subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 21.12.2020. u 08:30 Višnja Aranđelović

Eksploatacija litijuma – između „zelene Srbije” i prljave tehnologije

Ako se ne obezbede ekološki uslovi i znatan uticaj u upravljanju budućim rudnikom u dolini reke Jadar, Srbija će od „projekta od izuzetnog značaja” videti samo mrvice i otrovnu ranu u mačvanskom pejzažu
Експлоатација бакра и злата из рудника у Монголији (Фото Фото „Рио Тинто”)

Da li je Jadar balkanska Panguna, a Loznica naš Bugenvil? Ili je „Rio Tinto” savladao lekciju iz etike nakon što je uništio stare pećine Aboridžina? Hoće li se srpski litijum zaista iskopavati po pravilima po kojima se štiti životna sredina ili će se ostvariti strahovi Lozničana o ekološkoj katastrofi?

Zastupnici ove rudarske kompanije tvrde da će Srbija sa „Rio Tintom” procvetati – investicija u okolini Loznice do sada je vredna 450 miliona dolara. Otvoriće se nova radna mesta, proizvodiće se litijum svetske klase koji će se koristiti za baterije električnih automobila i najvažnije, pridržavaće se svih mera ne bi li se zaštitila životna sredina i zdravlje ljudi. Sve ovo ponavljaju i u Vladi Srbije. Nakon nedavnog sastanka sa predstavnicima kompanije „Rio Tinto”, premijerka Ana Brnabić opisala je „Jadar” kao projekat od izuzetnog značaja.

Može li se verovati „Rio Tintu”? O tome bi štošta imali da kažu građani Bugenvila, pacifičkog ostrva koje je prošle godine izglasalo nezavisnost od Papua Nove Gvineje. Njihova sudbina u vezi je sa rudnikom Panguna, nekada jednim od najvećih i najbogatijih nalazišta bakra i zlata na svetu, kojim je upravljala ova britansko-australijska kompanija. Iako je rudarstvo u Panguni završeno pre 31 godinu, i to nakon što su sporovi oko profita rudnika i njegove štete po životnu sredinu doveli do decenijskog građanskog rata, koji je odveo u smrt oko 20.000 ljudi, posledice se i dalje osećaju. Jama rudnika ostavila je smrtonosno nasleđe stanovnicima – zagađena voda neometano otiče u lokalne reke, one koji žive u dolinama muče rane i kožne lezije, imaju respiratorne probleme, komplikacije u trudnoći... Monsunske kiše guraju velike količine zagađenog peska i jalovine u reke, uništavajući šume i poljoprivredna zemljišta, jer je rudnik zatvoren preko noći i bez sanacije.

Što se „Rio Tinta” tiče, ova priča je završena 2016. kada je 53 odsto udela tamošnje firme dato vladi Papue Nove Gvineje i autonomnoj vladi Bugenvila. Ekološki stručnjaci ovaj potez su ocenili kao deo namerne korporativne strategije „Rio Tinta” da se liši projekata visokog rizika i velike odgovornosti.

I pre toga, ova rudarska kompanija imala je problema sa imidžom – pamti joj se kako je ruda iz Frankove Španije išla put Nemačke i Italije, gde je potom korišćena za izradu oružja. Nije joj zaboravljen ni namibijski uranijum iskopavan pod okupacijom Južnoafričke Republike, u kojoj je vladao aparthejd. A ove godine, zbog proširenja rudnika uglja, srušili su pećine iz poslednjeg ledenog doba u zapadnoj Australiji. Tako je uništeno kulturno nasleđe Aboridžina staro 46.000 godina u kojem su se nalazili najstariji poznati primeri koštanog alata u Australiji, naoštrena kengurova kost stara 28.000 godina i pletenica za kosu stara 4.000 godina. Eksploziv je aktiviran baš na Nedelju pomirenja, praznik koji podseća na nepravdu koja je naneta Aboridžinima, a ubrzo je saopšteno da je proširenje rudnika urađeno u skladu sa dozvolama koje su im izdale tamošnje vlasti.

A da li vlasti u Srbiji mogu da garantuju da će „Rio Tinto” raditi u skladu sa ekološkom etikom i propisima? U to sumnjaju i oni koji poznaju istorijat ove kompanije, ali i oni koji prate rezultate vlasti u borbi za bolju životnu sredinu. Iako je više puta najavljivano, još nije izmenjena zakonska regulativa koja bi zabranila izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, niti je osnovana komisija koja bi preispitala rad postojećih. Sva zasluga za trenutnu manju zainteresovanost za MHE pripada aktivistima koji su poput gerilaca vadili cevi iz reka, sukobljavali se sa investitorima, često kršeći zakon. Iako je prošle godine tema zagađenja vazduha bila razlog za sazivanje hitnih sednice vlade, njegov kvalitet popravljen je tako što je Agencija za zaštitu životne sredine ublažila kriterijume za ocenjivanje. Tako je sada prihvatljiv postao onaj vazduh koji je do juče bio zagađen.

Odatle i sumnja da Srbija kroz projekat „Jadar” dobija nešto vredno uništavanja 2.000 hektara zemljišta i brisanja čitavih eko-sistema. Iskustva drugih pokazala su da takve kompanije odnose bogatstvo, a ostavljaju samo mrvice. Dok se „Rio Tinto” hvali jedinstvenim primerom tehnologije, nigde ranije korišćenim, Lozničani strahuju da li će ono isprobano u laboratoriji funkcionisati i u praksi i da li će „Jadar” postati otrovan ožiljak u pejzažu Mačve.

Komеntari52
d0a4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ranko Petrović
dobar članak o novoj stranoj investiciji,mada je ulaganje davno započelo i do sada uloženo 450 miliona $,više nema nazad.Moguče je ,eventualno,ograničiti proces prerade na "suvi"deo koji je manje štetan ili pristupiti finalnoj obradi do koncentrata(mokri deo)uz masivno koriščenje ekstremo otrovnih reagenasa.Čak je i to rutiniran tehnološki proces koji zahteva jalovišta najveće moguće sigurnosti.Ima toga u Srbiji.Bilo bi važno objaviti ko su kadrovi iz Srbije,oni nose odgovornost.
Знам
Врло добро знам трошкове истрага у много скупљим земљама од Србије. 450 милиона долара????? Неко некога жестоко лаже!
момчило
Оно што мисле британски медији о Ђоковићу, то и британске компаније мисле о Србији. Једини проблем је што наши политичари безкичмењаштво сматрају мудрошћу, чак и Милоша Обреновића сматрају мудрим безкичмењаком.
Упрао в тинтару
Интерсантан је, сам по себи, назив аустралијско-британске компаније "Рио тинто". Иако је реч о енглеском говорном подручју, назив фирме је на шпанском језику и означава реку тамно црвене (амбер) боје, што најчешће може да симболизује еколошку катастрофу.
aleksandar sarcevic
@Jovana,kad ima para za EU vakcine,da ne pitamo koliko kosta,samo da zastitimo zdravlje stanovnistva,pare ne padaju sa neba ili imas ili dizes kredit.Zasto bi nekome dali da eksploatise rudno bogatsvo i da se bogati,a da nam ostavlja bolest i bedu,kad mozemo podici kredite da koristimo nase rudnike.Dok je Torlak priozvodio vakcine svi smo u njih bili sigurni,jer su ih nasi ljudi proizvodili za svoje prijatilje i za sebe.Rio Tinto i drugi trovaci ,zbogom,ne povratili se,zajeno sa anama.Bez sale.
Zeljko Adzic
Zamislite da Srbija uzme kredit od milijardu eura samo za Litijum.Kupi inzinjere Rio Tinto ponudom vece plate i ugovornim obavezama sto im je posao.U tu milijardu kupis i najbolju tehnologiju prerade opasnih materija kao produkt proizvodnje...Ukljucis ekoloske eksperte..i to za milijardu eura.Kupis tehnologiju proizvodnje Akua...Koji se Srbin ne bi slozio sa tim planom?Kupis i eksperte za Univerzitet i obuku studenata.Ulozis da bi mnogo vise dobio..Vucicu?
DaProbamoSami
Ideja je odlicna ali nisam siguran da tako funkcionise ovaj neoliberalni svet. Sumnjam da su te masne korporacije tako jake i pored jednakosti za ostale ucesnike, prava na konkurenciju itd. Ipak, dok se i zvanicno ne pokusa samostalna eksploatacija, ne mozemo znati da li je sve ovo moranje po stranom diktatu ili je ipak domaca izdaja i korupcija ( ili oba ). Zato hajde da se jednom nesto uradi kako treba - pokusajmo sami pa da vidimo. Gde su strucnjaci sa Ekonomskog i Rudarsko - Geoloskog ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja