„Smrzoh se. Potrebne su mi rukavice, a mi smo u Sava centru”, ovako je Živorad Vasić, potpredsednik „Delta holdinga”, koji je prošlog meseca od grada kupio kongresni centar za 17,5 miliona evra, novinarima pokušao da dočara problem koje zdanje ima sa grejanjem, ali i hlađenjem. Zato će njegova kompanija obnovu jednog od simbola prestonice, u čijim su hodnicima koji prokišnjavaju i dalje plastične kofe, započeti sledeće godine, kaže, od fasade.

Drže se ambicioznog, ali uvereni su u „Delti” izvodljivog plana – majstori u objekat ulaze između jula i decembra, a iz njega izlaze posle 18 meseci. Za to vreme svi ljubitelji kulturnih događaja treba da se naoružaju strpljenjem jer će Sava centar tada biti zatvoren.

– Najpre radimo fasadu i stolariju. Ona ima 26.000 kvadratnih metara, biće troslojna, da sunce kroz nju ne greje prostor, a da opet bude dovoljno dnevnog svetla u unutrašnjosti. Fasada mora da zadrži prepoznatljivi izgled. U objektu od ukupno 99.000 kvadratnih metara sa podrumima i garažom ostaje 16.000 kvadrata komercijalnog prostora. Sve sale biće renovirane i zadržaće iste gabarite – ističe Vasić.

Za projekat obnove biće zaduženi stranci, više nema dileme. Ko će od pet arhitektonskih timova iz Italije, Nemačke, Finske, Francuske i Amerike, sa kojima „Delta” pregovara, dobiti taj posao, Vasić ne otkriva jer projekte još nije dobio. Ali nada se da će na tenderu za izbor izvođača pobediti domaće kompanije.

– Sava centar preuredićemo tako da će postati kongresno čvorište za ceo Balkan, što nemaju zemlje u regionu. Zdanje ćemo srediti da ono može da ugosti 5.000 do 7.000 ljudi i da im na jednom mestu, osim direktne veze sa naših hotelom „Kraun plazom”, ponudi i druge sadržaje poput restorana, rentakar agencije, dela za dečju zabavu, hemijskog čišćenja… Korist će imati i drugi hoteli, ugostiteljski sektor – naglašava Vasić.

Za njega cena po kojoj je grad iz trećeg puta „Delti” prodao zdanje u Bloku 19 sa ulaganjem od najmanje 50 miliona evra i uz obavezu da ne sme da mu menja namenu nije niska. Sa njim se neće složiti svi oni koji ne samo da misle da je kuća arhitekte Stojana Maksimovića data u bescenje, nego su se i usprotivili odluci grada da je izbriše iz registra nekretnina u javnoj svojini. Prosta računica kaže da je „Delta” kvadrat platila oko 180 evra.

– Zašto se niko drugi nije javio da kupi Sava centar ako je to bilo toliko jeftino. Svi bi pohrlili da može da se zida šoping mol ili stanovi, da zdanje može da bude porušeno ili da mu se izmeni namena. Ali ne može – izričit je Vasić i dodaje da će u obnovu uložiti između 58 i 62 miliona evra.

Zašto ste vi kupili Sava centar?

– Za „Deltu” je to važna stvar jer se bavimo hotelijerstvom. Posedujemo nekoliko hotela, ali kao društveno odgovorna kompanija želimo da uradimo za naš grad ono po čemu ćemo da se pamtimo. Metodom prihoda investicija od oko 70 miliona evra vratiće nam se za 12 do 15 godina – kaže Vasić.

„Delta” će, dakle, morati da sačeka deceniju i po da bi saznala da li će joj se ovaj posao isplatiti. O tome da li se prodaja Sava centra isplatila Beograđanima, oni će moći da sude 2023. godine, kada će videti kako će ovo čuveno zdanje izgledati nakon dugoočekivane rekonstrukcije.

Umetnička dela

Sava centar ima kolekciju tapiserija, slika i skulptura, ukupno oko 40 vrednih umetničkih dela, kaže Katarina Gajić, direktorka projektovanja i izgradnje „Delta ril estejta”, kompanije koja posluje u okviru „Delta holdinga”.

– Neka dela značajno su oštećena, ali sa Muzejom grada Beograda sarađivaćemo da bismo ih na pravi način konzervirali. Sačuvaćemo pojedine elemente enterijera poput velikog sata koji pokazuje vremenske zone, tapiserije koje su zaštićene, a njihov umetnički značaj je prepoznao i Muzej moderne umetnosti u Njujorku – istakla je Gajićeva.