sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 25.11.2020. u 20:15 Borka Golubović-Trebješanin
NOVA NORMALNOST: TATJANA MANDIĆ RIGONAT, rediteljka

Svet bez pozorišta je svet dezinfikovan od sebe samog

Virus je apsolutno razbio na paramparčad morbidnu neoliberalnu paradigmu koja dominira od osamdesetih godina, njene prateće narative i profitabilne iluzije
Татјана Мандић Ригонат (Фото: А. Васиљевић)

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.

Posmatram kako se svet dramatično menja. Ostaci starog sveta još su tu, kao pamćenje na nekadašnji život. Optimistično je misliti da je poremećaj sveta prolazan, da je sve što je virus doneo, nešto poput ružnog sna iz kojeg se budimo, brišemo znoj užasa, san beležimo (ako volimo da analiziramo snove, poruke iz podsvesti), ili ga potiskujemo i zaboravljamo, nastavljamo život kao da sna nije ni bilo.

Ovako za „Politiku” rediteljka Tatjana Mandić Rigonat besedi o „novoj normalnosti”.

– Ali bolest sveta je duboka i nije posledica virusa. Bolest sveta je posledica svega što je arogantni, destruktivni, pohlepni čovek učinio prirodi, planeti, drugim ljudima, svemu što možemo da podvedemo pod pojam zajedničke dobrobiti. Virus je samo doprineo da se sve jasnije vidi i oseti. Virus je apsolutno razbio na paramparčad morbidnu neoliberalnu paradigmu koja dominira od osamdesetih godina, njene prateće narative i profitabilne iluzije. Kao u Gogoljevoj groteski „Revizor”, poskidao je maske državama, političarima, režimima, i poručio: ne krivite mene ako vam je lice ružno – kaže Tatjana Mandić Rigonat.

– Otkad je virus stupio na svetsku pozornicu, konstruiše se nova normalnost kao kalup za tesne cipele u kojima je teško hodati, a kamoli trčati. Odvratna je to sintagma, manipulativna jezička mimikrija za nenormalni život i tiho pokoravanje toj novoj nenormalnosti. Ako je virus kreacija prirode, virus realnost je apsolutna kreacija čoveka. Politička, ekonomska, medijska obrada virusa zakuvala je pandemonijum straha. Straha od bolesti i straha od života. Straha od gubitka posla, gladi, mogućih budućnosti novih oblika represije, društava kontrole, sveta u kome će bogati biti još bogatiji, siromašni još siromašniji, a beda tumačena kao posledica virusa i posledica borbe za zdravlje.

Naša sagovornica kaže da ne zna da li živimo distopiju ili je virus njena uvertira, nešto poput treninga za još dublja posrnuća od onih pre pojave pandemije, ali zna da su romani „Glad” Knuta Hamsuna, „Životinjska farma” i „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta” Džordža Orvela, „Kuga” Albera Kamija, priča „Maska crvene smrti” Edgara Alana Poa, „Dekameron” Đovani Bokača, ostvarena fikcija, fikcija koja živi u realnosti. Čitati ova dela ponovo ili prvi put je kao učiti iz bukvara za distopijsko opismenjavanje. I ne čudi je, dodaje, što im je čitanost porasla. Ljudi imaju potrebu da razumeju šta se dogodilo i kako je moguće da su kazaljke života kakvim su živeli sada zaglavljene u virus simulakrumu – konstatuje ona.

– Zatvorena pozorišta za mene su metafora zatvorenog sveta. Sveta koji ćuti o sebi. Sveta praznine. Otkad postoji, pozorište je mesto na kome se društvo preispituje. Ono je i savest i podsvest zajednice. Gledalište je mnogo više od zbira pojedinaca koji u njemu sede. Pozorište je hram umetnosti i institucija demokratije! Mesto dijaloga! Mesto na kome se propituje svet i čovek. Vatromet mašte, misli, čulnosti, rasprava o suštinskim pitanjima egzistencije. Mesto kreativnog čoveka. Eros postojanja! Mesto bliskosti i lepote – kaže Tatjana Mandić Rigonat.

– Pozorište je sve suprotno od onoga što virus realnost jeste. Svet bez pozorišta je svet dezinfikovan od sebe samog, kao neka mentalna dezo-barijera. To je život dezinfikovan od pitanja ko, gde, šta, kada, kako i zašto, od mišljenja o svetu, čoveku i društvu, o uzrocima i posledicama. Život pozorišta, kao i svega što ima veze sa okupljanjem radi deljenja umetničkih sadržaja ili zabave, danas diktira pandemijska kriva, pikovi i talasi, odluke koje donosi krizni štab i vlada. Tog 11. marta, pozorišta su prva zatvorena, da bi u septembru i oktobru uhvatila vazduh i malo prodisala. U septembru se dogodila premijera „Dabogda te majka rodila”, predstave koja je otkazana 11. marta, dva dana pre premijere. Oktobar je bio mesec igranja „Balkanskog špijuna”, „Šupljeg kamena” – ističe ona.

Aplauze koje je čula, kako navodi naša sagovornica, na predstavama u virus realnosti, kad publika aplaudira glumcima, a glumci publici, doživela je kao zajedničko prepoznavanje u snažnoj potrebi da živimo kao ljudi, a ne zombiji. Sve što pozorište jeste, njoj nedostaje. U jednom velikom stanu drži probe „Venere u krznu” Dejvida Ajvsa, sa Katarinom Marković i Milutinom Miloševićem. Kućna pozorišna gerila. Pre probe stan oriba, dezinfikuje sve površine, i to je fitnes. Premijeru planiraju za kraj januara. Ne može, naglašava, a da se gorko ne nasmeje dok izgovara reč planiraju.

Šta se danas može planirati, a da nije samo od danas do sutra, pita se Tatjana Mandić Rigonat i ujedno odgovara:

– Od jutra do večeri. Ali kako živeti bez zamišljanja budućnosti? Mi zamišljamo da se premijera dogodi u januaru. Predstavu ćemo igrati na sceni UK „Vuk”. Za mene su te probe bekstvo od teskobe. Iluzija slobode ili nešto poput Hamletove ljuske od oraha: „O bože, mogao bih da budem zatvoren u ljusku od oraha i da sebe smatram kraljem beskrajnog prostora, samo kad ne bih imao ružne snove.” Nadu za mogući izlaz iz distopijskog scenarija, nalazim u ljudima koji nesebično daju sve od sebe u raznim oblastima života i svojih profesija, koji znaju šta znači solidarnost.

Danas su to, komentariše naša sagovornica, hiljade anonimnih medicinskih radnika. Nadu daju misleći ljudi koji ne pristaju na to da je pandemija isto što i suspenzija kritičkog mišljenja i prava na preispitivanja svega. Život se probija i kroz vrcavi duh, humor koji uzima meru ovom vremenu. Prava muza komedije je ona ispod čije se maske smeha slivaju suze, pisao je Gogolj.

– Devet meseci života u trpnom stanju, situaciji čekanja da se virus drama završi, psihički iscrpljuje. Zbog zagađenosti vazduha, stan sam ispunila saksijama indijanskog pera koje noću proizvodi kiseonik. O zagađenju se ne priča dovoljno. Sve životno važne teme potopio je virus i postao izgovor i paravan za svakojake oblike javašluka. Krizni štab nam ne kaže: nosite maske zbog virusa, ali i zbog zagađenog vazduha! Udišemo otrove, a to je smrt na odloženo. Ako virus ne možemo da pozovemo na odgovornost, trovače vazduha možemo i moramo – zaključuje rediteljka.

Komеntari7
d3b16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Hobs: „svet nama konačni smisao niti svrhu...živimo u besmislenom, haotičnom, nepravednom i apsurdnom svetu. Ideali - istine, dobra, mira, pravde, sreće - nisu ništa drugo do naše dosetke - projektovanje naših želja i potreba - na besmislenu, mehaničku materiju. Potreba nam je neka struktura smisla koja bi nas zaštitila od ovog razornog nihilizma i učinila našu - orjentaciju u svetu i budućnost - podnošljivom“; a naše preživljavanje zavisi od onoga što kreiramo kao - norme i vrenosti.
Stevo
Uz postovanje, lepe misli...ali pozoriste se nije pojavilo pre deset meseci pa ga omela kovid situacija u mesijanskoj ulozi. Postoji duze od hriscanstva. U Srbiji konkretno postoje bezbrojni festivali, nagrade se dele svakodnevno, imamo hiperprodukciju glumaca, i pad umetnickog nivoa....Zasto u tako dugom trajanju nije oblikovan neki bolji svet? Iz pocasne loze i sa indijskim perjem u stanu objasnjavati svet.. ali stvar je u tome kako da se takav svet izmeni?
Nataša Vujović
Divna Tanja, nadahnjuje me svaka tvoja kritička misao, i svaki put, preispitujem zdrav razum, ima li ga još, ili su ga 'pojeli skakavci'... Taj tvoj zdrav, etički, ljudski 'krik', za zdravim razumom, širok kao banatska ravnica, uliva mi nadu, da nije pao misleći čovek, posrnuo jeste, ali pao, još nije... Iz iste smo ravnice poneli svetlost zrelog žita, oprosti, toliko lično i duboko doživljavam tvoje umetničko nadahnuće, što Ti ne persiram, osećam tvoju misao, oštru, a toplu, kao svoju sopstvenu
Laza
Postoji film. Postoji knjizevnost. Zasto bi pozoriste imalo prednost?
Fica
Da idete u pozoriste, znali bi ste koliko je to poseban osecaj. Uostalom grane umetnosti nadopunjuju jedna drugu a ne zamenjuju
Filip Cosopt
Zapadne "vrijednosti"su intezivnije počele prodirati u sve medije bivše države 80ih godina... Kulturu je potisnula pojava i površnost saounica, žute štampe, pojavom interneta i društvenih mreža raznorazni influenceri... Svedena je na margine društvenog života. Ljudi danas više znaju o životu neke osrednje glazbene "zvijezde" nego o Krleži, Andriću, Miciću, Kamovu,...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja