četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 20:15 Milica Dimitrijević
NOVA NORMALNOST: Miodrag Šuvaković, teoretičar umetnosti

Umetnosti nema bez paradoksa

Društvene mreže su postale normalni prostor za prevladavanje telesne, komunikacijske i društvene distance. To menja perspektivu ljudskog odnosa, ali promena perspektive je ono što nas održava u životu
Миодраг Шуваковић (Фото: лична архива)

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.

Poslednjih desetak meseci sam radio svakodnevno na knjizi enigmatičnog naslova „3E – Estetika – epistemologija – etika spekulativnih i De Re medija”. Bila je zamišljena kao zbirka tekstova proisteklih iz predavanja koja sam držao poslednjih godina, a onda se desila epidemija, vanredno stanje, povlačenje i ekspanzija virusa i morao sam da uvedem lični element u govor o medijima. Moj rukopis je postao, istovremeno, analiza proizvodnih potencijala medija i činjenice da mediji postaju predmeti/događaji stvarnog sveta, ali i moja veoma lična ispovest o pisanju u vremenu globalne pandemije, govori za naš list o tome kako teče njegov život u takozvanoj novoj normalnosti Miodrag Šuvaković, teoretičar umetnosti i profesor Fakulteta za medije i komunikacije, gde predaje teoriju umetnosti i medija.

Optimizam, nežan ili pun besa, mora postojati da bi se izašlo iz ove zamke

Pomenutu knjigu za oko mesec dana objaviće obrazovna ustanova na kojoj predaje.

– To je bilo ono što me je fasciniralo: govor sa pozicije naučnika i govor sa pozicije pisca koji preispituje samog sebe u odnosu na brutalnosti i surovosti sveta u kojem živi. Uz pisanje sam čitao i držao predavanja, naravno uz digitalne posrednike. Komunikacijske društvene mreže postale su normalni prostor za prevladavanje telesne, komunikacijske i društvene distance. To menja perspektivu ljudskog odnosa, ali promena perspektive ljudskog odnosa je ono što nas održava u životu – dodaje naš sagovornik.

Šuvaković napominje i da nije od onih koji veruju u lokalnu i globalnu „staru” ili „novu normalnost”, već život na ovoj planeti vidi kao neprestanu krizu, sukob i borbu za opstanak u društvenom, ali i zdravstvenom, a pre svega ekološkom smislu.

– Stoga pitanje politike više nije samo pitanje međuljudskih odnosa i društvene moći, već odnosa prema ekološkim učincima ili katastrofama, epidemijama/pandemijama bolesti (Sida, Ebola, kovid 19, itd), energetskim ili proizvodnim postrojenjima izvan kontrole. Može se reći u smislu Bruna Latura da aktivni činioci politike postaju neljudski entiteti. Mnogi govore o ratu protiv virusa. Ipak, virusi nisu ljudski neprijatelji, ali ni prijatelji. Oni postoje kao što i mi postojimo. To su paralelizmi i opasna ukrštanja. Virusi se održavaju u životu, imaju svoje uslove širenja i povlačenja, napadanja i odustajanja, nastanjivanja kao i svi drugi oblici života. Održivost je mehanizam svakog oblika života. Ali nema ratne politike. Ratnu retoriku koriste države, korporacije ili politički pokreti – ocenjuje naš sagovornik, koji smatra da ćemo morati uskoro da uzmemo u obzir i robotizovana stvorenja.

– Mi nismo sami na planeti. Zato suočenje s ovom globalnom krizom suštinski menja svet i ljudske odnose prema ljudskom i vanljudskom. Tu su potrebni novi termini, ali i oblici delovanja – dodaje.

Na našu konstataciju da je za mnoge ovo i život bez posla, bez angažmana, Šuvaković kaže da je jedna od posledica globalne pandemije svakako duboka i ekspanzivna ekonomska kriza, koja je neodvojiva od političke krize, a politička kriza je neodvojiva od društvene, kulturalne, pa konačno i umetničke/estetske krize.

– Virus je dao legitimnost skrivenim, potisnutim ili neiskazanim žudnjama malih i velikih država da kontrolišu ljudski život u potpunosti. Smart tehnologije, ali i tradicionalna moderna naoružana vojska/policija, tradicionalni sabirni centri (logori, karantini, azili) učestvovali su u realizaciji medicinske nužnosti. Uvek su ljudima i ljudskim aktima potrebna opravdanja, po tome se razlikuju od virusa i tehnologija. Da, svet je globalno i lokalno ugrožen. Ali, preispitivanja, promene ili borbe se tek očekuju nakon završetka pandemije. U tom budućem vremenu lakše mi je da zamislim strah nego radost, ali… Optimizam, nežan ili pun besa, mora postojati da bi se izašlo iz ove zamke – poručuje Šuvaković, podsećajući da izvesni autori savremenu umetnost prepoznaju kao „savremenu globalnu umetnost”, postavljenu na način zapadne kustoske episteme.

Aktuelnu umetnost, nasuprot ovim autorima, on vidi kao umetnost posle savremene umetnosti ili kao umetnost u vremenu pandemije kovida 19.

– Aktuelna umetnost se odigrava u trenutku raspada kustoske episteme, uslovljene epidemiološko-biopolitičkim zahtevima za telesnom, odnosno društvenom distancom, te zahtevima za zatvaranjem ili minimiziranjem žive javne izlagačke sfere (muzeja, galerija, festivala, sajmova). Funkcije kustoske episteme preuzima medijska sfera i medijska, urednička, remedijacija predstavljanja umetničke produkcije u javnom-sada-onlajn prostoru. Svet umetnosti postoji, u aktuelnom smislu, u privatnim prostorima, u laboratorijskim produkcijskim čvorovima i mrežama, neinstitucionalnim mestima i nemestima, te u medijskim onlajn komunikacijskim opštenjima. Ne kažem da su galerije i muzeji nestali, ne kažem da će nestati, već da nisu više aktuelni odgovor na komunikacijske zahteve postavljene umetnosti na lokalnom i globalnom – kaže Šuvaković o poziciji umetnosti u aktuelnom trenutku i zaključuje:

– Ne mogu zamisliti život bez umetnosti! To bi bilo mesto bez mesta i bez života. Zato nisam sklon utilatirnim očekivanjima od umetnosti, populističkim kulturalnim industrijama ili kulturalnim evokacijama tradicijama. Verujem u savremenost gde umetnost mora biti makar i grčevita, makar i tragička igra, sa slobodom stvaranja ili kritikom iluzija o slobodi stvaranja. Umetnosti nema bez paradoksa.

Komеntari2
97c9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bruno zgaga
Ne bih ponavljao prethodnike (Šuvakovića) i druge,ali pomenuo bi ukratko Aleksandra Genisa" Devijacija jezika u levu stranu","Dobro je što nije u desnu",obradovao se otac..."Odbijeni"-70 i 80 tih godina, kad je gradjanstvu SSSR bilo zabranjeno da napuste domovinu... - Lineb,Privremeno boravište dobrih duša koje su umrle pre vaskrsenja Isusa Hrista..-Hava nagile,jevrejska narodna pesma-Ha tikva jevrejska himna.- Rusi ne znaju šta vole,jer tu svak jede ono što se postavi.- Stavaž dodatak slikama
zoran stokic
I umetničke refleksivne istine, kao i naučne istine - su u harmoniji sa stvarnoću. Mudri su oni koji istovreno koriste sve te harmonije – različitih teorija stvarnosti poput Miodraga. Umetnost se služi - inheretnim formama - koje su slične vašarskim ogledalima u kojima, na prvi pogled, slike koje se pojavljuju izgledaju izveštačeno.One više liče na karikature nego na nas. Pa ipak, preko ovih karikatura - kroz velika ogledala umetnosti - pojavljuje se važne reflekdsije o nama i šta nam je činiti

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja