četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 18:00 Borislav Korkodelović

Senka raspada Jugoslavije nad Etiopijom

Analitičare etiopski ustav podseća na jugoslovenski iz 1974, a zahtevi za državnošću, poput Sidaminog, na demonstracije kosmetskih Albanaca 1981. za nadogradnju pokrajine na republiku. – Napetosti se već duže gomilaju u zemlji sa 90 etničkih grupa i 10 poluautonomnih regiona sa više od 110 miliona stanovnika, drugim po veličini u Africi. Od izbora Abija za premijera 2018. počeli su sukobi federalne vlade i Narodnooslobodilačkog fronta Tigrea (NOFT)
Етиопски премијер Абиј Ахмед (Фото EPA/EFE/STR)

Adis Abeba, glavni grad Etiopije, septembra 1984. delovao je depresivno. Proslavljano je 10 godina otkako je vojni režim DERG oborio cara Haile Selasija I (1892–1975), poslednjeg među solomonskim kraljevima krunisanim od 13. veka, i početak delovanja Radničke partije Etiopije. Bilo je to usred građanskog rata u zemlji i na vrhuncu Velike gladi koja je ubila milion ljudi.

Prijem za domaće i strane goste bio je u kraljevskoj palati koju je sagradio imperator Menelik Drugi (1844–1913) dok je širio carstvo, a Haile Selasije skončao utamničen. Imanje na 40 hektara u centru Adisa u tmurno maglovito predveče okruživale su drvene straćare pred kojima su stajale ispijene ljudske siluete umotane u ćebad i krpe.

Iz Menelikove palate je posle 1991. i okončanja Demokratske Narodne Republike Etiopije, pobednik u građanskom ratu, moćni premijer Meles Zenavi planirao do smrti 2012. „Ekonomsko čudo na Nilu”, po uzoru na razvojne uspehe Južne Koreje i Narodne Republike Kine, sa godišnjim prosečnim rastom privrede od 10 odsto. Sadašnji premijer Abij Ahmed je iz te palate ovih dana pokrenuo vojnu akciju protiv zemljaka u najsevernijoj provinciji Tigre. Stotine ljudi ubijene su od početka borbi 4. novembra, a hiljade su pobegle u susedni Sudan. Ukoliko stvari krenu loše, savremena Etiopija, zasnovana na etno-federalizmu, mogla bi se raspasti poput socijalističke Jugoslavije, kažu neki analitičari.

Napetosti se već duže gomilaju u zemlji sa 90 etničkih grupa i 10 poluautonomnih regiona sa više od 110 miliona stanovnika, drugim po veličini u Africi. Od izbora Abija za premijera 2018. počeli su sukobi federalne vlade i Narodnooslobodilačkog fronta Tigrea (NOFT). NOFT, kao gerilska vojska, sa ustanicima susednog regiona Eritreje bio je 1991. odlučujući u obaranju režima marksističkog vođe Mengistu Haile Marijama. Od tada je NOFT bio glavni partner u vladajućoj koaliciji, dominantan u politici i ekonomiji Etiopije.

Abij, 44-godišnjak i najmlađi premijer u Africi, izabran kao „reformistički lider”, optužio je zvaničnike prethodnih vlada za korupciju i kršenje ljudskih prava i uklonio ključne ličnosti NOFT-a iz svog kabineta. Brzo je po liberalnom uzoru promenio politiku i već 2019. kao miljenik zapadnih medija dobio Nobelovu nagradu za mir zbog mirovnog sporazuma s dugogodišnjim neprijateljem Eritrejom. Eritreja se 1993. na referendumu otcepila od Etiopije, a dve zemlje su vodile žestok rat između 1998. i 2000.

Razdor Adis Abebe sa Tigreom proširio se pošto je savezna vlada odložila parlamentarne izbore širom zemlje zbog pandemije kovida 19. Čelnici Tigrea su to nazvali „personalnom autokratijom” i u septembru održali izbore u svom regionu. U Adis Abebi su to smatrali neviđenim činom prkošenja saveznoj vladi i umesto NOFT-a počeli da finansiraju lokalne zajednice, dodatno razbesnevši regionalnu vlast. Od tada se savezna i vlada regiona uzajamno označavaju kao „nelegitimne i neustavne”.

Rukovodstvo u Tigreu smatra Abijeve reforme pokušajem izgradnje unitarnog sistema vlasti koji uništava postojeći savezni aranžman. Neslaganje Tigreanaca s Abijem predstavlja dubok prelom u samom jezgru moći u zemlji.

NOFT je ranije uputio prikrivene pretnje otcepljenjem, pozivajući se na član 36. saveznog ustava o „bezuslovnom pravu na samoopredeljenje, uključujući pravo na secesiju”. Ustav iz 1995. je propisao federalni sistem u kojem glavne etničke grupe upravljaju svojim regionima, u službenoj upotrebi koriste lokalni jezik i upražnjavaju vlastite običaje.

Etiopija je 2019. dobila još jedan autonomni region, Sidamu na jugu zemlje, posle referenduma lokalnog stanovništva koje čini četiri odsto ukupnog u zemlji. Od tada se Abij suočava sa zahtevima drugih etničkih grupa za sopstvenom državnošću. Zato je kao protivtežu rasprostranjenom etno-regionalizmu pretvorio vladajuću političku koaliciju Etiopski narodni revolucionarni demokratski front (ENRDF) u unitarnu stranku Partiju napretka (PP).

Abij, pripadnik najbrojnijeg plemena Oromo, vernik pentakostalac od oca muslimana i majke pravoslavke, svoju ideologiju kojom se rve sa posledicama etno-federalizma naziva „medemer”, ili „okupljanje” na jeziku Amhara, druge najveće etničke grupe u Etiopiji. No, njegove političke reforme otvorile su poklopac nad ključajućim etničkim tenzijama u zemlji, koje su ranije vlasti nemilosrdno suzbijale. Za vreme Abijevog premijerovanja etnički sukobi su odneli živote hiljada Etiopljana, a nekoliko miliona oterali iz njihovih domova.

Analitičare etiopski ustav podseća na jugoslovenski iz 1974, a zahtevi za državnošću, poput Sidaminog, na demonstracije kosmetskih Albanaca 1981. za nadogradnju pokrajine na republiku. Sličnosti se nalaze između dominacije Saveza komunista u Jugoslaviji koji su posle Tita urušili frakcionalizam i nadmetanje etno-nacionalizama, sa ENRDF od smrti 2012. tigreanskog vođe i premijera Zenavija.

Stare istorijske nepravde, istinite ili navodne, kao i u Jugoslaviji, koriste poslednjih godina u Etiopiji nacionalistički političari radi mobilizacije glasača, što bi takođe moglo da vodi građanskim ratovima i etničkom čišćenju. Za to su najveće autonomne regije već opremljene sopstvenim snagama bezbednosti, najviše u Tigreu.

Uprkos jakim razlozima za kritiku etničkog federalizma u Etiopiji, tamošnje raznolike grupe, dobro naoružane i politički svesne, jasno stavljaju do znanja da se ne može presuditi protivno njihovoj volji. Otuda je malo posmatrača Etiopije koji veruju da će Abij nametnuti saveznu kontrolu Tigreu.

Sukob u Etiopiji preti kontrolisanim jačanjem, što će verovatno koštati desetine hiljada života. Uz to, u vladinoj beloj knjizi o nacionalnoj bezbednosti iz 2002. je ocenjeno: „Izgledi za raspad ne mogu u potpunosti biti isključeni”.

Urednik i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari5
ed0e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Leon Davidovič
Vaši stavovi i zaključci iznenađuju i to pre svega zbog svih dosadašnjih Vaših komentara, Ako je činjenica da je stvaranjem Eritreje osatala Etiopija definitivno potpuno uskraćena uskim pojasom obale za izlazak na more koji je do tada imala postavljaju se bar dva pitanja , Da li to podseća na sudbinu srpskog naroda u SFRJ i SRJ.? Zašto se ne bi nastavilo štetno dezintegrisanje ove velike zemlje sa motivacijom "zavadi pa vladaj "-pa zauzmi?
Леон Давидович
Зашто би Етиопија личила на Југославију? Данас у време када бујају сепаратизми по свету тешко је одржатио целовитост сложене државе као што јуе Етиопија где су присутни толики народи, језици, религије. Али то не значи да неће сачувати територијални интегритет државе Етиопије.
Саша Микић
Колико је старо питање нпр. Баскије, Каталоније, Корзике итд. итд.? Сепаратизми одвајкада бујају, само је питање да ли ће их неко смиривати или потпиривати. Е, тих других је све више.
slavko
Pa kad ne mogu da se raspadnu kao Čehoslovačka raspast če se kao Jugoslavija. Ustav tu ništa nije kriv. I Čehoslovačka je imala ustav. Ali i drugačije ljude...
Vladislav Marjanovic
CSFR nije imala istu spoljnopoliticku okolinu kao SFRJ. U poslednjim godinama SFRJ jos je postojao SSSR, a on je, iako oslabljen, jos smatran potencijalnom pretnjom sa mogucnoscu ekspanzije ka Jadranu. Zato je NATO pribrezne drzave tajno naoruzavao i gurnuo u medjusobni sukob. Sa CSFR je bilo drukcije. Nije vise bilo Varsavskog pakta, a unutrasnji nesporazumi izmedju ceskog i slovackog vrha mogli su lakse da se rese stvaranjem dve nezavisne drzave koje bi posle usle u EU i NATO. To se i dogodilo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja