subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 04.12.2020. u 18:31 Daliborka Mučibabić

Osamnaest meseci za obnovu Sava centra

Zamenom fasade krajem sledeće godine počinje rekonstrukcija kongresnog zdanja u Bloku 19 koje je od grada kupio „Delta holding”
(Фотографије Д. Мучибабић)

„Smrzoh se. Potrebne su mi rukavice, a mi smo u Sava centru”, ovako je Živorad Vasić, potpredsednik „Delta holdinga”, koji je prošlog meseca od grada kupio kongresni centar za 17,5 miliona evra, novinarima pokušao da dočara problem koje zdanje ima sa grejanjem, ali i hlađenjem. Zato će njegova kompanija obnovu jednog od simbola prestonice, u čijim su hodnicima koji prokišnjavaju i dalje plastične kofe, započeti sledeće godine, kaže, od fasade.

Drže se ambicioznog, ali uvereni su u „Delti” izvodljivog plana – majstori u objekat ulaze između jula i decembra, a iz njega izlaze posle 18 meseci. Za to vreme svi ljubitelji kulturnih događaja treba da se naoružaju strpljenjem jer će Sava centar tada biti zatvoren.

– Najpre radimo fasadu i stolariju. Ona ima 26.000 kvadratnih metara, biće troslojna, da sunce kroz nju ne greje prostor, a da opet bude dovoljno dnevnog svetla u unutrašnjosti. Fasada mora da zadrži prepoznatljivi izgled. U objektu od ukupno 99.000 kvadratnih metara sa podrumima i garažom ostaje 16.000 kvadrata komercijalnog prostora. Sve sale biće renovirane i zadržaće iste gabarite – ističe Vasić.

Za projekat obnove biće zaduženi stranci, više nema dileme. Ko će od pet arhitektonskih timova iz Italije, Nemačke, Finske, Francuske i Amerike, sa kojima „Delta” pregovara, dobiti taj posao, Vasić ne otkriva jer projekte još nije dobio. Ali nada se da će na tenderu za izbor izvođača pobediti domaće kompanije.

– Sava centar preuredićemo tako da će postati kongresno čvorište za ceo Balkan, što nemaju zemlje u regionu. Zdanje ćemo srediti da ono može da ugosti 5.000 do 7.000 ljudi i da im na jednom mestu, osim direktne veze sa naših hotelom „Kraun plazom”, ponudi i druge sadržaje poput restorana, rentakar agencije, dela za dečju zabavu, hemijskog čišćenja… Korist će imati i drugi hoteli, ugostiteljski sektor – naglašava Vasić.

Za njega cena po kojoj je grad iz trećeg puta „Delti” prodao zdanje u Bloku 19 sa ulaganjem od najmanje 50 miliona evra i uz obavezu da ne sme da mu menja namenu nije niska. Sa njim se neće složiti svi oni koji ne samo da misle da je kuća arhitekte Stojana Maksimovića data u bescenje, nego su se i usprotivili odluci grada da je izbriše iz registra nekretnina u javnoj svojini. Prosta računica kaže da je „Delta” kvadrat platila oko 180 evra.

– Zašto se niko drugi nije javio da kupi Sava centar ako je to bilo toliko jeftino. Svi bi pohrlili da može da se zida šoping mol ili stanovi, da zdanje može da bude porušeno ili da mu se izmeni namena. Ali ne može – izričit je Vasić i dodaje da će u obnovu uložiti između 58 i 62 miliona evra.

Zašto ste vi kupili Sava centar?

– Za „Deltu” je to važna stvar jer se bavimo hotelijerstvom. Posedujemo nekoliko hotela, ali kao društveno odgovorna kompanija želimo da uradimo za naš grad ono po čemu ćemo da se pamtimo. Metodom prihoda investicija od oko 70 miliona evra vratiće nam se za 12 do 15 godina – kaže Vasić.

„Delta” će, dakle, morati da sačeka deceniju i po da bi saznala da li će joj se ovaj posao isplatiti. O tome da li se prodaja Sava centra isplatila Beograđanima, oni će moći da sude 2023. godine, kada će videti kako će ovo čuveno zdanje izgledati nakon dugoočekivane rekonstrukcije.

Umetnička dela

Sava centar ima kolekciju tapiserija, slika i skulptura, ukupno oko 40 vrednih umetničkih dela, kaže Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje „Delta ril estejta”, kompanije koja posluje u okviru „Delta holdinga”.

– Neka dela značajno su oštećena, ali sa Muzejom grada Beograda sarađivaćemo da bismo ih na pravi način konzervirali. Sačuvaćemo pojedine elemente enterijera poput velikog sata koji pokazuje vremenske zone, tapiserije koje su zaštićene, a njihov umetnički značaj je prepoznao i Muzej moderne umetnosti u Njujorku – istakla je Gajićeva.

Komеntari9
45751
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mestrovic
Nadam se da će za renoviranje unutrašnjosti pronaći vrhunske arhitekte koji su pre svega u stanju da prepoznaju i unaprede dela svojih prethodnika, a nemaju potrebu da se dokazuju ugradnjom savremenih jeftinih materijala i da uništavaju prostor vodeći se površnim floskulama o potrebi svetlosti ili nekom drugom privremenom modom. Svakako, i sam arhitekta Maksimović kao autor Sava Centra ima pravo da učestvuje u projektovanju restauracije i blokira sve što je loše. To je pravo koje ima kao autor.
Исто
„Смрзох се. Потребне су ми рукавице, а ми смо у Сава центру” Био сам зимус у државном, нереновираном Сава Центру, на ФЕСТ-у. После филмске пројекције био сам у делтином, реновираном хотелу Краун плаза, на кафи. Шта мислите, да ли је било разлике у загрејаности простора?
Polj
Sava centar je delo sa enterijerom izuzetne vrednosti. Jedini pravi pristup je renoviranje koje bi značilo - restauraciji. Nažalost zavod za zaštitu spomenika se u te stvari ne razume. Oni misle da su vrednost tapiserije a ne umeju da evoluiraju enterijer kao celinu, drvene elemente, vrstu rasvete, Brut instalacije itd. Nadam se da će arhitekte investitora nadomesti neznanje zavoda.
Istoričar, koji voli svoj Beograd
Bravo, konačno da neko pametan kaže istinu da postoji “NEZNANJE Zavoda” a još važnije je i da je to ovde objavljeno ! Pa, sada mogu da se ponadam da će i moja PODRŠKA takvoj istinitoj izjavi - takodje biti objavljena! Zavod dozvoljava da se ruše originalni delovi “zaštićenih istorijskih celina” u Beogradu naročito na Vračaru (Svetosavski plato je eklatantan primer takvog neznanja!) gde novokomponovani preduzimači grade najneodvovarajuće “palate” uništavajući pravi značaj Svetosavskog Platoa.
komentar
@ Isto Mislim da postoje razlike. Kongresni deo je izgleda u vrlo dobrom stanju, dvorane deluju tako da bi se bez stida mogle danas ponuditi svetskom kongresu lekara ili nekom ekonomskom savetu. Kompleks oko velike dvorane, narocito foaje, i veliko stepeniste su u devastiranom stanju - ali taj deo Sava centra je iovako naknadno izgradjen i mozda nije istog kvaliteta.
Prikaži još odgovora
Santorini
Trebalo bi zapravo obezbediti očuvanje svakog dela enterijera. SC ima reprezantivnu vrednost kasne moderne, koju stranci prepoznaju. Enterijer je italijanski uvoz, a sadašnji uvoz po pravilu je bofl roba. Pogledajte kako jeftini izgleda danas Metropol.
Neva
Cestitam DELTI na hrabrosti da se suoci sa ovako obimnom, teskom i skupom renovacijom Ubedjena sam da ce centar ponovo zasijati.
Italijanske gradjevince za SC !
DELTA je privatna kompanija pa postoji šansa da se sve “restaurura” kvalitetno pogotovu ako se izvodjenje radova preda u ruke ITALIJANSKIH ARHITEKATA- jer boljih i kreativnijih od Italijana NIGDE NA SVETU NEMA! Gde italijani nešto rade UVEK je to sve sjajno i pre svega KVALITETNO uradjeno. DELTA, nadam se, u interesu svoje KOMPANIJE a tako i u INTERESU OBJEKTA značajnog za sve beogradjane, neće podleći lažnom patriotizmu a Arh.Maksimović bi MORAO da bude u tome timu kao najvažaniji konsultant.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja