanje si pao od svih onih koji su na tim merdevinama. Ako u dzepu imas malo , malo ces i izgubiti ako ti neko probusi dzep.
slobodan
Kreditni rejting BB+ spada u grupu neinvesticionog (spekulativnog) rejtinga te se opisuje kao "kreditna sposobnost sa spekulativnim elementima, znatan kreditni rizik." Pa se ne preporucuje investiranje u te zemlje-osim u spekulativne svrhe. Sta je problem da se ovo nadje na internetu danas. I ko se jos hvali takvim rejtingom?
Gavran
Ne živite vi od svoga znanja nego od našeg neznanja. Inače bi vas bilo sramota da neprekidno ponavljate ovaj "uspeh naše ekonomije".
Slobodan
"Вероватно ћемо имати најмањи пад БДП у Европи" Poštovana gospođo Tabaković, primetno je da se u analizama retko pojavljuje BDP po glavi stanovnika, koji je najrealniji pokazatelj stanja ekonomije društva. Trenutni BDP po glavi stnovnika u Srbiji je oko 7.200 dolara. U Nemačkoj je oko 50.000 dolara. U Hrvatskoj je 14.900 dolara. Kakve su projekcije za iduću godinu, hoće li da bude bolje?
Evroskeptik
Koliki je bio odnos bdp po glavi stanovnika Hrvatske i Srbije 2014, a koliki danas. Videcete da se odnos znantno popravio u nasu korist. Isto vazi i za Nemacku.
Saša J.
Pogotovo sad kad ste krenuli da uručujete retroaktivne novogodišnje čestitke frilenserima. Nadam se da će mladi shvatiti da nam je potreban bunt protiv ovakvih ''gospodja minastarki'' i njima sličnih.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja