Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka nesreće u rudnicima u Sjedinjenim američkim državama nisu bile retkost, a u jednoj takvoj je poginulo čak 400 rudara. Iako je većina Srba u to doba radila upravo u rudnicima, u ovoj nesreći niko od njih nije stradao: pogibija se dogodila na dan Svetog Nikole, pa je većina ostala kod kuće da proslavi slavu. Tako je barem zabeleženo u starim brojevima „Amerikanskog Srbobrana“, najstarijeg lista srpskih iseljenika u SAD koji bez prekida izlazi od 1906. godine. Ovog detalja se u razgovoru za „Politiku” prisetio Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza u Americi, organizacije koja takođe baštini dugu tradiciju, osnovane upravo zbog toga što događaji poput opisanog nisu, nažalost, bili retkost.

Veliki broj radnika u rudnicima i čeličanama, nije imao nikakvo zdravstveno osiguranje, a težina posla bila je takva da su neretko umirali mladi ili u nesrećama poput ove na Svetog Nikolu. Želeći da poveže svoje sunarodnike i obezbedi im zaštitu i finansijsku sigurnost, Sava Hajdin iz Pitsburga 1901. godine putuje za Njujork, gde već tada znamenitom sunarodniku, Nikoli Tesli, izlaže ideju o osnivanju udruženja koje bi omogućilo Srbima da osiguraju sebe i svoje porodice. Tako je osnovan Srpski pravoslavni savez Srbobran, koji će kasnije prerasti u Srpski narodni savez, čiji je Tesla bio počasni predsednik 1935. godine, a Mihajlo Pupin šest godina ranije.

– Srpski narodni savez je najstarije srpsko dobrotvorno društvo u Americi koje obezbeđuje životno osiguranje i štednju saglasno sa potrebama njegovih članova. On istorijski pomaže srpske pravoslavne crkve, dečije crkvene kampove, sportske, kulturne i društvene manifestacije u cilju očuvanja srpskog etničkog i verskog identiteta u Americi. Za razliku od komercijalnih osiguravajućih kompanija, Srpski narodni savez je neprofitna organizacija koja svoj dohodak ulaže u očuvanje srpske kulture i tradicije više od 100 godine – ističe Rastović.

U tom dugačkom istorijskom hodu, Savez je organizovao brojne događaje, a neke manifestacije traju i do današnjih dana. Kako objašnjava naš sagovornik, svake godine neprekidno od 1936. Savez organizuje najstariji srpski košarkaški turnir u Americi, kao i zimski i letnji golf turnir i takmičenje u kuglanju. Manifestaciju „Tri srpska dana“, koja se od 1917. godine odvija u Pitsburgu, uprava ovog grada 2016. proglasila je najstarijom etničkom manifestacijom. Pokrenuo je, inače, Mihajlo Pupin kako bi sakupio humanitarnu pomoć za srpsku decu koja su bila u sirotištu tokom i nakon  Prvog svetskog rata. Savez organizuje i festival srpskog filma, a u novembru prošle godine, u saradnji sa kancelarijom Republike Srpske za saradnju, trgovinu i investicije priredili su izložbu „Jasenovac: neizgovoreni genocidi i holokaust, 1941 – 1945” u američkom Kongresu u Vašingtonu.

– Ove godine smo organizovali „Srpsku noć” u košarkaškoj areni u Klivlendu kako bi podržali našeg košarkaša Nikolu Jokića koji igra za Denver nagetse. Došao je veliki broj naših ljudi da podrži Jokića i srpsko folklorno društvo „Morava” iz Klivlenda koje je nastupilo na prepunom stadionu. Na stadionu se orilo „Nikola, Nikola” i „Srbija, Srbija”. Članovi grupe „Morava” su nosili natpis „Ne damo naše svetinje“ u znak podrške odbrane srpskih svetinja u bratskoj Crnoj Gori – napominje Rastović.

Tradicionalno, svake godine daju podršku i Novaku Đokoviću na njegovoj američkoj lenjtoj turneji, a najbolji srpski teniser je i njihov počasni član. Glasilo Saveza, „Amerikanski Srbobran”, izlazi dva puta mesečno, a od tridesetih godina prošlog veka, uz srpsku ćiriličnu, ima i englesku sekciju.

– Poznati srpski pisci su dali svoj doprinos našem listu: Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Jovan Dučić, Desanka Maksimović, Vojislav Ilić, Milan Rakić, Čarls Simić, Vasko Popa... Objavljeni su interjvui sa poznatim srpskim naučnicima i pronalazačima Mihajlom Pupinom i Nikolom Teslom kao i sa sportistima kao što je Novak Đoković. Novine su proglašena za ‘najbolje novine’ na bratskom kongresu države Pensilvanije 2001. godine – navodi Miloš Rastović.

U poslednjih osam godina, kako dodaje, Srpski narodni savez je pomogao da se sakupi i donira više od 1.5 miliona dolara srpskim pravoslavnim crkvama, dečijim crkvenim kampovima, humanitarnim organizacijama kao što je „Lajflajn Čikago“, kulturnim društvima i u druge svrhe.

– Odazivamo se pozivima kada se sakuplja pomoć za maticu. Ove godine smo darivali stipendije učenicima i studentima na koledžima i univerzitetima u vrednosti oko 78 hiljada dolara i tako pomagali školovanje naših članova – ističe Rastović.

Borba protiv nacista

Savez Srba u Americi dao je svoj doprinos borbama u oba svetska rata. Veliki broj Srba iz SAD dobrovoljno je otišao da brani otadžbinu u Prvom svetskom ratu. Više od polovine njih se nikada nije vratilo porodicama koje su ostale na američkom kontinentu. Takođe, članovi Saveza su 1943. prikupili sredstva i kupili avion bombarder koji je poklonjen američkoj vojsci da se bori protiv nacista. Avion je nazvan „Američki Srbin”, podseća naš sagovornik.