Subotica – Posedovanje nekretnine u Subotici naredne godine će biti još skuplje. Gradsko veće upravo je prihvatilo predlog Lokalne poreske administracije za utvrđivanje visine prosečne cene kvadratnog metra za narednu godinu, i ona je uglavnom za određeni procenat veća u sve četiri gradske zone. Tako je procenjeno da kvadratni metar prosečnog stana u prvoj zoni košta 80.934 dinara, a kuće 55.770 dinara.

Lane je taj osnov za utvrđivanje poreza bio u slučaju stanova u prvoj zoni 77.111 dinara, a za kuće 54.052 dinara. Ove nove cene biće osnov za razrezivanje poreza na imovinu za 2021. godinu. U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za prvu polovinu ove godine navedeno je da kvadratni metar stana u novogradnji u Subotici košta 98.310 dinara, a da su stanovi u proseku 55 kvadratnih metara.

U Lokalnoj poreskoj administraciji kažu da je predlog za prosečnu cenu urađen, kao i prethodnih godina na osnovu kretanja cena nekretnina u prometu u prvih devet meseci ove godine. A to pokazuje da su uprkos tome što je to pretežno bio period obeležen epidemijom virusa korona, u ovom periodu cene nekretnina nastavile da rastu.

„Mi zaista beležimo da su tržišne cene nekretnina otišle nagore. U novogradnji stanovi ’idu’ i do hiljadu evra za kvadratni metar, dok su se prošle godine za stanove u izgradnji kretale oko 700 evra. U centru grada stariji stanovi sada staju oko 670 evra za kvadrat, a lane je kvadrat ovih stanova koštao 550 evra. U proseku govorimo o poskupljenju nekretnina od 200 do 250 evra po kvadratnom metru” kaže za „Politiku” Nevenka Peić, predsednica grupacije posrednika u prometu nekretnina pri Regionalnoj privrednoj komori Subotica.

Peićeva, koja je dugi niz godina u poslu prometa nekretninama, kaže da je jedan od problema Subotice i što u centru ima veoma malo kuća koje su u dobrom stanju, te se tražnja okreće ka stanovima. Mada je primetno iseljavanje stanovništva, doduše, taj trend je bio izraženiji pre epidemije, i dalje je nesmanjen pritisak tražnje na tržištu stanova.

„U Subotici nema dovoljno stanova i čim se najavi gradnja novog objekta, stanovi se veoma brzo rezervišu” kaže Peićeva. Posrednici u prometu stanova primećuju da, posebno mladi ljudi koji žele da kupe svoju prvu nekretninu, daju novac za učešće, i kada se gradnja bliži kraju, onda podižu kredit kojim je otplaćuju.  Primetno je takođe da se u Subotici pojavljuje sve više graditelja iz drugih regiona koji počinju da podižu višespratnice i blokove zgrada. Zanimljivo je da je nestašica stanova uticala na povećanje njihove vrednosti, ali ne i na visinu zakupa, te je cena za iznajmljivanja stanova ostala nepromenjena.

Cena nekretnina jedino je pala u slučaju poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivredno zemljište od četvrte do osme kategorije ima za 50 odsto nižu cenu od navedene od 170 dinara po kvadratnom  metru. Posrednike u prometu nekretnina to ne iznenađuje.

„Onaj ko nije poljoprivrednik, i ne bavi se obradom zemlje, od izdavanja zemlje u zakup može da zaradi oko 300 evra godišnje po jutru. Ta arenda je dosta niska, i zbog toga se ljudi odlučuju da prodaju zemlju, i kupe stan. To se smatra sigurnijom investicijom” kaže Peićeva.