sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.11.2020. u 14:46 Dragoljub Stevanović
PORODIČNI LEKAR

Promene na zglobovima ne zavise samo od krštenice

Dugo sedenje, neaktivnost, starost i oštećena hrskavica uzroci su artroza, ali se na bolove u kostima ljudi češće žale i kada se menja vreme
(Фотографије Пиксабеј)

Hladno vreme, kiša i nagle temperaturne promene mogu da da utiču na kosti, a naročito na pojavu bolova u zglobovima. Nije slučajno reuma tako česta reč u srpskom jeziku. Međutim, postoje oboljenja zglobova koja nemaju mnogo veze s kalendarom i vremenskim prilikama – neka nastaju kao posledica zapaljenskih procesa u organizmu, a druga usled degenarativnih promena koje prate starenje.

Dr Dragana Mrdak, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, podseća da reumatoidni artritis spada u zapaljensku bolest koja, osim na perifernim zglobovima, ostavlja posledice i na drugim organima. Može da dođe do zapaljenja plućne i srčane maramice, ali i krvnih sudova, koja dalje mogu da oštete kožu, periferne živce i srce, pluća, creva. Zbog toga je reumatoidni artritis takozvana sistemska bolest. Statistike kažu da se godišnje beleži 26 novoobolelih na 10.000 stanovnika.

 Jutarnja ukočenost

Ukoliko se ne leči na vreme i na odgovarajući način, može dovesti do različitih stepena invalidnosti.

– Jedna od glavnih karakteristika bolesti je jutarnja ukočenost jednog ili više zglobova, koja ne traje dugo, obično manje od pola sata – kaže doktorka Mrdak.

Za razliku od ovog oboljenja, degenerativni reumatski artritis, koji se još naziva i osteoartritis ili artroza, uzrok je promena koje se javljaju samo na zglobovima najčešće prstiju, kolena i kukova.

Oboljenje prati bol u zglobovima pri pokretanju, smanjenje obima pokreta, a to sve na kraju dovodi do deformiteta zglobova. I pacijenti s ovom dijagnozom osećaju bolnu, jutarnju ukočenost u zglobovima.

Bolova ćemo biti pošteđeni ako je hrskavica očuvana, jer ona oblaže koštane strukture u zglobu. Elastična i glatka, hrskavica umanjuje trenje, dok dve kosti klize jedna preko druge, i tako ublažava udarce kosti o kosti pri pokretanju.

Za zdrave zglobove neophodna je fizička aktivnost. U današnje vreme kada ljudi radni dan provode u sedećem položaju, ponekad i duže od osam sati bez pauze, degenerativni artritis se javlja značajno češće i ranije. Naša sagovornica dodaje da nije samo neaktivnost uzrok nastanka osteoartritisa: i prevelika upotreba zglobova, pre svega kod sportista, može da doprinese oštećenju hrskavice i nastanku artritisa.

Starenje slabi funkcije ćelija i tkiva i samim tim onemogućava dobro obnavljanje hrskavice. Tako da veliki procenat ljudi u starijoj dobi ima takve probleme. Bolest ima hronični tok, uz povremene pojačane bolove, otok, povišenu temperaturu i smanjenu sposobnost kretanja.

Često možemo od starijih ljudi da čujemo da će se promeniti vreme. Znaju, bole ih zglobovi. Fizika može da objasni takva stanja. Pri svakom pogoršanju vremena dolazi do pada atmosferskog pritiska. Atmosfera ima svoj pritisak koji podržava naše telo. Kada padne pritisak, tkivima je dozvoljeno da se šire, pa tako proširena tkiva pritiskaju nervne završetke koji su kod oštećene hrskavice izloženiji. Na taj način dolazi do bola.

– Ne reaguju svi jednako na atmosferske prilike. Osećaj bola je subjektivan. Mnoge studije nisu uspele da dokažu vezu između promene vremena i povećanja bolova u zglobovima, ali je činjenica da mnogi ljudi vrlo tačno predviđaju promene vremena – kaže doktorka Mrdak.

Redovne vežbe

Pored svega toga, problem hladnog vremena može da bude i psihološke prirode. Kišni dani mogu da utiču na raspoloženje, a to može da bude direktno povezano s osećajem bola. Loše vreme može da potencira depresiju ili anksioznost kod ljudi koji su tome skloni, a takva stanja pojačavaju sve osećaje, uključujući i bol. Takođe, tokom hladnih dana ljudi duže ostaju kod kuće. Manje su aktivni, a neaktivni zglobovi se slabije ishranjuju i zato se pojavljuju bolovi.

– Na vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali možemo na ponašanje, a time i na tok degenerativnih reumatskih bolesti. Ukratko, treba da ostanemo aktivni i da radimo vežbe, koje ne opterećuju zglobove. Preporučuju se vožnja bicikla, joga i plivanje, ali za redovnu rekreaciju ne treba da biramo trčanje, brzi hod ili čučnjeve da ne bi preopteretili bolesne zglobove. Važno je održavati optimalnu telesnu težinu i poboljšati svoje raspoloženje čime ćemo smanjiti bol – poručuje dr Dragana Mrdak.

REČ STRUČNjAKA: Dr Dragana Mrdak

Cilj smanjiti bol

Lečenje reumatoidnog i degenerativnih artritisa je različito. Pacijente obolele od reumatoidnog artritisa leči reumatolog, dok degenerativni artritis spada pod nadležnost fizijatra. Za odluku o vrsti terapije, potrebno je da se pregledom proceni u kojoj je fazi bolesti pacijent. Ukoliko je faza akutna, u zavisnosti od težine kliničke slike, neophodno je započeti lečenje nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, kortikosteroidima ili intraartikularnim injekcijama hondroprotektora, hijaluronske kiseline. U poslednje vreme aktuelne su metode ubrizgavanja u zglobove plazme obogaćene trombocitima, kao i kombinacija ove metode s hijaluronatima, kao i lečenje matičnim ćelijama.

Pored farmakološkog lečenja, bol u zglobovima smanjuje kinezi terapija, povećavajući ili održavajući obim pokreta i jačajući okolne mišiće, čime se smanjuje opterećenje zgloba. I fizikalne procedure smanjuju zapaljenje, bolove i otok. U tome pomaže posebno takozvana indiba, radiofrekventna terapija prednjači u brzini otklanjanja bolova i otoka. U akutnim fazama primenjuju se hladne procedure, koje treba da smanje zapaljenje, dok u hroničnim fazama zglobovi vole toplo. Tako da u kućnim uslovima zagrejan peškir peglom lepo može da pomogne. Takođe, tople kupke prijaju bolesnim zglobovima kada nema velikih bolova.

Veliku ulogu u prevenciji nastanka, a kasnije i lečenju degenerativnog artritisa velikih zglobova (skočnih zglobova, kolena i kuka) ima izokinetički aparat „hjuman norm”, koji prvo testira mišiće odgovorne za pravilno držanje tela, a potom se na njemu rade kompjuterski kontrolisane vežbe, da bi se došlo do uravnotežavanja tih mišića kako bi se sprečilo nepravilno držanje zglobova, koje doprinosi nastanku artritisa.

Komеntari1
cb178
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Петровић
Хвала Докорки Драгани Мрдак за стручно објашњење и Аутору Драгољубу Стевановићу за одлично написан чланак.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja