U 2020. godinu sam ušao sa više projekata, ali gotovo svi su morali da budu pomereni zbog virusa korona. Od nekih sam i odustao, jer su se preklapali sa „Boškovićima”. Ne žalim. Sve vreme, dok snimam, imam osećaj da sam deo prijatne i tople porodične serije, koja dolazi kao aspirin u ova novembarska i decembarska povečerja, kaže Radivoje – Raša Bukvić, u ulozi Gavrila u novoj seriji „Slučaj porodice Bošković” radnim danima na RTS 1, u 20.05.
Reč je o ambicioznom i zahtevnom TV projektu „Košutnjak filma”, koji je tražio posvećenje, od juna i zaključno sa, evo, novembrom. Još snima ovu seriju.
Zbog uloge Gavrila u ovom sitkomu promenio je i lični opis, sada nosi bradu...
– Moj Gavrilo je glumac koji je u potrazi za ulogom, mora da se prilagođava tržištu, pa često menja izgled – objašnjava nam.
U glumačkim krugovima i među njegovim obožavaocima, Radivoje Bukvić ima reputaciju sasvim posebnog umetnika, po mogućnostima i po dometima. Ovaj Somborac je završio u Beogradu Fakultet dramskih umetnosti. Nametnuo se svojim ulogama u filmskim hitovima „Taken”, „Largo Finč”, „Koko Šanel i Igor Stravinski”, „Umri muški 5”, „Transporter”, „96 sati”, „Noćna potera”… Igrao je pored velikih zvezda kao što su Brus Vilis, Lijam Nison, Ed Haris, Katrin Denev, Šarlota Rempling, Kristin Skot Tomas, Tomer Sisli, Ed Skrein, Rej Stivenson...
Snaga i strpljenje
Njegov opus na televiziji je, takođe, impozantan: „M(j)ešoviti brak”, „Stižu dolari”, „Ljubav, navika, panika”, „Moj rođak sa sela”, „Cvat lipe na Balkanu”, „Genije”, „Prvaci sveta”, „Kazneni prostor”, „Brako”, „Besa”... Bio je nominovan za prestižnu nagradu Cezar u kategoriji mladih nada francuske kinematografije. Otkako ga je karijera odvela u visoko filmsko društvo svaka godina mu je bila drugačija. Samo je nešto uvek isto – potrebno je uvek imati dovoljno snage, strpljenja, verovanja...
Evo ga sada u „Slučaju porodice Bošković”.
– Zanima vas šta me je privuklo ovom projektu? Pre svega, svetlost koju poseduje ova priča. Radi se o porodičnoj zavrzlami koja se plete iz epizode u epizodu i postaje komična, apsurdna, na momente duhovita, a zadatak mog Gavrila je da to sve bude još apsurdnije, komplikovanije i komičnije. Zablistao je u mladosti kao glumac, a onda skoro deceniju nije imao nove šanse. Sada, kada ga gledamo, nada se sve vreme da će uspeti da ponovo dobije ulogu i posao. Paraleno s tim idu i porodične obaveze i problemi, što sa decom, sinom Veliborom i ćerkom Jovanom, što sa suprugom Danijelom. To je slika jedne moguće srpske porodice danas. Boškovići žive u skromnom iznamljenom stanu u Beogradu, kao i mnogi od nas, imaju suludog stanodavca Gulivera, otkačenu tetku Olju i ekstravagantnu baku.
Igrao je u raznim žanrovima, ali, kaže, odavno je priželjkivao ovakav – veseo, lagan, zabavan lik.
– Gavrilo zauzima posebno mesto u mojoj biografiji, iz više razloga. Sa lakoćom sam radio sa scenaristima Katarinom Janković i Ninom Džuver i talentovanim rediteljima Ivanom Stefanovićem i Raškom Miljkovićem. Bez pritiska. Ponavaljam: sa osećanjem da sam deo prijatne i tople porodične serije. Bilo mi je milo da prihvati ulogu Gavrila zato što je potpuno drugačiji u odnosu na Uroša Perića, koga igram u „Besi”. Uroš je u „Besi” – seriji koja je postala hit u regionu – nesretnik koga je zadesila „igra sudbine”. Nije kriv za saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala ćerka albanskog narko-bosa, ali su zbog te nesreće njegov život, kao i životi njegove porodice, dovedeni u pitanje. Zato čini sve što je u njegovoj moći da sačuva porodični dom i živote svojih bližnjih. Uroš je jako naporan lik i još uvek je zahtevan, i u ovoj drugoj sezoni. Ne mogu više da vam kažem o drugoj sezoni, jer me obavezuje ugovor potpisan sa produkcijom da neću otkrivati detalje. Uskoro počinjemo snimanje novih epizoda u Crnoj Gori i voleo bih da ponovimo uspeh iz prve sezone „Bese”.
Celu noć u kanalu
Seća se kako je jednu tešku scenu snimao u kanalu punom vode, gde su ga prebijali i davili mafijaši da bi priznao krivicu.
– Tu scenu u „Besi” sam snimao celu noć. Od osam uveče do pet ujutru. Bio sam sve vreme u vodi, ponavljali smo udarce, padove, davljenja i sve ono što je ta scena zahtevala. Mogu sa sigurnošću da kažem da je to bila najteža scena u prvoj sezoni.
Imao je on sličnih scena u filmovima snimanim za stranu produkciju, ali ovde u „Besi” je bio glavni junak i sve je morao muški da izdrži.
– Zaista je bilo tako – priseća se. – Sreća što sam imao iskustva iz akcionih filmova, trilera i drama koje sam igrao u Americi i u Francuskoj. Znao sam šta se od mene očekuje, ali, bez obzira na to, bilo je iscrljujuće. I, hvala Bogu, uspeli smo.
Da li su pristigle nove ponude da igra u stranim filmovima?
– Jesu. Dobio sam poziv od Karol Žakobi. Taj film je trebalo da se snima u martu, međutim korona je pokvarila planove, pa su Francuzi odustali, do boljih dana.
Domaće serije su u poslednje vreme postigle veliku gledanost. Da li je gledao „Mama i tata se igraju rata”, „Državni službenik”, „Južni vetar”... Šta misli o ovim serijama?
– Radujem se što se, i u ovim okolnostima, snimaju serije. Mnogi glumci su angažovanim na više projekata. Brzo napreduju u svojim karijerama, imaju šansu za nove kreacije... Nažalost, ja u ovoj situaciji u kojoj se nalazim, a to je da moram da snimam mnogo sa „Boškovićima”, nisam imao prilike da se posvetim gledanju dramskog programa na televiziji. Ali, priželjkujem trenutak kada ću moći da bindžujem sve te serije, da ih odgledam u jednom dahu.
Nadam se da će moji „Boškovići” uskoro imati pauzu u snimanju. To je sitkom i radimo ga šest dana u nedelji. „Boškovići” mi oduzimaju slobodno vreme.
Kako smo postali krofnaši!
Od kada je počelo snimanje „Boškovića”, cela ekipa, što kreativna, što tehnička, „navukla” se na krofne sa džemom. I na krofne sa eurokremom. Zbog te „slatke radosti” što imaju krofne, koje svakodnevno naručuju, prozvali su se – krofnašima!
– Kada je vreme za ručak neko iz ekipe ode kolima i kupi sto krofni. Uz kafu i čaj, uživamo u njima – kaže Bukvić.
Posle Šerberdžije i Božovića, i Bukvić – Tesla
Našem sagovorniku se ostvarila želja da igra Nikolu Teslu, naučnika koji je proslavio naš rod u celom svetu. To je priželjkivao petnaest godina. Velikog naučnika na platnu su oživeli Rade Šerbedžija i Petar Božović, a, eto, sad i on.
– Čast mi je što ću igrati Teslu. Pročitao sam scenario, dobar je – kaže Radivoje – Raša Bukvić. – Nije reč o tipičnoj biografiji. Autor Boriša Simović odslikava Teslin život u Kolorado Springsu, gde je imao svoju laboratoriju. Tesla je genije. Nije mu lako prići, ni dramaturški ni rediteljski ni glumački. Očekuje me promišljen, dubiozan rad na mom unutrašnjem biću, samo tako mogu da reinkarniram bar delić svetlosti, mudrosti, viozonarstva koje je posedovao Nikola Tesla. Planirano je snimanje za sledeću godinu. U filmu učestvuje 15 američkih glumaca, koji treba da dođu u Beograd i Srbiju.
