petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 25.11.2020. u 18:56

Jupiter i Saturn u položaju koji nije viđen od srednjeg veka

(Фото Пиксабеј)

Kada Sunce bude zašlo 21. decembra, na dan zimske kratkodnevice, ljudi koji budu pogledali u nebo imaće priliku da vide Jupiter i Saturn bliže jedan drugome nego što ih je iko ko je danas živ mogao videti.

Biće to prvi put da se takav prizor pojavi posle gotovo 800 godina, javio je „Indipendent” prenosi Tanjug .

Poravnjanje putanja ove dve planete jako se retko događaju, jednom na svakih 20 godina, ali ova konjukcija je izuzetno retka jer će planete izgledati veoma bliske jedna drugoj, naveo je u saopštenju astronom Patrik Hartigan sa Univerziteta Rajs.

Takav prizor poslednji put je bio vidljiv sa Zemlje na noćnom nebu 4. marta 1226. godine, naveo je on.

Približavanje dve planete traje još od leta.

Kada bude dostigao vrhunac, između 16. decembra i Božića po gregorijanskom kalendaru, razmak između njih će biti manji od širine punog Meseca.

Tokom večeri 21. decembra oni će izgledati kao jedna dupla planeta, odvojena jedna od druge samo za petinu prečnika punog Meseca, rekao je profesor Hartigan.

Svi koji budu propustili ovu astronomsku pojavu, imaće priliku da je vide 2080. godine.

Posle toga, neće biti druge prilike do posle 2400. godine.

Komеntari7
79622
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миљуш
Почетком 17. в., чувени звездар Јохан Кеплер је израчунао да је управо оваква конјункција Јупитера и Сатурна у Рибама у децембру 7 г. пне, представљала тзв Витлејемску звезду. И данас је то једна од хипотеза, премда мало вероватна. Највероватније да је Витлејемска звезда била Супернова коју бележе кинеске и корејске хронике.
Рђосав
- ено га ноћас Марс поред Месеца, сиiа "као луд". А нико га не помиње. А много се писало о њему оне године кад iе био "наiсiаiниiи". Хоћу рећи: овакве информациiе су прилично бескорисне за нас обичне посматраче - треба пропратити сваку конiукциiу планета (сада: Јупитер и Сатурн, у блиском "сусрету" сваких 20 година) и остале атрактивне астрономске прилике. Имамо добру астрономиiу, не морамо да само преносимо овакве вести са страних портала...
Oktoberfest
Када буде достигао врхунац, између 16. децембра и Божића по грегоријанском календару, размак између њих ће бити мањи од ширине пуног Месеца. ... To se odnosi na PRIVIDNU širinu Meseca na nebu, a ne na njegovu apsolutnu širinu izraženu kilometrima! Da se te dve planete približe jedna drugoj na razdaljinu širine Meseca - privukle bi se silom gravitacije, sudarile bi se i nastala bi kosmička katastrofa koja bi zahvatila i Zemlju i njen Mesec. Čovečanstvo to ne bi ni preživelo!
joca
osim recenice ' размак између њих ће бити мањи од ширине пуног Месеца ' nema vaznog podatka koliki ce razmak biti u kilometrima . to sto ce golim okom izgledati kao da stavimo mesec izmedju ne znaci odavde gledano da je razmak tako mali . koliki je taj razmak u km ili mozda astronomskim jedinicama . nisam astronom ali to mi je daleko interesantnije od svakodnevnog brojanja zarazenih ili preminulih od virusa .
Рђосав
- привидни и стварни размак су сасвим различите ствари. Наiмањи стварни размак ове две планете iе реда 650 милиона километара, а привидни размак - како се наводи у тексту - iе реда 10 (или: 8) угловних минута. Две сасвим различите ствари. А с обзиром да се равни њихових орбита не поклапаiу сасвим - не значи да iе наiмање привидно растоiање у исто време и наiмање стварно растоiање. Прилично компликована геометриiа...
zoran stokic
Kako ovakvi nebeski fenomeni mogu biti koristan slučajni "okidač" za pojavu novih naučnika evo samo na dva primera. Jedan student prava Tiho Brahe - plemić (po četiri nasledne linije) – zbog jedne slučajnosti (posmatrao je) - pomračenja sunca 21. 07. 1560. - napustio je dvor i počeo da se bavi astronomijom. Keplera su dva sučajna posmatanja – komete iz 1577. i pomračenje Meseca iz 1580. koje je kao dete posmatrao na majčin nagovor – odvela na put matematičke astronomije....put ka Njuntu!
Pavle
Zorane, svaka vam cast za komentar!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja