Gotovo svi poslodavci iz javnih preduzeća i državnih službi promenili su kolektivne ugovore kako bi njihovi zaposleni, ukoliko budu morali na bolovanje zbog infekcije virusom korona, za vreme odsustva sa posla mogli da prime naknade u iznosu od 100 posto osnovne plate. Iako je i dalje na snazi vladina preporuka svim poslodavcima iz privatnog sektora da svojim radnicima obezbede jednako pravo na naknadu zarade kao što ga imaju i kolege iz javnog sektora, Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, nedavno je apelovala na sve njih da „pronađu način da i ti zaposleni prime celu platu” ako su odsutni zbog virusa korona.

To faktički znači da poslodavac nije dužan da zaposlenom koji je pozitivan na kovid 19, pa zbog bolesti ne može da dolazi na posao, isplaćuje zaradu u punom iznosu, već najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Da pravila koja važe za javni sektor ne mogu uvek, a posebno ne u ovom slučaju, da se jednako primene i u realnom sektoru, smatra Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

– Privatni sektor ne može to da izdrži, jer nema budžet ili rezerve iz kojih može da pretrpi takve gubitke, posebno ako nema posla, kao što je sada situacija. Samo mali procenat kompanija može sebi da priušti da plaća radnika u punom iznosu iako je na bolovanju. Većina naših malih i srednjih preduzeća ima smanjene prihode, tako da im je luksuz da plaćaju i one koji ne rade – ističe Rajić, podsećajući na to da u pogledu osnovnog kapitala i finansijskih rezervi sektor malih i srednjih preduzeća ne stoji dobro.

– U Srbiji nema takvih rezervi. Naša preduzeća imaju pet puta manje finansijskih rezervi nego firme iz EU. Prinuđena su da najpre namiruju troškove poslovanja, jer će ih ti isti troškovi, ako ih ne saseku na vreme, progutati, pa tu onda neće biti kraja mukama – dodaje on.

U bogatijim zemljama EU taj je problem rešen pravljenjem fondova iz kojih se pomaže preduzećima u kojima postoje problemi u poslovanju.

– Da bi se očuvala radna mesta, napravljen je fond za sva preduzeća koja imaju manje posla, a iz kojeg jedan deo troškova obezbeđuje poslodavac, a drugi država. Njoj i odgovara da učestvuje u pokrivanju dela troškova privatnog sektora dok traje kriza, jer joj se tako više isplati nego da recimo poslodavac otpusti radnika, koji će potom otići na biro rada, gde će ponovo doći do države da bi primili pomoć – podseća Dragoljub Rajić. Sličnu ideju o državnoj pomoći kada je reč o isplati zarade u slučaju infekcije kovidom 19 u Srbiji je nedavno pokrenuo i Savez samostalnih sindikata Srbije, podsećajući da država ne bi trebalo da pravi razliku između poslodavaca u javnom i privatnom sektoru, već naprotiv, da finansira razliku do pune plate radnicima u slučaju obolevanja od korone, bez obzira na to da li oni rade u nekom javnom ili privatnom preduzeću. Predstavnici tog sindikata podsetili su na važnost činjenice da bi isti kriterijumi oko isplate naknade za bolovanje trebalo da važe i u realnom sektoru, iako za to zasad nema mogućnosti. Problem je, kako su objasnili, to što kod privatnika nema potpisanih kolektivnih ugovora s kojima bi upravo to pravo zaposlenih bilo regulisano.