nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 13:30 Dragoljub Stevanović
AKTUELNO: ČITANjE I PANDEMIJA

Onlajn rad, s pauzama za dobru knjigu

Redosled najomiljenijih domaćih autori čija se dela trenutno najviše čitaju korona nije mnogo izmenila, to su Andrić, Kapor, Pekić, Selimović, Kiš, Duško Radović, a od novijih Valjarević, Velikić
(Фотографије Н. Марјановић)

Pandemija virusa korona bar na čitanje knjiga iz biblioteka i izboru štiva nije imala mnogo uticaja. Za sada je, bar po kratkoj anketi koju smo sproveli, uticala samo na drugačiju organizaciju rada u bibliotekama, zavisno od perioda i toka pandemije. Od trenutka kada su korisnici opet mogli da posećuju biblioteku, još su na snazi mere o ograničenom broju prisutnih korisnika u objektima biblioteke, i naravno obavezno nošenje maski na licu. U nemogućnosti održavanja programa s publikom, Biblioteka grada Beograda okrenula se organizaciji i kreiranju sadržaja i programa preko društvenih mreža.

Izbor knjiga se nije promenio, niti navike čitalaca, jedino je uočeno da su stariji čitaoci proredili posete bibliotekama: oni manje pozajmljuju knjige, što je potpuno i razumljivo u ovom trenutku. Zato ostali ljubitelji dobrog čitanja u biblioteke dolaze u istom broju kao i prošle godine, a po rečima Bojana Kundačine, načelnika odeljenja za rad s korisnicima u Biblioteci grada Beograda, beleži se čak i porast čitalaca u kategoriji zaposlenih.

U Beogradu 150.000 članova

Proteklih godina broj članova Biblioteke grada Beograda kretao se između 145.000 i 150.000 i oni potpadaju pod kategoriju aktivnih članova. Njemu treba pridodati i članove biblioteka „Milutin Bojić” (opština Palilula), „Dimitrije Tucović” (Lazarevac) i „Vlada Aksentijević” (Obrenovac), koje se ne nalaze u sklopu mreže Gradske biblioteke, ali korisnici mogu koristiti fond podjednako u svim bibliotekama.

Gradska biblioteka vodi statistiku članova prema polu, pa zahvaljujući toj evidenciji saznajemo da žene više čitaju u odnosu na muškarce, a prema godinama najviše korisnika je među studentima i osobama starijim od 65 godina. Ne postoji posebna statistika o obrazovanju onih koji imaju naviku da čitaju knjige pozajmljene iz biblioteke, jedina podela koja bi mogla da pruži odgovor na to pitanje su podaci o korisnicima koji pripadaju kategoriji studenta ili zaposlenih.

Navike čitalaca ostale su nepromenjene s tim što sada možda iz razumljivih razloga uzmu i poneku knjigu više da bi ređe dolazili u biblioteku. Tako većina članova najčešće pozajmljuje između tri i pet knjiga. Najčešće su studenti izuzetak, kada u toku ispitnih rokova pozajme i više od tog broja, i to su uglavnom studenti Filološkog fakulteta.

Mlađe žene više vole klasičnu literaturu, dok se u poznijim godinama predaju lakšim sadržajima, ljubavnim romanima, dok u srednjim godinama vole dela svetskih popularnih pisaca, ali koja imaju i književnu vrednost i težinu, kao na primer romani japanskog pisca Murakamija. Za muškarce trend se menja: od krimića i naučne fantastike u mladosti do istorijskih romana, memoarske proze, knjiga koje razrađuju „teorije zavere” u kasnijem životnom dobu.

Nažalost, kod srednjoškolaca kada je reč o čitanju knjiga stanje se ne popravlja: malo je interesovanja za literaturu. Svuda u svetu, pa i kod nas, trend je da srednjoškolci sve manje čitaju. Najčešće čitaju samo lektiru, i to sve manje u toku raspusta, već isključivo u toku školske godine. Mladi tog doba vole dela iz oblasti epske fantastike. Kod studenata je to drugačije, što je i razumljivije, jer oni dosta traže i stručnu literaturu zbog ispitnih obaveza.

Zahvaljujući razvoju tehnologije i bibliotečkih sistema, biblioteka u svakom trenutku ima podatak koji je član pozajmio najviše knjiga, koje su knjige i koja oblast najčitanije u tom trenutku.

Na osnovu toga može se izračunati i pratiti koje su knjige najpopularnije.

– Pored klasika i dela koja su ušla u lektiru, tokom 2020. godine su se čitale najnovije knjige Gorana Markovića, Vuka Draškovića, Neleta Karajlića, Rajka Grlića, Muharema Bazdulja, Milenka Jergovića. Od stranih autora, tu su uvek Irving Jalom, Orhan Pamuk, Vargas Ljosa, Murakami, Dovlatov, Elena Ferante. Nakon što je dobio Nobelovu nagradu, teško je bilo pronaći i jednu slobodnu Handkeovu knjigu – otkriva Bojan Kundačina.

Redosled najomiljenijih domaćih autora čije se knjige trenutno najviše čitaju korona nije mnogo izmenila. To su Andrić, Kapor, Pekić, Selimović, Kiš, Duško Radović. Od novijih autora, Valjarević, Velikić. Za ostale domaće autore na opredeljenje čitaoca utiče i to da li je taj književnik dobio, recimo, Ninovu nagradu, mada događa se i da do čitalaca pre dospe autor koji je bio u užem krugu za neku nagradu, nego prvonagrađeni.

– Mnogo je pisaca koji bi se mogli svrstati u kategoriju vanvremenskih i čija popularnost nikada ne prolazi. Njih treba stalno čitati. Možda je još važnije napomenuti da čitaoci znaju da čitaju: bez obzira na trenutni trend ili aktuelnost nekog naslova, čak i kada je opšti utisak da je kič literatura, čitaoci vremenom „iskristališu” knjige koje vredi čitati i prepoznaju umetničku vrednost nekog dela. Trendovi prolaze, umetnost ostaje – veruje naš sagovornik.

Rusi ostaju omiljeni

Zašto neke knjige čitaoci više traže od ostalih, odgovore valja potražiti u nekoliko razloga. Delo ovenčano nagradama, kod nas pre svih Ninovom, u svetu Nobelovom, više se čita. I smrt autora takođe skreće u velikoj meri pažnju na njegovo delo, pa se mnogi ljudi odlučuju da pročitaju ponešto iz piščevog opusa onda kada njega više nema. Još jedan veoma bitan razlog za veću popularnost su filmske ili televizijske ekranizacije. Tako je u vreme emitovanja serije „Korena” čitanost ovog Ćosićevog dela znatno porasla, iako su ga mnogi čitali još u školskoj literaturi. Isti je bio slučaj i s romanima Mir-Jam, a na planetarnom planu s romanima kao što su „Gospodar prstenova” ili „Hari Poter”.

Na listi razloga koji podižu čitanost nekog dela nesumnjivo važno mesto pripada i tradiciji: na našem tržištu još od Dostojevskog i Tolstoja, uvek su bili popularni ruski romani, a u novije vreme sve su zanimljiviji azijski, latinoamerički i skandinavski autori.

Deset najčitanijih knjiga

„Moja borba” – Knausgor
„Priča o izgubljenoj devojčici” – Elena Ferante
„Uznemireni ljudi” – Fredrik Bakman
„Put do kuće svakog jutra sve je duži” – Fredrik Bakman
„21 lekcija za 21. vek” – Juval Noa Harari
„Veliki pad” – Peter Handke
„Solunska 28” – Nele Karajlić
„Beogradski trio” – Goran Marković
„Značenje džokera” – Vladimir Pištalo
„Ponoćno sunce” – Ju Nesbe

Komеntari0
29f4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja