petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 22.11.2020. u 11:39 Slavica Stuparušić

Mladi danas više znaju, ali su ranjiviji

Aljoša Ljubičić je razmišljao o tinejdžerima i njihovim roditeljima, vaspitavanju, odlasku i povratku iz inostranstva i napisao knjigu koju je nagradila Književna omladina Srbije
Аљоша Љубичић (Фото: лична архива)

Odrastanje puno očekivanja, izazova, loših i dobrih odluka, kroz koje prolazi svaki mlad čovek. Aljošu Ljubičića, fizioterapeuta u košarkaškoj reprezentaciji Srbije za mlade do 19 godina, inspirisalo je da napiše roman „Stajalište 21”. Životno iskustvo i rad sa mladim ljudima pokrenuli su ga na pisanje, a boravak u Kuvajtu mu je dobro došao da završi rukopis.

Glavni junak i pisac romana su „vršnjaci”. Odrastaju i sazrevaju početkom novog milenijuma. Zajednička im je ljubav prema košarci i takmičarski duh. „Usmeravan od malih nogu na sport kome je posvećen, sa vizijom da će jednog dana igrati košarku za reprezentaciju”, Aljoša posle završene Srednje medicinske upisuje Višu medicinsku školu. Tako i svoj profesionalni put nastavlja u sportu.

„Počeo sam da radim kao fizioterapeut pre nego što sam završio višu školu ”, kaže Ljubičić. Imao je posao, ali nije imao platu.

To je bio razlog da, na poziv druga, košarkaškog trenera, ode u Bahrein na godinu dana u ulozi fizioterapeuta najboljem tamošnjem košarkaškom klubu.

„U Kuvajtu sam radio u fitnes centru, prvo kao fizioterapeut i lični trener, a posle i menadžer centra”, dodaje. Tako se nakupilo četiri godine, kaže ovaj tridesetogodišnjak, koji je u kofer sa stvarima spakovao i svoje uspomene na godine lude i ekipu iz kraja, što ga je i povuklo da se po isteku ugovora vrati novobeogradskim blokovima – poprištu radnje prvog romana u kome piše o „dečacima prepuštenim ulici koji ne idu u školu jer je smatraju nebitnom u životu”.

Pisanje je došlo spontano u naletu inspiracije, pre nego što je krenuo u zemlju u kojoj postoji samo jedno godišnje doba – leto.

„Bio sam ispunjen samim činom pisanja, pričinjavalo mi je zadovoljstvo”, kaže autor književnog dela za mlade koji misle da nije do njih i za roditelje koji veruju da laž može da zaštiti, a za koje je dobio drugu nagradu „Pegaz” Književne omladine Srbije u kategoriji romana.

Može li se uporediti vreme mladosti i odrastanja devedesetih i ovo danas? Emotivno može, konstatuje Ljubičić.

„Činjenica je da se dosta toga izmenilo za poslednje tri decenije. Mi nismo imali mobilne telefone, a danas već imate i virtuelnu nastavu. Posmatram današnju omladinu, dostupno im je daleko više sadržaja, informacija, znaju neuporedivo više, ali su ranjiviji i osetljiviji. Bliskost između dece i roditelja ostala je nasušna potreba. Roditelj je taj koji treba da sluša dete, da čuje šta ima da mu kaže”, ističe naš sagovornik.

Aljoša Ljubičić je jedan od onih koji se posle završenog školovanja otišao u inostranstvo i vratio se nazad u Srbiju, uprkos brojnim primamljivim ponudama.

„Otišao sam previše mlad i nisam mogao da kažem da je ovde loše. Zato što ja to nisam osetio, iako sam radio za platu koju sam retko dobijao, živeo sam sa majkom i nisam imao neke velike prohteve. Iz daleka ovde je sve bilo sjajno. Vratio sam se da pokušam. Otvorio sam sa kolegom centar za fitnes i oporavak. Kada se u martu desila korona, doživeo sam je kao priliku da radim ono što želim. Dobio sam vreme za kojim sam žudeo i tako sam stigao do kraja druge knjige od planirane tri, kojima ću zaokružiti priču o mom junaku Borisu i njegovom odrastanju. U Srbiji, generalno, ljudi rade ono što se od njih očekuje, a ne ono što oni istinski žele, svi sve znaju i u sve se razumeju”, kaže.

Upitan šta on istinski želi, Ljubičić kaže: „Da pišem, ali od toga se ne živi.”

Komеntari10
b0c19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleks
Mladi danas imaju mnogo vise informacija, ali znatno manje znaju. Ne mogu da zapamte 3 posto prosIrene recenice, niti bilo koji broj veci od 100. Sta god im treba ima na internetu, a u glavi nema skoro niceg.
Mika
Sta i koliko mladi znaju vidi se valjda på procentu onih koji zavrsavaju srednje i visoko skolovanje. U Kanadi prema statistici OECD 60% stanovnistva ima visoki obrazovanje. U Srbiji 10%. Pa razmislite.
Milica Jokavic
U Severnoj Koreji 99%. Ko je onda ovde lud?
Znanje-imanje
Danas mladi znaju mnogo vise o integralima, diferencijalnim jednacinama, organskoj ili neorganskoj hemiji, istoriji Srba, Evrope ili sveta, Dostojevskom, Zoli ili Geteu, Platonu, Aristotelu, Niceu ili Marksu, Njutnu i Ajnastajnu, imaju bolju dikciju kada govore i citaju sto se vidi uporedjivanjem citanja teksta danasnjih voditeljki dnevnika i recimo Ljiljana Markovic ili Dusanke Kalanj... Sve to znanje se stice u toku dana u jednoj od mnogih ekspozitura Mocarta, a navece na savskom splavicu.
Budimir
Sta znaju vise , da kucaju poruke na tabltima i mobilnim . Cura od 22 g. u komsiluku nije procitala ni jednu knligu , Tolstoj je Ruski kosmonaut , Sofija je glavni grad Albanije , Mocart je kockarnica ...da ne nabrajam sta sve ne zna , a nije sama . Na 45 g. Mature , jedan profesor se zgrazava gde nam je otislo skolstvo .
alkos
Upravo je suprotno. Omladina danas zna mnogo, mnogo manje, a mnogo je sigurnija u sebe.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja