ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.11.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Budžet za narednu godinu u senci korone

Ekonomisti smatraju da je cilj da privredni rast dogodine bude šest odsto vrlo ambiciozan i teško ostvariv
(Фо­то Танјуг/Инфраструктура железнице Србије)

Predlog budžeta za 2021. godinu napravljen je u skladu sa postavljenim ciljevima, a to je oporavak privrede. Ali nad planovima se nadvija senka korone kao rizik da, zbog eventualnog pogoršanja pandemije, ciljevi možda ne budu dostignuti, ocenjuju ekonomisti.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da je predlog državne kase sročen tako da održava fiskalnu stabilnost i smanjuje javni dug, što je postavljeno kao cilj. Namera je da minus u državnoj kasi ne bude veći od tri odsto BDP-a, što vodi smanjenju javnog duga.

– Izazov je to što je projektovano da će privredni rast biti šest odsto. To nije malo i neće biti lako dostići ga. Dobro je što je predviđen porast kapitalnih investicija jer na taj način država podržava dinamičan rast privredne aktivnosti – kaže naš sagovornik.

Upitan da li u predlogu budžeta vidi prostor za novu pomoć privredi, jer su ovih dana privrednici predložili nove mere, Nikolić kaže da je u novoj Fiskalnoj strategiji ostavljen fiskalni prostor, rezerva, za manji paket pomoći privredi koji bi mogla da dobije zavisno od eventualnog novog pogoršanja. Ali ne tako velik kao ovogodišnji.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je ekonomski okvir budžeta preambiciozan, jer je predviđen privredni rast od šest odsto. Po njemu mnogo je realnije da bude dostignuto tri, četiri odsto i to će biti sasvim solidan rezultat. Rizici zbog neizvesnosti trajanja pandemije ostaju veliki.

– Planirano je da ukupne investicije, to znači i državne i privatne, budu povećane 13,3 odsto, što mislim da je precenjeno. Država možda može svoje da realizuje, ali pod znakom pitanja su strane direktne investicije, kao i privatne. Kad je proizvodnja manja zbog korone, teško će neko da se odluči da investira. Pretpostavka kreatora ekonomske politike je i da će lična potrošnja da raste dogodine 5,4 odsto i mislim da je i to precenjeno. Realno je da bude tri-četiri odsto. Taj porast se zasniva na rastu plata u javnom sektoru i penzija, dok rasta plata u privredi neće biti, a moguća su i otpuštanja – smatra ovaj ekonomista.

Arsić dodaje da su precenjeni prihodi čiji je rast procenjen na šest odsto u odnosu na poslednji rebalans. Podseća da u narednoj godini dolaze na naplatu porezi i doprinosi za ona preduzeća koja su iskoristila državnu pomoć. Oni će se naći u situaciji da moraju da plate i te zaostale i redovne poreze, i to za vreme prvog kvartala, kada će pandemija očigledno i dalje trajati. Zato će biti preduzeća koja će tražiti reprogram, a rezultat toga je pad poreskih prihoda. A sve to vodi povećanju minusa u kasi.

Ljubodrag Savić, takođe profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da to da li će država uspeti da ostane u okvirima planiranog deficita od tri odsto BDP-a, ne zavisi samo od rada vlade i privrede, već od okolnosti koje diktira pandemija, a tu pre svega misli na rastuće troškove zdravstva. Ti troškovi moraju biti neprikosnoveni, jer je važnija glava na ramenima od toga da budemo siromašni narednih deset godina.

On nije optimista da će javni dug moći da se smanji na 58,7 odsto BDP-a i kaže da tu alhemiju ne vidi. Rizici su veliki, počev od smanjene aktivnosti preduzeća, pa do manjeg priliva stranih direktnih investicija. Jeste da su najavljene japanske investicije od 1,9 milijardi evra, ali dok se ne realizuju, rano je o tome govoriti. Tako smo govorili i o ulaganju nemačkog „Tenisa”, pa ništa. I „Folksvagen” je na kraju otišao u Kinu zbog dobre ekonomije i velikog tržišta. Od Nove godine privreda će morati da plaća zaostale poreze i doprinose, a već se čuju zahtevi za novu pomoć.

U predlogu budžeta za subvencije privatnim preduzećima namenjeno je ukupno 14,9 milijardi dinara. Sredstva su, između ostalog, namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i „Fijata” i ugovora o osnivanju „Er Srbije”. Za izmirenje preuzetih obaveza po ugovorima o dodeli sredstava za direktne investicije subvencije su namenjene za „Džonson elektrik” Niš, „Kromberg i Šubert” Kruševac, „Eseks” Zrenjanin, „ZF Srbija” Pančevo, MTU Beograd, „Henkel Srbija” Beograd, „Linglong” Zrenjanin, „Planinku” Kuršumlija, Hemijsku industriju „Nevena Beograd” i druge.

– Podržavam subvencije koje se daju za privlačenje direktnih investicija, ali ne one za „Fijat” i „Er Srbiju”. Subvencije su se pokazale kao bolja varijanta od direktne pomoći preduzećima. Kod prvih država kontroliše da li je investitor ispunio obaveze, pa mu tek onda daje sledeću tranšu. Ne daje na lepe oči. U slučaju pomenute dve svetske velike kompanije, njih pomaže mala siromašna Srbija samo da ne bankrotiraju. Debelu gusku još mažemo mašću. Kad podvučemo crtu koliko za ovih deset, 11 godina država subvencioniše „Fijat”, vidi se da je to od posla veka postao fijasko veka. Pitanje je da li uopšte možemo da raskinemo ugovor i kojim penalima su oni zaštićeni – kaže Savić.

Komеntari0
6e70c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja