nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 19:55 Brane Kartalović

„Zastava oružje” nije na prodaju

Ulaganja u nove tehnologije su poželjna i potrebna, ali nacionalni interes mora biti očuvan, zato što je kragujevačka fabrika oružja srce srpske namenske industrije, kaže direktor Mladen Petković
Производни арсенал „Застава оружја” (Фото Застава оружје)

Kragujevac – Proces privatizacije velikih preduzeća primiče se kraju, a o rezultatima su, bar kada je reč o Kragujevcu, svedočile brojne pobune nezadovoljnih radnika koji su, naročito u prvoj deceniji ovog veka, više vremena provodili na ulicama nego u fabrikama, protestujući zbog gubitka posla ili loših uslova rada u novim, uglavnom stranim kompanijama.

Tokom tranzicionog perioda, neki kragujevački giganti iz doba SFRJ su potpuno uništeni i kao takvi se preselili u sećanja nekadašnjih proletera, dok ih se nove generacije uopšte ne sećaju. Ta zlehuda sudbina zadesila je veliku fabriku mesa i mesnih prerađevina „Zvezda”, kožaru „Partizan”, industriju „Filip Kljajić” koja je galovim lancima snabdevala čitav svet.

Što se „Zastave” tiče, od tog najvećeg privrednog kompleksa na Balkanu, u sklopu nacionalne industrije ostala je samo fabrika oružja. Fabrika kamiona je prestala da postoji sa odlaskom italijanskog „Iveka”, a proizvodnja modela „500L” u fabrici automobila, koju sada vodi italijansko-američka grupacija „Fijat-Krajsler”, dostigla je limit.

 Mladen Petković (Foto M. Kartalović)

Ekonomski potencijal „Zastava oružja” ogleda se u stalnom usavršavanju proizvodnog procesa bez čega jedna ovakva fabrika, čiji razvoj zavisi od uvođenja novih tehnologija, ne bi mogla ni da opstane. Pohranjeno iskustvo i znanje generacija puškara su drugi temeljni stub „Zastava oružja”, preduzeća koje baštini tradiciju dugu 167 godina, nastavljajući istorijsku ulogu „Topolivnice” i „Vojnotehničkog zavoda” u čijem su podizanju učestvovale obe naše kraljevske dinastije.

U potrazi za novim tržištima rukovodstvo „Zastava oružja” je svoju pažnju usmerilo, pre svega, na modernizaciju proizvodne opreme. Istovremeno, država je, čuvajući nacionalni ekonomski interes, u ovo svoje preduzeće poslednjih godina uložila 12,7 miliona dolara.

– Ulaganja u nove tehnologije su poželjna i potrebna, ali „Zastava oružje” nije na prodaju. Nacionalni interes mora biti očuvan, zato što je kragujevačka fabrika oružja srce srpske namenske industrije. Budući razvoj proizvodnog procesa mora da se temelji na istorijskom kontinuitetu fabrike koja je sa radom počela još 1853. godine – kaže za „Politiku” direktor preduzeća Mladen Petković.

Godinu na izmaku, uprkos brojnim problemima izazvanih pandemijom virusa korona, „Zastava oružje” će, zahvaljujući požrtvovanim radnicima i pravovremenim potezima rukovodstva, završiti sa izuzetnim rezultatom.

– Ove godine, kada su zbog pandemije prekinuti normalni tokovi snabdevanja repromaterijalom, kada je otežana ili potpuno onemogućena isporuka gotovih proizvoda, realizujemo ugovore u vrednosti od 95 miliona dolara, što je bezmalo 20 odsto više u odnosu na 2019. Uglavnom je reč o izvozu vojnog naoružanja na naša tradicionalna tržišta, u zemlje Azije i Afrike, dok smo sa američkim partnerom ’Zastava arms USA’ sklopili dugoročni sporazum o plasmanu lovačkog i sportskog oružja vredan 60 miliona dolara. U tom smislu, oko 2.500 zaposlenih ne treba da brinu za radna mesta, niti za primanja koja su sada na nivou republičkog proseka – navodi direktor Petković.

U ovakvim okolnostima, bez obzira na stare dugove koje država treba da konvertuje u svoj kapital, nije čudno da su za saradnju sa „Zastava oružjem” zainteresovane i svetske kompanije, poput italijanske „Berete” i češke „Zbrojevke”. Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme iz maja 2018. godine otvorio je prostor za upliv stranog kapitala u srpsku namensku industriju, sa ograničenjem da ulaganja mogu ići do 49 odsto vrednosti jedne firme. Te godine, poučeni krajnje lošim iskustvom svojih kolega iz drugih preduzeća, radnici „Zastava oružja” su u više navrata protestovali tražeći da država pažljivo sagleda prednosti, ali i mane eventualne privatizacije najstarije i najveće kragujevačke fabrike.

Komеntari0
07ea1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja