četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 05.12.2020. u 14:42
STOGODIŠNjICA NAŠE ZNAČAJNE OBRAZOVNE INSTITUCIJE

Vek Šumarskog fakulteta

Do sada je na ovom uglednom i prestižnom fakultetu diplomiralo više od 10.000 studenata, izrađeno je i odbranjeno 435 magistarskih radova, 658 master radova i 346 doktorskih disertacija
(Фотографије Славишa Шаренaц)
Арборетум Шумарског факултета
ИТ учионица
Наставна база Гоч
Педолошка лабораторија
Расадник Шумарског факултета
Студенти Шумарског факултета

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu danas je obeležio izuzetno značajan jubilej – 100 godina postojanja i rada.

„Pripremali smo se da jubilej Šumarskog fakulteta proslavimo svečanom akademijom i naučno-stručnim skupovima, ali zbog trenutne epidemiološke situacije izazvane virusom kovid-19, nismo bili u mogućnosti to da realizujemo”, istakao je dekan dr Ratko Ristić na današnjoj proslavi u svom onlajn obraćanju putem lajv strima.

„Davne 1920. godine, održano je prvo predavanje iz oblasti šumarstva na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu. U postojeću zgradu uselili smo se 1954. godine, kada započinje samostalno delovanje Šumarskog fakulteta u obrazovnom, istraživačkom i privrednom prostoru Republike Srbije i regiona”, podsetio je profesor Ristić.

Šumarski fakultet je tokom prethodnih decenija rada, razvoja i evolutivnih promena dostigao sadašnju organizacionu formu, čija je dominantna karakteristika postojanje četiri obrazovna segmenta: Odseka za šumarstvo, Odseka za tehnologije drveta, Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i Odseka za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Pomenuta četiri odseka proizvode različite inženjerske profile, koji pokrivaju široko polje delatnosti unutar privrednih, naučnoistraživačkih i institucionalnih struktura Republike Srbije. Do sada je na Fakultetu diplomiralo više od 10.000 studenata, izrađeno je i odbranjeno 435 magistarskih radova, 658 master radova i 346 doktorskih disertacija.

Dekan dr Ratko Ristić

Jedan od prioriteta je nastavak rada na reformi nastavnog procesa, na svim nivoima studija (osnovne, master i doktorske), u cilju postizanja što boljih rezultata, koji treba da budu vidljivi kroz veću prolaznost studenata i smanjenje dužine studiranja, uz širi opseg usvojenih znanja i veština, potrebnih za stručne aktivnosti ili uključivanje u naučnoistraživačku delatnost.

„Studenti se uvode u različite istraživačke aktivnosti, projekte i programe, u skladu sa interesovanjem i potencijalima, radi upoznavanja sa stručnom problematikom, podsticanja kreativnosti i inovativnosti. Jedan od prioriteta u radu sa studentima jeste promovisanje sportskih aktivnosti u cilju dostizanja višeg nivoa psiho-fizičke kondicije, pri čemu se koriste svi raspoloživi kapaciteti na okućnici Fakulteta ili se obavlja zakup sportskih terena”, objasnio je dr Ristić.

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu upravlja trima značajnim prostornim celinama, Nastavnom bazom „Goč” (3.731 ha), Nastavnom bazom „Majdanpečka domena” (2.078 ha) i Arboretumom na okućnici Fakulteta (6,7 ha). Osnovna namena nastavnih baza ogleda se u realizaciji terenske/praktične nastave i naučnoistraživačkih aktivnosti. Nastavna baza Goč, zbog svojih prirodnih potencijala, izgrađene infrastrukture i stručnog osoblja, ima sve uslove da postane nacionalni i regionalni trening centar u oblasti šumarstva.

Umesto teksta o brojnim stručnim i istraživačkim projektima, postignutim rezultatima i analizama, koji se odnose na šumske ekosisteme, profesor Ristić je citirao velikog srpskog botaničara Josifa Pančića, koji je sredinom 19. veka izneo stavove čija vrednost važi i danas: „...Iz njih vadimo većinu građe za naše domove, pokućanstvo, alate i naprave. Druga je korist što nam čiste vazduh. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima, kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umorno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkog časa povraćamo se opet u stanje, da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti. Šume zadržavaju silu vetrova, čuvaju od poplava, umeravaju žegu i ciču, od njih zavisi raspoređivanje vlage na zemlji. U gustom hladu šuma skuplja se voda u izvore, potoke i rečice. U šumama se začeše prve misli o oslobođenju Srpstva, iz šume granu današnjem Srpstvu sunce slobode. Pak, da ni u šta ne brojim sve druge, pređe spomenute koristi od šume, ona bi jedina svakome Srbinu morala da ulije u srce čuvstvo najveće zahvalnosti, što su mu stari šume sačuvali i time ga u stanje postavili, da se spase od propasti, koja se činjaše, pre malo više od pola veka, neizbežljiva. Ova uspomena valjalo bi da nas i na to podseti, da smo i mi dužni da svojim potomcima šume sačuvamo....”

Svečana akademija u amfiteatru Šumarskog fakulteta (Foto Jovan Mitrović)

„Šumarski fakultet danas predstavlja najvažniju visokoobrazovnu i naučnoistraživačku ustanovu u oblasti šumarstva u Srbiji, a tokom prethodnih decenija dao je značajan doprinos osnivanju i razvoju šumarskih fakulteta u regionu, posebno Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Potpisani bilateralni ugovori sa 33 fakulteta iz inostranstva dobra su osnova za dalji razvoj međunarodne saradnje, čemu će doprineti i planirana akreditacija master programa na engleskom jeziku”, naglasio je dekan dr Ratko Ristić.

Kompletan snimak svečane akademije biće dostupan na sajtu Šumarskog fakulteta www.sfb.bg.ac.rs od srede (09.12.2020. godine).

P.O.

Komеntari4
eadbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

коментари
Секу се безобзирно шуме, сече се и српска азбука. Иста немарност, исто незнање, иста равнодушност ...
komentar
Iskrene cestitke za ovaj jubilej! Mislim da vase vreme tek sad dolazi i da cete imati opstrukcije, ali ce i pored svega, znacaj ove grane nauke ubrzano rasti! Dakle, bez borbe nista, samo napred !!
aleksandar sarcevic
Drage kolege zelim Vam pono uspeha u radu i zahvaljujem se na srucnoj pomoci,koju ste mi pruzili na posuljavanju mog poseda.Ovim zelim da istaknem Vasu spremnost da strucnim savetima pomazete i ljubiteljima prirode.Agrom sam i znao sam kome treba da se obratim za savet.
milenko popić- etnoseljak
Iskrene čestitke uvaženom komšiluku! Po dr Slobodanu Jovanoviću, u vremenu od 1830-1850 godine, Srbija je, sječom, izgubila 50% šuma! Kako danas etno selo sve češće čuva uspomenu na mnoga nestala sela, bojim se da ćemo u budućnosti, a nisam, kako bi rekao Umberto Eko, prorok pa da znam kada, šume susretati ne u parkovima prirode,gdje se od čovjeka sklanjaju, već u takvim SPOMEN parkovima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja