subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.11.2020. u 20:25

Severna Makedonija će pre ili kasnije naći zajednički jezik s Bugarskom

(Фото Танјуг)

SKOPLjE - Potpredsednik Vlade Severne Makedonije za evropska pitanja Nikola Dimitrov izjavio je da makedonski jezik i identitet nisu nikome pretnja i ocenio da Bugarska ima koristi od evropeizacije njenog susedstva, te naveo da Balkan može da očekuje veće američko prisustvo nakon što je Džo Bajden izabran za predsednika SAD.

Dimitrov je za N1 rekao da je tokom susreta sa Bajdenom na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, gde je bio s premijerom Zoranom Zaevom, mnogo razgovarano o Balkanu i NATO, u vreme kada Severna Makedonija nije bila članica Alijanse.

„Mislim da Balkan verovatno može da očekuje čak i veće američko prisustvo koje će biti na liniji stabilnosti, kretanja napred ka integracijama, zatvaranja problema i sve to na održiv i dugoročan način. Očekujem podršku Bajdenove administracije za puno važnih pitanja u našem regionu”, poručio je Dimitrov, prenosi N1 BiH.

Što se tiče odluke Bugarske da zbog makedonskog jezika i istorije blokira otvaranje pregovora Severne Makedonije sa EU, koji je trebalo da počnu u decembru, on je rekao da misli da će „pre ili kasnije naći zajednički jezik”.

Dimitrov je dodao da su pitanja o jeziku i identitetu „u srcu domaćih pitanja, suvereniteta jedne države, jer predstavljaju izraz prava na samoopredeljenje”, ocenivši da nijedna država nema bilo kakve pravne osnove po međunarodnom ili evropskom pravu da građanima Makedonije kaže nešto o makedonskom jeziku.

Dimitrov je rekao da je teško shvatiti kako makedonski jezik može da bude prepreka za početak pristupnih pregovora o integraciji u Uniju, u kojoj je jezička različitost jedna od fundamentalnih, temeljnih vrednosti.

On je dodao da mu je teško i da shvati kako je makedonski jezik prepreka za dobre međususedske odnose, „pogotovo kada dobrosusedski moraju biti kroz međusobno poštovanje”.

„Naš jezik, makedonski jezik i naš makedonski identitet nisu pretnja bilo kome, za bilo kojeg suseda, ne mešamo se u jezike i identitete bilo koga drugog”, poručio je on, prenosi Tanjug.

Dodao je da misli da suštinski i dugoročno dve zemlje imaju veoma bliske interese.

„Želimo da budemo prijatelji, da imamo plodnu ekonomsku saradnju, mislim da Bugarska ima korist od evropeizacije njenog susedstva i region ako mogu to tako da kažem u širem smislu od regiona Balkana ili Istočnog ili Zapadnog Balkana. Tako da ranije ili kasnije mislim da ćemo naći zajednički jezik. U krajnjoj liniji makedonski i bugarski jezik su bliski i trebalo bi da nam pomognu da se dobro razumemo, a ne da nam jezici budu razlog da se ne razumemo”, rekao je on.

Govoreći o saradnji Severne Makedonije i BiH, Dimitrov je rekao da dve zemlje imaju zajedničku istoriju i izrazio uverenje da imaju zajedničku evropsku budućnost.

On je podsetio na kopredsedavanje Severne Makedonije Berlinskim procesom, navodeći da je jedna od potencijalnih prednosti uvođenje četiri olakšice: kretanje ljudi, proizvoda, kapitala i usluga u regionu.

„U delu 'sloboda kretanja ljudi' predlažemo jedan regionalni dogovor, tako da građani bilo koje zemlje na Zapadnom Balkanu mogu otići u bilo koju drugu zemlju samo sa ličnom kartom. To će pomoći, ako ostane ova politička volja, da nemamo vizni režim u našem regionu. Mi nismo veliki region, mi nismo velike države, iako smo ponosi s tim ko smo i kakve su nam države”, rekao je Dimitrov.

On je dodao da je napredak jedne od država ujedno napredak za druge u regionu i poručio da je ekonomska saradnja područje u kojem države mogu da rade.

Komеntari8
57fa1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZLATKO S P
Pa veca je razlika medju Vranjanski govor i govor Novog Sada al to je Srpski . Sto se tice Jezik Velesa i Sofije oni su sto puta blize , nego Vranjanski i Novo Sadski !
Petre Koprovski
Vojine....Tacno, Makedonija bila Helenska drzava i tu su se naselili Sloveni koji poprimili Helensku kulturu i tokom vremena se slovenizirali. Danasnji Makedonci su ustvari slovenizirani heleni. Ni su srbi ni bugari,.
Војин
Словенски језик никако не може бити македонски јер онај ко је власник језика, власник је и територије на којој је именовани језик. А познато је да поред Северновардарске Македоније постоји још и Пиринска и Егејска. У ове две задње област се говори бугарски и грчки.Такође је познато да је МАКЕДОНИЈА била хеленска држава и ту су Словени касније насељени. Велики број манастира из немањићког периода говори да је северна или скопска Македонија била насељена Србима.
Jovan P.
Makedonija će nestati kao država, podeliće je između sebe Bugari i Albanci, granica će biti na Vardaru.
Aotearoa
Malo se preracunao, narod je vec na ulicama i trazi ostavku Zaeva koji pokusava da se nagodi sa Bugarskom na stetu makedonskog naroda u pogledu njihovog identiteta i jezika !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja