ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 17.12.2020. u 19:58 Vojislav Lalić

U Turskoj dvoboj između S-400 i „patriota”

Ankara iščekuje kako će na sankcije Bele kuće reagovati predsednik Bajden, koji za mesec dana stupa na dužnost
Запад не жели руски војни систем С-400 у турској војсци (Фото EPA-EFE/Maxim Shipenkov)

Mimo očekivanja, predsednik Donald Tramp je mesec dana pre nego što će se iseliti iz Bele kuće uveo sankcije Turskoj pošto nije otkazala ugovor o kupovini ruskih raketa S-400. U Ankari je to izazvalo iznenađenje mada se veruje da je odlazeća administracija na taj način pre svega želela da od prvog dana oteža život Džozefu Bajdenu.

„Sankcije neće rešiti problem u vezi sa raketama S-400, ali će ga učiniti još težim. Turska se sigurno neće povući pred američkim pritiscima pogotovo što predsednika i vladu podržavaju gotovo sve političke partije uključujući i opozicione. To će svakako otežati i pronalaženje kompromisa i o drugim problemima koji opterećuju odnose dve zemlje”, ocenjuje poznati istanbulski komentator Serkan Demirtaš.

Potez Vašingtona izazvao je zabrinutost i u NATO-u. „Meni je žao što smo došli u situaciju da članovi vojne alijanse jedni drugima nameću sankcije”, izjavio je generalni sekretar Jens Stoltenberg i pozvao Vašington i Ankaru da nađu kompromisno rešenje.

U Ankari su, stiče se utisak, iznenađeni: sve do sada Tramp je uvažavao njeno objašnjenje da je bila primorana da kupi sistem S-400 pošto je bivši predsednik Barak Obama odbio da Turskoj proda rakete „patriot”. „Mi smo morali da se okrenemo ka Moskvi pošto nismo mogli da dobijemo neophodno naoružanje od saveznika”, iznova objašnjava šef diplomatije Mevlit Čavušoglu.

U NATO-u, a pogotovo u Pentagonu u početku očevidno nisu mogli da procene da će se inače nepredvidivi Tajip Erdogan okrenuti ka predsedniku Vladimiru Putinu. A kada je početkom 2017. godine potpisan ugovor vredan 2,5 milijarde dolara, u vojnoj alijansi čula su se upozorenja da S-400 neće moći da se uklopi u postojeći odbrambeni sistem NATO-a. Upućene su i teže zamerke Ankari: Moskva će prvi put biti u poziciji da iznutra špijunira moderno naoružanje, pre svega savremeni američki „nevidljivi” avion F-35 u čijoj proizvodnji  učestvuje i Turska. U međuvremenu ona je isključena iz tog programa i u Ankari prete da će, ukoliko ta odluka ostane na snazi, morati da traže alternativno rešenje. Lokalni novinari saznaju da bi to navodno mogao da bude ruski S-57.

Vašington je zatražio od Ankare da otkaže ugovor sa Moskvom. „To je gotov posao”, odgovorili su u Turskoj i objasnili da se S-400 neće integrisati u odbrambeni sistem alijanse, da će se koristiti odvojeno. Ali džaba. Kada je sredinom oktobra potvrđeno da je u provinciji Sinop izvršeno testiranje ruskih raketa, američki Kongres je ponovo zatražio da se Turskoj uvedu sankcije, što je ove nedelje i urađeno. Na udaru se našao Sekretarijat odbrambene industrije: Turskoj će biti uskraćene dozvole za izvoz kao i vize direktoru te institucije Ismailu Demiru i još trojici visokih zvaničnika.

U Ankari iznova predlažu da se formira zajednička komisija koja bi razmotrila „sve aspekte” raketnog dvoboja između S-400 i „patriota”. Pošto ima velike potrebe da zaštiti svoje nebo Turska je spremna da kupi i rakete „patriot” ukoliko dobije povoljne uslove. Ta ponuda je na stolu.

Turska je prva i jedina zemlja, članica alijanse, koja je kupila moderni ruski raketni sistem S-400 što je izazvalo veliku zabrinutost u NATO-u. To je tačno. Ali, predsednik Erdogan optužuje saveznike da vode politiku dvostrukih standarda i podseća: „Kada je Grčka kupila S-300 onda u NATO-u to nikome nije smetalo. Tako se Turskom ne može igrati, mi nismo država – pleme. Mi smo Turska.”

Američka odluka da uvede sankcije Turskoj izazvala je opšte osude u Ankari. „Hitno pozivamo da Vašington ispravi tu grešku. Ova odluka nije u interesu dve zemlje”, naglašeno je u deklaraciji koju su potpisale sve političke stranke izuzev prokurdske Demokratske narodne partije. I Vrhovni savet predsednika Erdogana je poručio da je odluka jednostrana i samim tim neprihvatljiva.

Sada se sa interesovanjem iščekuje kako će na najnoviji potez Trampa reagovati novi predsednik Bajden koji 20. januara preuzima dužnost. U Turskoj se strahuje da bi on mogao da nastavi tamo gde je svojevremeno stao Obama (u čijoj je administraciji bio potpredsednik) koga u Ankari optužuju za „sva zla” u odnosima između dve vodeće zemlje NATO-a: oprečnih stavova oko rešavanja krize u Siriji, borbi protiv „kurdskih terorista” i prodaje američkih raketa Turskoj. Vašington uporno odbija da izruči Ankari imama Fetulaha Guleana koji mirno živi u Pensilvaniji a optužen je da je povlačio konce u pokušaju državnog udara 2016. godine u kome je stradalo 250 nedužnih građana.

Komеntari13
42903
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Раде Ковачевић
Евроатлантски хуманитарни сектор жестоко се компромитовао 90-тих година 20. века по питању Курда у Турској.На југоистоку Турске догађале су се страшне ствари које је цивилни сектор за људска права готово прећутао у складу са тадашњом политиком евроатлантских влада.У исто време, међутим, он је предимензионирао и фалсификовао информације о догађајима на Косову опет у складу са политиком својих влада!? Обама није Турској испоручио ракете "патриот," јер Турска није била кооперативна по питању Курда.
Andrej
U Vasingtonu konacno moraju da shvate da Turska nije Venecuela, Litvanija,Bahrein i druge male drzave.Turska jevelika sila, najveca u regionu Mediterana i Bliskog istoka
Срђан Војиновић
Ма, не боје се американци шпијунирања. Него се боје резултата трусрког тестирања С-400. Турци су не презадовољни, него фасцинирани системом Све види, обара све могуће. Најгоре за американце је што су Турци објавили да Ф-35 и Ф-22 види као на длану. Ко стварно хоће ПВО и ПРО заштиту сигурно неће купити Патриот. Тога се американци боје.
Plava Ptica
Ma,'uplasili' se Ameri od ruske 'tehnologije' samo tako!Sta mogu Turci da testiraju?Kako se to F-22 'vidi kao na dlanu'??Sve same lazi i propaganda!Slutim da ce doci do "Turskog proleca"!!!
Дипломирани политиколог
Мало питање- како Турци виде Ф35 и Ф22 као на длану, када Американци нигде у близни Турске немају ни Ф35 ни Ф22? Можда Турци користе нешто што подсећа на те авионе, па се то види? Бојим се да цела ствар не прође као С300, који је исто тако све видео, док Израел није почео да бомбардује Сирију, која се бранила од напада Ф15 и Ф16 са системом С300 који готово ништа није оборио, па је сада почела да тражи замену за тај систем. Патриот је исто био сјајан на полигону, док није омануо у Израелу 1991.
Aco Vasiljevic
Jucer su imali sankcije iz EU, danas iz SAD.Nema sta prava demokratija.Ako me ne slusas , radis kako ja hocu KAZNA?????
Plava Ptica
Pa,postoje neka pravila gospon Vasiljevic,koja se moraju postovati,zar ne?!Ako si clan NATO-prihvatio si sva pravila tog saveza.Nema odstupanja.Ili vi mislite kao vlasti u Srbiji-hocemo u EU ali po nasim pravilima!E,to nece moci!!!
Sadam Hodzic
Erdogan se ponasa kao svojevremeno Tito- igra na dve karte zapadnu i rusku. On je svestan svoje jacine, da NATO na Bliskom istoku i na Kavkazu ne moze nista bez njega.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja