Prvi dan primene nekoliko novih mera i preporuka u javnom gradskom prevozu doneo je nekoliko zaključaka i otkrića. Tako su juče Beograđani otkrili da, kada se kaže polovična popunjenost vozila, za solo autobuse to znači 50 putnika, a za zglobne 80. To, u prevodu, ukazuje da zglobna vozila, iako možda tako deluju golim okom, nisu dvostruko veća od solo. Jer, upravo ove cifre (50 za solo i 80 za takozvani zglob) preporuke su o optimalnom broju putnika koje od juče stoje na prednjim vratima autobusa. Slične preporuke okačene su i na ulazima u trolejbuse i tramvaje.

Ipak, znatno važniji i upečatljiviji zaključak prvog dana novih mera u prevozu je da je ogromna većina Beograđana kao putnici, naročito u ovim epidemiološkim okolnostima, odgovorna i za primer mnogima drugima.

Jer da se ne zavaravamo, slika koja se na pojedinim najvećim i najprometnijim stanicama i okretnicama u gradu juče mogla videti u špicevima i novouvedenom produženom špicu od 17 do 20 časova, u kome je, kako tvrde nadležni, dodatnih 236 vozila, nije bila rezultat brzopoteznog efekta novih mera, već isključivo rezultat odgovornosti građana. Gužvi u prevozu u poslednjem satu redovnog špica i u produženom špicu gotovo da uopšte nije bilo.

Naši reporteri su na više tačaka na slučajnom uzorku posmatrali stajališta i linije gradskog prevoza i svuda scene kao preslikane – bez gužvi, gotovo svi sa maskama, pristojan razmak između ljudi.

Na jednom od najvećih čvorišta javnog prevoza u gradu, okretnici Zeleni venac, gde su uobičajeno ogromne gužve i na stajalištima i u vozilima, nešto posle 16 časova na linijama 15, 52, 53, 75, 84, 704, 706... popunjenost je bila uglavnom ispod polovine kapaciteta, svi putnici pod maskama, a i na stajalištima slična slika.

I nedaleko odatle, na trolejbuskoj stanici na Terazijama gotovo identična priča. I u vozilima svi sa maskama i svuda dovoljno mesta i prostora. Nešto dalje, na uobičajeno prometnoj stanici na Trgu Nikole Pašića prekoputa Skupštine Srbije – opet ista slika i u vozilima i na stajalištu.

Rešili smo da između 16.30 i 17.30 sati nastavimo patrolu sa slučajnim uzorkom vozila i stanica pa smo se uputili duž saobraćajno, ali kada je reč i o javnom prevozu, vrlo prometnog Bulevara kralja Aleksandra. Špartali su njime tramvaji 6, 7 i 14, autobusi 20, 25, 26, 46, 79, 309... Ali opet, ni na stajalištima ni u vozilima, bilo da je reč o zglobnim ili solo, gužvi nije bilo. Svuda maske i dovoljno prostora. Sve ovo juče je važilo i za linije 28 i 40.

Za krajnji zaključak ne treba mnogo mudrosti. Svi koji deonicu od kuće do posla, škole, pijace ili fakulteta i nazad mogu da pređu relativno brzo pešaka ili biciklom, već su digli ruke od javnog prevoza i odlučili se da se oslone na svoje noge ili biciklističke točkove. Među onima koji su ranije koristili prevoz nije mali broj ni građana koji u ovim okolnostima ne moraju po svaku cenu do posla, već rade i od kuće. I kada se sve to sabere jasno je zašto nema trenutno gužve u prevozu.

A dok je opreza Beograđana koji moraju prevoz da koriste, ima nade da će slika u prevozu biti kao jučerašnja.

Za to vreme nadležni bi trebalo da iskoriste ovaj luft i da dobro osmisle kako dugoročno da reše hronični višegodišnji problem gužvi u jutarnjem i popodnevnom špicu. Jer, one nisu nestale, nego su samo privremeno utihnule zbog nešto manje putnika. A kada se život koliko-toliko bude vratio u normalu, jedino rešenje u špicevima biće više vozila na ulicama i bolja organizacija linija.