četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 25.11.2020. u 19:49 S.P.S.

Reciklažom tone stakla smanjuje se zagađenje vazduha za 20 odsto

()Фото/EPA/REMKO DE WAAL

Količina reciklirane staklene ambalaže u regionu Zapadnog Balkana još uvek je daleko od nivoa koji propisuje Evropska unija. Naime, dok članice EU recikliraju 70 odsto staklene ambalaže godišnje, u Srbiji ta količina iznosi tek 48 odsto. Razlozi za to su nepoznavanje benefita recikliranja, nedovoljan broj kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, i posebno to što u Srbiji i regionu ne postoje reciklažni pogoni, te staklena ambalaža mora da se izvozi. Ovo je veliki dodatni trošak za operatere ambalažnog otpada i, samim tim, neisplativ sistem reciklaže. Tako većina korišćene staklene ambalaže završi na deponijama ili ilegalnim odlagalištima, gde staklu treba više od 5.000 godina da se raspadne.

Kako bi se omogućili ekonomični efekti reciklaže stakla, potrebno je značajno povećati količine sakupljene staklene ambalaže. Zato je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), u saradnji sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak pokrenula regionalni projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”, koji se sprovodi u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa NALED-om kao implementacionim partnerom.

Brdo boca spremno na reciklažu u fabrici za preradu stakla u Holandiji (Foto/EPA/REMKO DE WAAL)

„Sa ciljem da se poveća broj prikupljene i reciklirane staklene ambalaže za 20 odsto u odabranim opštinama u Srbiji – Nišu i Somboru, kao i u opštinama druge dve zemlje, projekat će obezbediti kontejnere za reciklažu stakla. Praćenje sakupljanja staklene ambalaže obuhvatiće gradsko jezgro, okolna sela i ugostiteljske objekte, a projekat će pratiti i edukativna kampanja namenjena svim građanima i institucijama. Po završetku projekta biće izrađen Vodič koji će sadržati sve podatke o ostvarenim rezultatima, a na osnovnu kojeg bi i opštine u kojima nije sproveden projekat mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom”, objašnjava Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka Sekopak-a.

Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20 odsto. Primera radi, reciklažom jedne staklene flaše uštedi se energija dovoljna za 25 minuta rada kompjuteru.

Kako bi se svi ovi benefiti recikliranja staklene ambalaže ostvarili u praksi, NALED će sa partnerima na projektu analizirati trenutnu situaciju u vezi sa odgovornom reciklažom stakla, a zatim identifikovati nedostatke koje treba rešiti, u saradnji sa lokalnim donosiocima odluka u odabranim pilot opštinama. Na ovaj način, radiće se na postavljanju temelja za isplativ lanac vrednosti reciklaže stakla na Zapadnom Balkanu, kao presudnom koraku za profitabilnu kružnu ekonomiju u regionu.

Projekat se sprovodi u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Komеntari6
72ec0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin - Schwabenländle
Сакупљачи стакла ( перја ), пре 20-так година сам гледао једну причу на тв, један човек у Севернорајнској-Вестфалији је остао без посла и започео да скупља боце од пива и лименке од коле и пива. Радио је 7 дана у недељи и док га је снага држала. Онда је схватио да су најбољи извори жел.станице и ног. утакмице. Добио је од клуба ексклузивност, узео неколико помоћника и посао је почео да цвета. Купио је прво велики "моторхоме", нешто касније и кућу. Данас лименка/боца пластика 0.25€, боца пива 8ц
Beogradjanin - Schwabenländle
@ Сима, ја разумем и поштујем Вашу горчину, све сте тачно написали. Ипак од тог времена, од почетка 2.Св. рата је прошло читавих 79 година. ЈУ раније, а сада Србија је добијала далеко највише помоћи баш од те Немачке, од Совјета или данас Руса најмање. Највише радног народа се иселило прво у Немачку, а и сами добро знате да је следећи талас управо био веома велики број оних великих " мрзитеља " УС-Америке због бомбардовања, за УСА и Канаду је отишло најмање 40-50 % свих, псују, али лепо им .
milenko popić- etnoseljak
Na Banovom brdu, siguran sam, postoje samo DVA kontejnera za odlaganje stakla. Prvi, naspram Doma zdravlja na Požeškoj i drugi na ul. Petra Martinovića na, ne znam zašto tako pretenciozno nazvanom, Golf naselju. U ovoj drugoj, kako tvrdi komšiluk, srećom po nas, stanuje dojučerašnji ministar za, kobajagi, zaštitu životne sredine.
Beogradjanin - Schwabenländle
У Немачкој иде 87 % стакленог отпада поново у производњу, у Швајцарској 94 %.
Filip Cosopt
Projekt u suradnji s privatnim sektorom develoPPP.de koji financira Njemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku suradnju i razvoj? Toliko negativnih komentara o Njemačkoj i Kancelarki, a na kraju ništa bez Njemačke.
Сима
У праву си , да није било Нјемачке , не би било ни 2 напада на Србију у форми 2 Светска рата , а не би било ни разбијања Југославија , не би се распала економија Југославије , стаклара у Параћину би радила . Не бисмо морали да узимом кредити код Нјемаца, да би платили Нјемцима , да изваде своје бродове из Дунава , које су потопили ономад 1944, године . У праву си , ништа без Нјемачке

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja