subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 21.12.2020. u 21:00 Katarina Đorđević

Nisu svi ravnopravni ni kada traže posao

Обесхрабрује податак да значајан број послодаваца не сматра да је дискриминација жена присутна на тржишту рада (Фото Пиксабеј)

Najviše diskriminisane grupe na tržištu rada su osobe s invaliditetom, stariji radnici, Romi i osobe drugačijih političkih uverenja, smatra najveći broj poslodavaca, zaposlenih i nezaposlenih osoba u Srbiji. Naime, rezultati istraživanja pod nazivom „Diskriminacija na tržištu rada”, koje je sprovela poverenica za zaštitu ravnopravnosti i koje je podržano od strane Nemačke razvojne saradnje (GIZ), pokazuje da čak 92 odsto poslodavaca, 86 procenata nezaposlenih i 84 odsto zaposlenih smatra da su ove marginalizovane grupe veoma diskriminisane na tržištu rada.

Kako u razgovoru za naš list objašnjava Petar Antić, menadžer projekta „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, koji sprovodi GIZ, rezultati ovog istraživanja govore o stavovima ispitanika, a ne o objektivnoj diskriminaciji na tržištu rada. Ipak, ovi podaci u velikoj meri odgovaraju i realnom stanje stvari na tržištu rada, jer brojne sociološke studije govore da do posla najteže dolaze osobe sa hendikepom, Romi i stariji radnici.

– Kada smo naše ispitanike pitali kako percipiraju situacije u kojima se ispoljava diskriminatorsko ponašanje, najveći broj poslodavaca, zaposlenih i nezaposlenih je odgovorio da se radnici zapošljavaju preko partijske linije, rodbinskih ili sindikalnih veza. Obeshrabruje, međutim, podatak da značajan broj poslodavaca ne smatra da je diskriminacija žena prisutna na tržištu rada. Međutim, kada ih pitate da li se ženama prilikom razgovora za posao postavljaju pitanja o bračnom i porodičnom statusu, oni odgovaraju potvrdno. To u prevodu znači da veliki broj poslodavaca ne zna da su ova pitanja diskriminišuća i da nije dozvoljeno da se žena pita za planove o udaji i proširenju porodice – ocenjuje Petar Antić.

Ohrabruje podatak, dodaje naš sagovornik, da se većina ispitanih poslodavaca i zaposlenih izjasnila da pripadnici teže zapošljivih grupa treba da imaju olakšice prilikom upisa na srednje škole i fakultete. Osim toga, čak četiri od pet anketiranih poslodavaca i više od dve trećine zaposlenih podržava afirmativne mere za zapošljavanje Roma i Romkinja, kao i osoba sa invaliditetom. Međutim, istraživanje je otkrilo da veliki broj ispitanika i dalje ima predrasude kada su u pitanju Romi i njihova uloga na tržištu rada.

– Kada ispitujete stavove poslodavaca i zaposlenih, najčešće čujete odgovor tipa: „Nemam ništa protiv Roma, ali oni ne vole da rade.” Iz toga slede dve stvari – poslodavci će radije zaposliti nekog drugog radnika, a oni Romi koji su zaposleni moraju duplo više da se trude kako bi se borili protiv stereotipa – zaključuje naš sagovornik.

Poslednji podaci o zaposlenosti Romkinja, izvedeni iz istraživanja agencije Ujedinjenih nacija za prava žena (UNWOMEN), govore da stopa zaposlenosti Romkinja iznosi svega 12 odsto, što znači da tek svaka osma žena u romskoj populaciji ima posao. Podatak da je skoro dve trećine Romkinja radno neaktivno – niti ima posao, niti ga traži, govori o njihovoj velikoj obeshrabrenosti u traženju posla, a brojke Nacionalne službe za zapošljavanje svedoče da se na birou nalazi svega 13.000 Romkinja. Drugim rečima, one čine manje od jednog procenta osoba koje se nalaze na birou za zapošljavanje. Kada se uključe na tržište rada, verovatnoća da će naći posao iznosi svega pedeset odsto, svedoči iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

– Žene starije od 45 godina su među najugroženijima na tržištu rada, jer su diskriminisane po dva osnova – na osnovu roda i godina. Istraživanje koje je sprovelo udruženje „Žene na prekretnici” govori da bi između dva kandidata istih kvalifikacija i sposobnosti, većina poslodavaca odabrala osobu mlađu od 45 godina, a u 23 odsto slučajeva prednost bi dali muškarcu – ističe Svetlana Cerović iz udruženja „Žene na prekretnici”.

– Statistika, koja brojkama slika položaj žena na tržištu radne snage, nije na strani radnica – čak 440.000 žena koje imaju između 45 i 64 godine radno je neaktivno, što znači da nisu zaposlene i ne traže posao. Većina njih dobila je otkaz zbog stečaja preduzeća, a samo 55.000 njih još uvek pokušava da pronađe zaposlenje – dodaje Cerovićeva, podsećajući da u Srbiji i dalje ima poslodavaca koji u prijavama i intervjuima za posao neopravdano traže pitanja o godinama života, porodičnom i bračnom statusu ili automatski isključuju žene zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja privatnih i poslovnih obaveza.

Komеntari6
52cfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
"Охрабрује податак, додаје наш саговорник, да се већина испитаних послодаваца и запослених изјаснила да припадници теже запошљивих група треба да имају олакшице приликом уписа на средње школе и факултете." Ово је страшно, промовисати и заступати негативну селекцију је дугорочно посматрано погубно. Као што нико због расе, пола, или других карактеристика не треба и не сме да буде дискриминисан, тако исто не би смео ни да буде привилегован.
Petar Sucur
Nas problem je jer su ranije postojala dva zavoda za zaposljavanje radnika (drzavni Zavod za zaposljavanje i zavod za zaposljavanje SKJ) a danas smo sa demokratijom dobili jedan formalni Zavod za zaposljavanje (potreban zbog lazne statistike) i jos dvadesetak partijskih zavoda za zaposljavanje. Ludnica.
Доказивања да су 2+2=4
Оваква и бројна"истраживања" се праве само зато да би "истраживачи" узели паре за доказивање онога што се зна и без тих "истраживања".
nikola andric
Problem ''pojmovne orijentacije'' . Problem je da pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti. To su samo kompletni iskazi. Primer je Hegel sa njegovim ''opozicijama ''. Posto nije mogao da izadje iz pojmovnog lavirinta koji je sam konstruisao on se ''izvadio'' ne samo ''jedinstvom suprotnosti'' nego cak i ''jedinstvom protivrecnosti''. Ovde imamo ''jednakost'' u konteksu ''izbora najboljeg kandidata'' . Tako je to kad ljudi nemaju ''pojma'' o iskazima.
Vesna
Мислим да дискриминациjа у овом облику не постоjи. На тржишту рада продаjeте знанье и вештине . Радим код приватника од првог запошльеньа никада нисам добила отказ , веч сама одазим на болье радно место када се укаже прилика. За двадесет година радног стажа ово ми jе четврто радно место, са свим послодавцима сам остала у коректним односима и пословна сарадньа се често наставльа измедjу фирми. Права произилазе из резлутата рада . Поздрав

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja