nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.11.2020. u 20:15 Daliborka Mučibabić

Stefan Nemanja čuva nacionalno blago Srbije

Zgrada bivše Glavne železničke stanice biće dom Istorijskog muzeja Srbije, a obnova enterijera mogla bi počne krajem 2021.
Споменик културе од великог значаја, подигнутог 1884. године према идејном решењу бечког архитекте Вилхелма фон Флатиха које је разрадио Драгиша Милутиновић (Фото А. Васиљевић)

Idealna zgrada, njena veličina i pozicija, ovako dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, opisuje zdanje bivše Glavne železničke stanice na Savskom trgu koje će biti novi dom institucije na čijem je čelu. Tako je Vlada Srbije odlučila prošle nedelje – da Istorijski muzej Srbije bude preseljen u objekat Glavne železničke stanice koji je prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz septembra ove godine trebalo da postane muzej srednjovekovne Srbije. Zgrada je bila viđena i bila maltene gotova stvar kao nova adresa Muzeja Nikole Tesle koji takođe zbog neadekvatnog prostora u Krunskoj ulici treba da se seli. Gde i kada – i dalje je zagonetka.
Bojićeva nema odgovor na pitanje da li je vlada konačno stavila tačku na sudbinu zdanja na novom Savskom trgu ili iznenađenjima još nije kraj, odnosno da li će Istorijski muzej deliti prostor sa još nekom institucijom tog tipa. Ona kaže da je presrećna što je jedan od najkompleksnijih muzeja u zemlji konačno dobio prostor kakav i zaslužuje jer je ustanova koja postoji 57 godina raštrkana na tri lokacije što je otežavalo rad i brigu o kulturno-istorijskom nasleđu. Ustupanjem objekta ispred kojeg je postavljen spomenik Stefanu Nemanji svi zaposleni u muzeju, depo, biblioteka, radionice, izložbeni prostor i galerija biće na jednom mestu. Ali tek kada unutrašnjost spomenika kulture od velikog značaja, podignutog 1884. godine prema idejnom rešenju bečkog arhitekte Vilhelma fon Flatiha koje je razradio Dragiša Milutinović, bude obnovljena. Bojićeva se nada da bi rekonstrukcija mogla da počne krajem sledeće godine.

– Najpre treba da se upišemo kao korisnici te zgrade koja nam u potpunosti odgovara i mi smo konačno dosanjali taj san da dobijemo odgovarajući prostor zahvaljujući između ostalih i Maji Gojković, ministarki kulture. Očekujemo da nam vlada dodeli sredstva za obnovu kako bismo enterijer prilagodili našim potrebama. Treba zameniti sve instalacije, uvesti parno grejanje, ima mnogo pregradnih zidova od gipsa i drvenih letvica koje treba ukloniti − ističe Dušica Bojić.

(Foto A. Vasiljević)

Dolazni peroni, naglašava ona, mogli bi da posluže kao prostor za skulpture koje su u kolekciji Istorijskog muzeja Srbije, a peronski deo koji ima oko 300 kvadrata predviđen je za privremene i gostujuće izložbe, koncerte, predstave...

Na novoj adresi Istorijski muzej Srbije moći će da predstavi nacionalno blago od sredine sedmog do polovine 20. veka, kaže direktorka muzeja.

– Srednjem veku biće posvećena posebna pažnja. Srbija je tada bila ozbiljna carevina. Želimo da prikažemo srpske vladare, srpske insignije. Posedujemo originalni pečat kneza Strojimira iz druge polovine devetog veka iz porodice Vlastimirović koja je tada vladala. Deo stalne postavke biće i Kosovski boj. Radimo idealne rekonstrukcije srpskih srednjovekovnih kruna muških i ženskih, prestola cara Dušana, odežda, nakita, mačeva, žezla, oružja. Sve to postoji novovekovno u vezi sa kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem. Imamo šta da pokažemo – ističe direktorka Istorijskog muzeja Srbije.

Ni predsednik Srbije u septembru nije imao dilemu kako će napuniti budući muzej srednjovekovne Srbije uprkos javnosti koja se i dalje pita šta bi bilo izloženo u takvom muzeju ako ikada bude i osnovan. Ideja o srednjovekovnom muzeju Srbije javno je pomenuta u skupštinskoj odluci grada Beograda iz 2017. godine kada je spomenik Stefanu Nemanji premešten na treću lokaciju − budući Savski trg ispred zdanja Železničke stanice. Tada je pomenuta i arhivirana sve do pre dva meseca kada je odjeknula vest da je Vučić prihvatio predlog Miloša Jovanovića, predsednika DSS-a, da zdanje u Savskom amfiteatru bude pretvoreno u muzej srednjovekovne Srbije. U najmanju ruku neočekivani obrt jer je gotovo izvesno bilo da će Teslina zaostavština biti novi stanar na najvećem trgu Beograda. Hoće li ona biti dislocirana na Dorćol u zdanje termoelektrane „Snaga i svetlost”, zasad nije poznato. Ono što se jeste to je da su osnivačka prava sa grada u maju ove godine preneta na Republiku Srbiju i da Tesla zasad, na osnovu zvanične vladine odluke, ostaje na Vračaru.

Komеntari9
27170
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Београђанин
А, колико ће то да нас кошта?
Nadzirac
Kada bi neko u Budimpesti, Parizu, Berlinu..... samo pomislio da zgradu Glavne zel. stanice pretvori u muzej, a perone i koloseke u setalista, pa taj bi do kraja zivota bio smesten u ludnicu!
Jagodinac
Žal za Srednjim vekom.Srbi se vraćaju u Srednji vek,sve crkve obnovljene i sijaju,sve fabrike zatvorene.
Miki
Snašla nas ona kletva - ,,Dabogda imao, pa nemao,,
miami
Bolje vam je da se potrudite da vratite srpske istorijske vrednosti iz Crne Gore na primer, kao i deo da se prebaci iz drugih muzeja Srbije. To jest da se objedini postavka u jednom muzeju.
GoranBg
A to što smo jedini glavni grad u svetu koji ima železnicu, a nema stanicu, već samo otvorenu prugu sa nadstrešnicom, nikoga nije briga. Ko je tu mislio o putnicima? Oni koji se nikada nisu, niti će se, voziti vozom. A istorija? Pa ima barem još stotinak mesta u Beogradu sasvim prikladih za tu namenu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja