četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 23.11.2020. u 22:00 Dragana Jokić-Stamenković

Mladi doktori nauka štite šljive u srpskim voćnjacima

Republički fond za nauku finansijski je pomogao rad na 59 projekata kojima rukovode naši najbolji naučnici mlađe generacije
Шљива у епрувети (Фотографије лична архива)

Po ugledu na evropski podsticaj mladih doktora nauka, nedavno je i u Srbiji sa devet miliona evra podržan istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode neki od naših najboljih naučnika mlađe generacije sa doktorskom titulom. Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, finansiranje pomenutih istraživanja je u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača. Naučnici su dobili do 200.000 evra po projektu, a uz šansu da samostalno organizuju i sprovedu istraživanje prihvatili su i odgovornost za rezultate do kojih će doći u naredne dve godine. Reč je ispitivanjima iz oblasti medicine, ekologije, tehnike i privrede uopšte. O pojedinim projektima već je bilo reči na stranicama našeg lista, a direktorka Đurić Jovičić je ovoga puta izdvojila nekoliko istraživanja.

Tako će naučnici pokušati da razviju metodologiju što bi doprinela očuvanju takozvane evropske šljive koja je, kako navode, vodeća vrsta voćke u srpskoj poljoprivredi i naš seljak vekovima od nje pravi domaću kvalitetnu rakiju. U kratkom prikazu svog naučnog rada rukovodilac projekta dr Darko Jevremović, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo Čačak, ističe da su autohtone sorte šljive ugrožene i da ih potiskuju komercijalne sorte, naročito poslednjih decenija. Uz to, ova voćka je suočena sa klimatskim promenama i dugotrajnom izloženošću brojnim patogenima, naročito virusu šarke šljive.

Dr Jevremović smatra da su očuvanje genetičke različitosti šljive sa ovih prostora kao i njeno održivo korišćenje  od suštinskog značaja za rešavanje brojnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava.

– Autohtone sorte mogu se čuvati u kolekcionim zasadima na otvorenom polju, ali to iziskuje dosta prostora i ljudskog rada, a stabla su stalno izložena prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Osnova orijentacija naših istraživanja usmerena je prema očuvanju devet autohtonih genotipova šljive primenom savremenijih metoda i tehnika, a reč je o sortama „belošljiva”, „crvena ranka”, „crnošljiva”, „cerovački piskavac”, „dragačevka”, „moravka”, „požegača”, „sitnica” i „trnovača”. Nove tehnologije očuvanja njihovih genetičkih resursa jesu tehnike krioprezervacije, koje podrazumevaju čuvanje biljnog materijala u tečnom azotu. Takođe, tokom projekta ispitujemo i da li se krioterapijom šljive zaražene virusom šarke mogu dobiti biljke bez virusa – pojašnjava dr Jevremović.

Istraživački tim sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bavi se stvaranjem sistema za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena kojima bi trebalo da se prilagode srpski poljoprivrednici. Naši, ali i svetski ratari i voćari usled sve češćih ekstremnih vremenskih pojava izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše, toplotni talasi i intenzivne padavine, trpe velike štete.

– Jedan od načina da se smanje rizici od vremenskih nepogoda jeste da u što većoj meri i na odgovarajući način koristimo dostupne meteorološke informacije pri planiranju poljoprivredne proizvodnje. Dok su neke vrste ovih podataka, poput kratkoročne vremenske prognoze, već u standardnoj upotrebi, druge informacije tipa sezonske prognoze, koja se radi do sedam meseci unapred, gotovo se i ne koriste. A mogle bi da budu dragocene za dugoročno planiranje u poljoprivredi – objašnjavaju članovi tima pod rukovodstvom dr Mirjam Vujadinović Mandić, docentkinje na Poljoprivrednom fakultetu.

Oni će formirati dugoročna agrometeorološka predviđanja i pomoću savremenih modela za numeričku prognozu vremena i odgovarajućih statističkih metoda ih svesti na prostore lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Prognoze će sadržati i statističku informaciju o verovatnoći vremenskih prilika u nadolazećim sezonama, kao i kakav će biti njihov uticaj na količinu i kvalitet prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura kod nas.

Do novih saznanja kroz istraživanja starog Rima

Pod rukovodstvom dr Emilije Nikolić, naučne saradnice na Arheološkom institutu u Beogradu, u narednom projektu će učestvovati i istraživači sa Tehnološkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, i Instituta za ispitivanje materijala IMS-a.

Oni sprovode istraživanje o načinu upotrebe sirovina i građevinskih materijala, odnosno tehnologija izrade maltera u rimskom periodu na teritoriji današnje Srbije.

Ovaj projekat će doneti saznanja neophodna za dalji razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja, ali i konzervaciju arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda na tlu naše države.

Sve rade u skladu sa međunarodnim preporukama i smernicama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i savremenim industrijskim razvojem inženjeringa materijala.

Oni će dati preporuke i smernice za dalje arhitektonske konzervacije malterom, ali uz promociju upotrebe sirovina iz Srbije i učešće lokalnih zajednica.

Komеntari12
19096
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Фића од Винче
Слично је и са пројектом Дарка Јевремовића (43г) из Чачка. Пројекат се бави прастаром темом вируса шарке шљиве који напада аутохтоне сорте, а покушаји да се криотехником искорењују патогени трају преко 20 година. ПРОМИС је био предвиђен да млади руководиоци оформе и воде младе тимове изузетних младих научника. Поред 43 године старог слабо изузетног Дарка (студирао 6 г), на пројекту је и његов директор М. Лукић (48 г студирао 7 г) и Т. Вујовић (50 г студирала 10г). Машала млади воћари!
Francesco
Bolje nađite način da sačuvate pšenicu i kukuruz od novih nepodnošljivih klimatskih uslova. Za 20 godina na prostoru Balkana više nijedna od tih esencijalnih kultura neće moći da uspeva bez 50 prskanja. Bez rakije se može, bez hleba teško. Šljivi neće biti ništa, to je poludivlja ionako voćka koja će sama da se prilagodi.
Zoran
Možeemo dati ogromne novce da sačuvamo stare sorte. Kako ćemo naterati voćare da ih sade, a potrošače da ih kupuju? Bačen novac na utopijski projekat. Za prave projekte potrebno je malo više od mladosti i pomoći kvazi države.
Zorka Papadopolos
I bas treba da se sljiva zove Madzarka, da se vidi da nismo nacionalisti, ali, sta cemo kad je nasa bolja I od originalne madjarske
Zorka Papadopolos
Zorane, poljoprivreda nije samo oranje, kopanje, sadjenje I branje. Tako nista ne odlucujes, samo postojece trziste. Pored prevoza I prodaje, naravno medicinskih /veterinarskih sluzbi, postoji I reklama! U kojoj prelepo, rumeno srpce moze da cokce na svim jezicima sveta nad dzemom od madzarke.
Sreten Bozic -Wongar
Na svom imanju zapadno od Melbourne zasadio sam 1970 votnjak sljiva madzarke koje su nekada u Srbiji bile oslonac seoskle privrede. Susio sam ih na suncu a ne na vatri kao kod nas u Sumadiji. Kvalitet je bio isti kao i ukus. Bile su nesto manjeg rasta nego i Srbiji i radjale do 20g. Klima imanja je bila planinska oko 200 km od mora.
slobo macic
Bravo, svaka cast. Da li moze da se dodje kod vas i kupi koji kilogram sljive, jer takodje zivim u Melbourn. Veliki pozdrav Slobodan
komentar
Ovih sestoro mladih na fotografiji su mi ulepsali dan ! Konacno pravi potez je data sansa mladim obrazovanim ljudima da nesto urade u svojoj struci svojim znanjem i u svojoj zemlji ! Bravo, samo tako i treba !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja