sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.11.2020. u 09:21 Jelena Kavaja

Azerbejdžan traži izuzeće Francuske iz pregovora o Nagorno-Karabahu

Rezolucija francuskog Senata o priznanju sporne enklave obradovala Jerevan, a iznervirala Ankaru i Baku
Руски мировњаци у Нагорно-Карабаху (Фото EPA-EFE/Hayk Baghdasaryan)

Tek što je utihnulo oružje u šestonedeljnom krvavom ratu za Nagorno-Karabah, a Rusija kao posrednik u sporazumu naglasila da će se status te enklave tek rešavati u budućnosti, francuski Senat bacio je ove nedelje „bombu” u vidu rezolucije kojom poziva francuske vlasti da priznaju njenu nezavisnost.

Iako je Ministarstvo spoljnih poslova istog dana, u sredu, saopštilo da Pariz ne priznaje samoproglašenu republiku naseljenu Jermenima i da je ne priznaje čak ni Jermenija, potez gornjeg doma francuskog parlamenta izazvao je bes Azerbejdžana i njegovog glavnog saveznika Turske.

Parlament Azerbejdžana usvojio je u četvrtak izjavu u kojoj predlaže rukovodstvu da od OEBS-a traži da liši Francusku uloge medijatora u okviru Minske grupe za Nagorno-Karabah, koja od 1992. u okviru te organizacije pokušava da reši problem sporne enklave. Ona je po međunarodnom pravu deo Azerbejdžana, ali je defakto pod upravom Jermena.

Ministarstvo spoljnih poslova u Bakuu saopštilo je da rezolucija francuskog Senata, iako nije pravosnažna, dovodi u pitanje reputaciju Pariza kao neutralnog medijatora, da je pristrasna i da predstavlja provokaciju, preneo je Rojters.

Pomoćnik predsednika Azerbejdžana rekao je za Sputnjik da rezolucija francuskog Senata nije ništa više od običnog lista papira koji je usvojen u ime uskih političkih ambicija i predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava. Poručio je da francuska vlada treba da usvoji izjavu koja osuđuje rezoluciju i izražava podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana.

Turska je ocenila da je rezolucija suprotna međunarodnom pravu.

„To je primer odbacivanja osnovnih principa međunarodnog prava, legitimiteta i pravičnosti zarad unutrašnjih političkih interesa”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Ankari, ocenivši da rezolucija jasno pokazuje zašto Minska grupa, koja bi trebalo da bude nepristrasna, do sada nije rešila pitanje Nagorno-Karabaha, preneo je turski „Hurijet”. Ministar odbrane Hulusi Akar rekao je za agenciju Anadolija da se još jednom pokazalo da je Francuska deo problema, a ne njegovog rešenja.

Predsedavajući ruskog Komiteta za spoljne poslove u Savetu Federacije senator Konstantin Kosačev rekao je za „RIA novosti” da rezolucija francuskog Senata ostaje samo preporuka i da predstavlja demonstraciju spremnosti Pariza da pravi grube poteze u politici.

U Francuskoj živi oko pola miliona građana jermenskog porekla, a predsednik Emanuel Makron, koji se u poslednjem sukobu držao neutralno, suočio se s kritikama da nije dovoljno pomogao Jerevanu. Minska grupa formirana je 1992. da posreduje u rešavanju konflikta oko Nagorno-Karabaha, a pored Francuske, njome predsedavaju i SAD i Rusija.

Međutim, Pariz i SAD su zaobiđeni u sporazumu od 9. novembra, koji su Baku i Jerevan potpisali uz posredovanje Rusije, a koji i Tursku formalno uvodi na teritoriju Azerbejdžana kroz centre za nadzor primirja. Teritorije na kojima ostaju Jermeni, a to je veći deo Nagorno-Karabaha, kao i koridor koji enklavu povezuje s Jermenijom, čuvaće oko 2.000 ruskih mirovnjaka najmanje pet godina.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan pohvalio je rezoluciju francuskog Senata kao ključni prvi korak ka priznanju prava naroda Nagorno-Karabaha na otcepljenje. Dokument je, inače, usvojen sa 305 glasova senatora, dok je samo jedan bio protiv.

Pašinjan se suočava sa žestokim optužbama da je potpisujući sporazum izdao Jermene, jer su Azerbejdžanu ostavljene sve teritorije koje je u borbama osvojio, ali i neke koje nije osvojio, a koje su Jermeni okupirali u ratu za nezavisnost početkom devedesetih godina prošlog veka. Sa njih se ovih dana povlači jermensko stanovništvo, a vraćaju se Azeri koji su izbegli pre skoro tri decenije.

Komеntari14
43bf3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milence Prasence
Francuzi su, bar formalno, tu. Rusi su prvo ćutali, pa su sada kada je gotovo prisutni, ali će se u budućnosti povući. Toliko o odnosu interesa sa jedne i pomoći hriscanskom pravoslavnom narodu sa druge strane.
Vladimir
Nisu Jermeni pravoslavni, oni su monifiziti. Jermeni se deceniju i po priblizavaju zapadu i udaljavaju od Rusije. RZapad im nije pomogao, rusija zbog toga nije htela. Kako su vodili politiku, tako im se vratilo. Ne mrzim ja Jermene, ali to je politika i diplomatija.
Хамураби
Макрон се меша у све у туђим земљама, док његовa гори. Цела Фрацуска у пламену, целу ноћ туче са полицијом, молотовљеви коктели у многим градовима. Национална банка, државне институције у пламену. И то због диктаторског закона којим је предвиђено да више не можеш (чак ни новинари) да снимаш демонстрације, а казне су - година дана затвора или 45000 евра! Сада неко треба да напише аналитички текст како неолиберализам у Француској показује своје право тоталитарно лице.
Iz Britanije
Murate, ne radi se o tome ko gde živi već čija je zemlja na kojoj živi.
Еустахије да се боље чује
По УН,односно међународно признатим, Нагорно Карабах је део Азербејџана, иако у њему већином живе Јермени. Ваша логика каже да је онда Азербејџан у праву. И ово даје онда право и Србији да кад-тад војно интервенише и врати КиМ под своју ингеренцију, јер КиМ је српска земља на коју су се населили Албанци уз помоћ комунистичких диктатора, а сада под заштитом американаца.
Коза и рог
Некако сте заборавили да је Француска пар стотина година држала под колонијалном зависношћу Тунис, Алижир и Мароко и пола Африке, па чак су и после Првог светског рата (Сирија, Либан, Того, Камерун) заузимали државе и проглашавали их за колоније. То је проглашавано за француску територију (званични назив "Француско колонијално царство") и у 20. веку су били друга по величини колонијална (експлуататорска) империја. Наравно, после Британије. Сада је ред да се мало улоге промене.
Prikaži još odgovora
Славиша Гавриловић
Азербејџанци су паметнији од нас Срба. Ми, за разлику од њих, прихватамо за посреднике искључиво оне који су априори против нас.
Nikola
@Pogresna strana istorije Kina i Rusija nebitne? A ko je to onda pa bitan, Hrvatska ili Albanija mozda. Na kraju krajeva ako ne vidite Srbija svim silama zeli nekakav 'dijalog sa Pristinom' a taj dijalog zdusno podrazva i EU i Amerika. Znaci radimo sve suprotno od onog sto treba da radimo.
Pogresna strana istorije
Oni koji su na nasoj strani su nebitni u geopolitickom smislu.Eto u cemu je problem.
Murat
U Francuskoj zivi nekoliko miliona Arapa iz Magreba ( Alzir, Tunis i Maroko) i kako bi bilo da Azerbejdzan proglasi njihovu nezavisnu drzavu u Francuskoj?
Nikola
A zasto Turci ne dozvole Kurdima da se otcepe, ima ih 30 miliona samo u Turskoj? Turska recimo priznaje kvazi drzavu Kosovo i jos izjavljuju da tu nema nista sporno, a ovamo brane Kurdima ( koji zive tu duze od Turaka) da se odvoje od Turske.
Dusan T
Grafit iz Marseja, rane osamdesete, "Insala ova zemlja ce biti muslimanska". Mozemo da se pravimo blesavi, ali taj tvoj program se odavno sprovodi. Sada jos uz pomoc neoliberalnih Francuza. Kada se Francuska probudi, mogu i njih, zajedno sa njihovom muslimanskom bracom, da vrate u Afriku, pa da tamo probaju da sire svoje neoliberalne ideje.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja