petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 04.12.2020. u 20:15 Gordana Popović
NOVA NORMALNOST: IVANA HADžI-POPOVIĆ, pisac

Zloupotrebljava se slogan „Ništa neće biti kao ranije”

Zapitajmo se šta će onda biti. Ili bolje, šta želimo da bude. Hoćemo li biti u stanju da u budućnost ponesemo samo ono što je u prošlosti bilo najbolje
Ивана Хаџи-Поповић (Фото: лична архива)

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.

Zapadni svet tek odnedavno živi između pandemije, terorizma i straha od migranata, a kod nas su strahovi počeli odavno raspadom zemlje, sankcijama, ratovima, bombama, sve do ovog virusa koji je opasan isto toliko koliko i zloupotrebe koje nadahnjuje, kaže Ivana Hadži-Popović, pisac i prevodilac, analizirajući situaciju u kojoj se našao ceo svet.

Odavno je jasno, dodaje ona, da sudbinu naroda ne oblikuju filozofi kako je želeo Platon. A pošto je proglasio smrt bogova, Fridrih Niče je uoči 1900. godine najavio „veliku predstavu” u sto činova za dva nastupajuća veka, podseća književnica i objašnjava:

– Ova „nova normalnost”, pojam koji je preko noći osvojio čitavu planetu, mogla bi biti jedan od tih činova. Putem straha od smrti koji izaziva virus on duboko zadire i u naše nesvesno koje je, po velikom švajcarskom psihijatru K. G. Jungu, i naš pravi gospodar. Kao da više nismo lica već samo maske u poljuljanoj, šizofrenoj atmosferi zbunjujućih uputstava kada sve zavisi od dobrih političkih odluka. Pokazuje se da je većina ljudi rob sopstvenih slabosti i sopstvenog neznanja i da instinktivno teži da se u masu utopi ne bi li se tog tereta oslobodila. Promena u psihama, u duhovnosti, u mišljenju, moralu, jeziku već se dešava, agresivnost se povećava kao i nihilizam zasnovan na manipulaciji. Zdravlje je svuda postalo politička stvar, a politika je i pre korone svuda manje ili više upala u zonu sumraka. Korona je to samo ogolila i sad je više nego očigledno da smo svi na planeti postali robovi besmrtne orvelovske države.

Kada je reč o tome kako se sve ovo odrazilo na njen profesionalni život, Ivana Hadži-Popović odlučno tvrdi da „iako je svet postao suviše dramatično mesto, literarne igre još imaju smisla, ili ga imaju upravo iz tog razloga”. Kao i joga, meditacija, izlet u prirodu… Često ovih dana pomisli na „velikog mudraca Ivu Andrića i na to kako je on preživeo Drugi svetski rat u ulici Prizrenskoj broj 9”. Deli li osećanje mnogih da je u ovoj situaciji kultura najgore prošla?

– Scenario digitalizovanog, virtuelnog sveta s virusom korona postao je neizbežan, nezaobilazan i često jedino moguć, ali u tom svetu navike i rituali bliskosti lako se gube. Nije isto slušati muziku sam u sobi ili ići na koncert, gledati sliku velikog majstora na ekranu ili pred njom osetiti neiskazive vibracije, prisustvovati predstavi u pozorištu ili filmskoj projekciji u bioskopu uz emocije koje to pobuđuje. Mislim da su u ovoj krizi knjige najbolje prošle, njih možeš da poneseš kući. I opet bih pomenula Ničea, za koga je kultura bila nasleđena plemenitost sveta i način na koji se stvara čovek. Fizičke i sve druge barijere među ljudima u suprotnosti su sa spajanjem koje je u prirodi stvari – kaže naša sagovornica.

 Govoreći o tome kako intimno proživljava neizvesnost, crne vesti, eventualni strah, Ivana Hadži-Popović konstatuje da u ovom vremenu „kao da je okrutnost postala glavni ideal”.

– Ali francuski nobelovac Alber Kami sve je to već sredinom prošlog veka opisao u romanu „Kuga”. Kad epidemija te opasne bolesti koju prenose pacovi započne, vlast odlučuje da ceo grad uvede u karantin. I dok jedni tu stavljaju život na kocku spasavajući bolesne, drugi odbijaju da vide da zlo uopšte postoji, a treći dramu koriste da se obogate. Ta smrtna bolest menjaće psihu i mentalitet ljudi i Kami opisuje šta se događa u društvu kada mu takva drama oduzme osnovne slobode, postavljajući pitanje da li takav događaj može da nas poboljša ili će, naprotiv, razotkriti najgore porive u nama. Roman se završava rečenicom: „Najzad oslobođeni, stanovnici nikada neće zaboraviti iskušenje koje ih je suočilo s apsurdnošću života i nestalnošću ljudske sudbine” – dodaje ona.

Kad je reč o osećanju uznemirenja koje izaziva činjenica da smo generacija koja je u ovoj zemlji već preživela brojne nedaće, a da sad u ovom osećanju teskobe na planetarnom nivou više nemamo gde da pobegnemo, Ivana Hadži-Popović kaže da smo mi „odavno zatočena balkanska generacija”, ali da će virus i nas i zapadnu civilizaciju pretvoriti u protagoniste naučnofantastičnog filma od pre desetak godina, gde jedan junak pita drugog : „Da li vam je nekada palo na pamet da u 2050. godini neće biti nikoga ko bi mogao da razume jezik kojim sada govorimo?”

A kad je reč o eventualnom raspletu, ona se ipak još jednom vraća na Ničea i njegovog čuvenog junaka Zaratustru, koji je umeo da odgoneta enigme, kreće se kroz lavirint i ubija bika, tog uzvišenog čoveka koji je težio da čovečanstvo dovede do savršenstva.

– Mislim da se suviše zloupotrebljava slogan „Ništa neće biti kao ranije”. Zapitajmo se šta će onda biti. Ili bolje, šta želimo da bude? Da li ćemo biti u stanju da u budućnost ponesemo samo ono što je u prošlosti bilo najbolje, jer nemojmo zaboraviti da ima još neodigranih činova iz Ničeove vizije za 21. vek i da će možda neka „nova bliskost”, kada sve ovo na ovaj ili onaj način prođe, možda tražiti i nova rešenja – zaključuje Ivana Hadži-Popović.

Komеntari3
67233
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz citata ...
Treba služit česti i imenu. neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može - nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje." ....... Knjizevnica Mme I.H. kaze zona sumraka, a Honore de Balsac "Kada bi ljudi znali svu strahotu lazi, progonili bi je ognjem" (parafrazirano..) Divni francuski pisci kao i ruski kao i mnogi drugi rekli i opominjali iz ranijih iskustava, a svet uvek prolazi kroz neke slicne velike greske ..a da nije izvukao pouke na vreme
NY nastavak
Sve mislim da zivimo u doba kad se i "dja'olja corona" tako zovu na Cetinju na pr, zloupotrebljava a to NE bi smelo..E sta sve ne bi smelo. No i u ovakvom svetu, kao u bajkama desi se neka velika nesreca, ali se daje i oruzje kojim se bori protiv tih mracnjaka i zlih carobnjaka bilo da su na istoku ili na zapadu. U ovom slucaju oruzje je u nadi, u ljubavi, u mudrosti. Jednostavno U mnogo tezim vremenima od ovih Vladika Rade napisao: " Treba služit česti i imenu. neka bude borba neprestana ...
NY
Hvala "Politici" na ovom veoma zanimljivom intervjuu koji je slojevit, duboko promisljen a opet sazet. Kami je opisao u romanu kako se ponasa ljudska vrsta kad dodje neka velika posast..mogao je to da prati kroz istoriju ljudskog roda..Setite se samo doline leproznih..Kako je to strasno kad vas neko ostavi same sa bolescu i znate da NEma nade..Ovo sada i NIJE tako strasno, ali izgleda kao da jeste. 21 vek umesto da bude vek boljitka, postao je vek obmana, lazi, laznih vrednosti i mutanta covid19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja