sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 21.11.2020. u 18:00 Gordana Grujić

Jadarit zove budućnost

Zbog višestruke primene proizvoda od jadarita, Srbija može imati velike koristi na kratkoročnom i dugoročnom planu. Mobilni smart-telefoni koji su postali sinonim moderne komunikacije napajaju se pomoću litijum-jonskih baterija
(Срђан Печеничић)

Priroda je promešala karte sa lozničkim krajem i dodelila mu jak štih – jadarit, sa kojim, ako igra pametno, može da dobije sve partije i odvede ga u sam ekonomski, naučni i privredni svetski vrh. Jadar po hemijskom sastavu hidratisani silikat bora sa vezanim litijumom i natrijumom bio je potpuno nepoznat u mineraloškoj klasifikaciji sve do njegovog epohalnog otkrića 2004. godine.  Visok sadržaj litijuma oko dva odsto  i bora oko 13 odsto ga dobro kotira u odnosu na druge minerale poput lepidolita, spodumena čiji sadržaj litijuma varira između 0,5 i 2,0 odsto, glinovitih minerala od  0,3 do 0,6 odsto.

Rezerve jadarita se preliminarno procenjuju na više od 13 miliona tona što je oko 10 odsto svetskih rezervi litijuma. Zbog višestruke primene proizvoda jadarita, Srbija može imati velike koristi na kratkoročnom i dugoročnom planu. Mobilni smart-telefoni koji su postali sinonim moderne komunikacije napajaju se pomoću litijum-jonskih baterija. Ulasku električnih automobila na velika vrata automobilske industrije se široko aplaudira na svetskoj naučnoj sceni, jer su njihove emisije ugljen- dioksida, azotovih oksida, i drugih zagađujućih čestica koji utiču na klimatske promene i zagađenje vazduha praktično svedene na nizak nivo. Ukoliko se za punjenje tih baterija iz punionica bude koristila energija iz obnovljivih izvora,  kao što su velike hidroelektrane i vetro-parkovi umesto iz fosilnih goriva kao što je lignit zbog čega su emisije sumpor-dioksida desetostruko premašivale graničnu vrednost, onda će njihova upotreba u Srbiji ostvariti puni efekat, a otvaranje fabrike električnih automobila u potpunosti biti opravdano.

U tom slučaju će emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađenje vazduha biti rapidno smanjeni naročito u velikim gradovima gde je frekvencija automobila mnogo veća, doprinoseći direktno ublažavanju klimatskih promena koje se smatraju najvećom ekološkom i ekonomskom krizom svih vremena. Pored litijuma, preradom ovog minerala se dobijaju borna kiselina koja se koristi u farmakologiji, kao i natrijum-sulfat koji se koristi u industriji stakla, tekstila, kućne hemije. Konceptualno, eksploataciju i proizvodnju jadarita treba bazirati na principima održivog razvoja koji podrazumeva ekonomski i socijalni aspekt uz strogo poštovanje mera iz oblasti zaštite životne sredine u skladu sa svim nacionalnim i međunarodnim propisima. Može se reći da je uspostavljanje balansa sva tri aspekta ravno umetnosti, jer je potrebno finansijsko ulaganje, vreme i strpljenje u razvijanje saradnje između svih strana pri čemu je uloga države presudna u pružanju svake vrste pomoći.

Sa ekonomskog stanovišta je bitno naglasiti potencijal za otvaranje velikog broja radnih mesta u samom rudniku i razvojnom centru ovog nalazišta kao sjajna prilika za lokalno stanovništvo. Plate sa svim doprinosima, ubiranje ekoloških taksa po principu  „zagađivač plaća”, rudne rente za eksploataciju su neki od prihoda kojim se povećava nacionalni budžet. Saradnja sa lokalnim stanovništvom olakšava dalji tok razvoja rudarske proizvodnje. Bitan momenat je pregovarački postupak sa kompanijom oko prodaje vlasničkih parcela pa je i u tom smislu uloga države veoma bitna u pružanju svake vrste pomoći.

Imajući u vidu prirodne odlike i specifičnost ovog područja, pitanje zaštite životne sredine zavređuje posebnu pažnju. Srednji i donji tok sliva Drine trpi od posledica klimatskih promena, a to su katastrofalne poplave sa višemilionskim štetama koje pogađaju ovo područje već više od tri decenije. Zbog nedostatka zaštitnih mera bilo je nekoliko ekoloških akcidenata kada je poplavni talas srušio brane flotacijskih jalovina rudnika koji se nalaze sa obe strane Drine. Ovakva iskustva pamti rudnik olova i cinka „Veliki Majdan” u slivu Kolaričke reke u opštini Ljubovija 2001. godine,  rudnik olova i cinka „Sase” u opštini Srebrenica (BiH) početkom 90-ih. Najnoviji akcident usled katastrofalnih poplava 2014. godine je beležio napušteni rudnik antimona „Stolice” pored reke Korenite u slivu Jadra koji se nalazi u neposrednoj blizini nalazišta jadarita. Laboratorijske analize nekoliko uzoraka poljoprivrednog zemljišta i površinske vode na području između Loznice i Krupnja ustanovile su višestruko prekoračenje maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala (olova, cinka, arsena, nikla).

Rudnik „Veliki Majdan” poučen ovim iskustvom je izvršio sanaciju flotacijskog jalovišta i doneo mere za zaštitu od poplavnog talasa koje su uključile izgradnju akumulacionog jezera i cevovoda kojim se amortizuje poplavni talas i štetan uticaj na jalovište. Od usvajanja Zakona o vodama 2010. godine, Republička direkcija za vode još nije donela plan zaštite vode od zagađenja, niti plan upravljanja vodama, dok se plan upravljanja rizicima od poplava očekuje tek 2027. godine. Zbog toga, ovakva istorijska situacija na ovom području upozorava na donošenje sopstvenog plana odbrane od poplava za nalazište Jadarita. Takođe, stroga zaštita površinskih i podzemnih voda od zagađenja predstavlja apsolutni prioritet. Podzemne vode predstavljaju glavni izvor vodosnabdevanja pijaće vode za stanovništvo ovog kraja, a čiji je kvalitet visok.

Prema prvim najavama Rio Tinta, dobra vest je da proces prerade jadarita neće uključiti flotaciju već će postrojenje primeniti potpuno novu tehnologiju koja je testirana u Australiji, a u koju će biti uloženo više od dve trećine ukupne investicije. Detaljna hidrogeološka istraživanja će dati predlog rešenja za vodu koja će se koristiti u procesu prerade. Najavljuje se i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kao i ponovna upotreba već iskorišćene vode u procesnoj proizvodnji. Koje će preventivne i zaštitne mere biti propisane videće se u studiji o proceni uticaja na životnu sredinu koja je još u fazi izrade, a čija se objava očekuje u prvoj polovini sledeće godine. Stručna i šira javnost će onda imati zakonsku mogućnost da napravi uvid i iskaže svoje mišljenje. Do tada je nezahvalno spekulisati, a iznošenje paušalnih, neproverenih i manipulativnih poluinformacija i javno agitovanje protiv ovog projekta naročito onih koji su nestručni u ovoj oblasti može dovesti lokalno stanovništvo u zabludu da ostane sa kukom i motikom na već kontaminiranom zemljištu i odvratiti ga od ove jedinstvene ukazane šanse.

Master geohemije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari41
20e12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan P.
Kada Rio Tinto ( Mastiljava Reka ) ponudi dobru cenu za zemljište seljaci će se polakomiti i prodavaće svoje njive a onda će posle nekoliko godina kukati kako je sve zatrovano a život postao nemoguć.
Еко-Стражар
Није довољно да се уради студија утицаја на животну средину. Та студија мора да буде детаљна и свеобухватна и на крају - МОРА ДА БУДЕ ОДОБРЕНА од стручне јавности. На велики негативан одзив струке, сада иде прича о некој „новој“ технологији која је већ „тестирана“ у Аустралији. Зар неко мисли да смо баш сви мала деца, па нам прича такве бајке? То што је Рио Тинто већ уложио нешто пара у истражне радове - спада у пословни ризик. Али - ако је „уложио“ и у доносиоце одлука - ризикује још неко...
Milosav
O kakvom zagadjenju pricaju komentatori? Dobar deo Sumadije nam smrdi od povrsinskih kopova u Lazarevcu, gde ide kanalizacija iz Beograda i svih gradova? I mogli bi do sutra da nabrajamo. Za mene, mi ne bi trebali da postojimo ni kao drzava ni kao narod ako dozvolimo da se to nase bogatstvo izvozi kao sirovina, a da mi posle kupujemo od drugih elektricne automobile i mobilne telefone.
Dejan
Zaista lepo napisano, informativno za svakoga. Potpuno jedan zdravorazumski stav da je vazno dobiti prvo tu studiju pa onda iznositi misljenje. Imam utisak da pojedinci bespotrebno sa nekim neproverenim informacijama podizu temperaturu u javnosti i plase onaj narod.
Danijela
Odlican tekst! Sve same neznalice se javljaju I zlonamerno komentarisu Napamet jer je to njihov nacin komunikacije bez strucne argumentacije
Dragana
Koje znanje (Rio Tindto dolara) stoji iza vas kada možete promovisati ovakvu jednu tragediju. Trajno uništiti poljoprivrednu zemlju koja je Srbiju hranila i sačuvala u najtežim vremenima, ostaviti lokane ljude bez života a one iz malo daljih naselja trovati raznim toksičnim gasovima i parama, za 4% rudne rente? Koliko se od poljoprivrede može zaraditi i još ostaje neoštećena zemlja? Srbija je sada na 65% stvarnih potreba za pijaćom vodom a vi promoviše rudnik da Drinu truje a Vojvodina bez vode.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja