utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 08.12.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Od 2021. rok za otplatu keš kredita šest godina

U NBS kažu da uprkos uticaju pandemije na ekonomiju period za otplatu novih zajmova neće biti produžen
(Фото А. Васиљевић)

Oni koji nameravaju da uzmu gotovinski ili potrošački kredit naredne godine moraju da računaju s tim da će moći da ga otplaćuju na najviše šest godina. Takav je propis Narodne banke (NBS) i ona rokove za otplatu zajmova, uprkos uticaju pandemije na ekonomiju, neće menjati. Podsećanja radi, u julu, kao jednu od mera za pomoć stanovništvu koje ima kredite, centralna banka omogućila je produženje roka otplate za zajmove u otplati za dve godine.

Propisima usvojenim u decembru 2018. godine bilo je predviđeno fazno skraćivanje, i to za kredite odobrene u toku 2019. godine na osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina.

– Smatramo da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom dinamikom snižavanja ročnosti i da je ograničenje maksimalne ročnosti na način kako je to predviđeno propisima usvojenim u decembru 2018. godine jedan od delotvornih mehanizama za sprečavanje prezaduženosti građana i nastanka novih problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja – odgovaraju u NBS na naše pitanje o eventualnom produživanju rokova otplate. U NBS napominju da, pri tom, treba imati u vidu da je svako kreditiranje na duže rokove od propisanih i dalje dozvoljeno ako banka nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala, odnosno ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva.

Kao što objašnjavaju u centralnoj banci, kraći rokovi su uvedeni kako bi se sprečila prezaduženost fizičkih lica. Pošto je period otplate osam, sedam i šest godina, umesto ranijih deset, klijenti banaka zato mogu da uzmu i manje sume kako bi se uklopili u propise o opterećenosti zarade. A to je da dug banci ne može biti veći od 60 odsto plate.

Zaduženost građana, međutim, i dalje raste. Prema podacima Udruženja banaka, na kraju septembra ove godine građani su bankama za keš i potrošačke kredite dugovali 577 milijardi dinara, a tačno godinu dana pre toga 480 milijardi dinara.

Činjenica o takvim kamatama važi i za stambene kredite i u ovom delu je povećana zaduženost građana s prošlogodišnjih 406 milijardi dinara na 458 milijardi dinara.

Ipak građani su mnogo više zaduženi za keš zajmove, što je i bio povod da centralna banka skrati rokove za njihovu otplatu. Prema podacima Udruženja banaka, udeo keš zajmova u ukupnoj zaduženosti stanovništva je 50 odsto, a stambenih 38,9 odsto.

U NBS kažu da su u decembru 2018. godine usvojili set mera u cilju podsticanja prakse održivog kreditiranja stanovništva, reagujući na, tada identifikovanu, sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima. Podsećaju da je primarni cilj ovih mera bilo sprečavanje negativnih posledica po građane i po finansijsku stabilnost u Republici Srbiji, ukoliko bi se kroz stvaranje novih problematičnih kredita materijalizovali rizici svojstveni nekontrolisanom nenamenskom kreditiranju stanovništva na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda.

S tim u vezi, propisani su prihvatljivi rokovi za odobravanje potrošačkih, gotovinskih i drugih kredita odobrenih stanovništvu (koji nisu stambeni krediti niti minusi po tekućem računu) koje banka može odobriti bez uticaja na kapital. Kako bi se ostvario željeni cilj, bez značajnog uticaja na tržište kredita, propisano je fazno smanjivanje prihvatljivih rokova (za kredite odobrene u toku 2019. godine – osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina). Izuzetak su potrošački krediti za kupovinu motornih vozila, za koje nije predviđeno fazno godišnje snižavanje roka otplate i od 1. januara 2019. godine prihvatljiva ročnost tih kredita jeste do osam godina. Ovakvim regulatornim rešenjima podstaknuto je oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, i to bez uvođenja administrativne mere zabrane pojedinih vidova kreditiranja.

– U julu ove godine izvršena su određena prilagođavanja pomenutih mera, kako bi se uvažile okolnosti izazvane pandemijom kovida 19. Ne urušavajući smisao i idejni koncept s razlogom usvojenih propisa otvorene su dodatne mogućnosti bankama da u toku ove i naredne godine dužnicima koji su se zadužili pre nastupanja vanrednih okolnosti ponude adekvatne olakšice u vezi sa otplatom potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita odobrenih do 18. marta 2020. godine (refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate pod određenim uslovima), a da to ne utiče na kapital banke, što je opredeljeno time da su nakon tog dana i dužnik i banka upoznati sa okolnostima u vezi s pandemijom i vanrednim stanjem, pa su mogli da procene mogućnost izmirivanja novih obaveza u postojećim okolnostima – objašnjavaju u NBS.

Komеntari3
1fe75
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Petrov
Razumljivo, mada bi razumljivije bilo da se ne nastavlja sa praksom retroaktivnost. Ljudi nisi rodjeni retroaktivno, odnosno, ako ne moraju da veruju privatnim licima i drustvima, oni zele da veruju svojoj drzavi. A ona ? 10 % linearno u ustavno pravo zbog preteceg bankrota. Cerka mi kaze da joj je, osim ovog zakona NBS, banka javlja da joj kao originalno novogodisnje resenje, nudi refininsirajuci kes kredit, kako bi je spasila nelikvidnosti, odnosno bakrota ? Savetovao sam je da ne pristane.
Djordje
ovo je potpuno besmislena mera koja za cilj ima samo zamajavanje gradjana. Sve banke nude refinansiranje kredita iz drugih banaka. Dakle uzmete kredit u jednoj banci i posle recimo 4 godine ga refinansirate kod druge banke i time produzite otplatu za jos 4 godine itd.. Naravno placate kamatu ali isto tako bi je placali i da ste u prvoj dobili kredit na vise od 6 godina. I sta je smisao ove napredne mere?
Milan
Refinansiranje tekućeg kredita vas uvek više košta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja