subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 17.11.2020. u 16:50 Nikola Dražović
EKSKLUZIVNO

Poziv na buđenje

U ekskluzivnom razgovoru za Politikinu „TV Reviju” četiri hrabra „Lovca na viruse” - epidemiolog i ekolog Kristofer Golden, zoolog i stručnjak za slepe miševe dr Kendra Felps, veterinar i ekolog dr Džim Dezmond i dopisnik televizije Ej-Bi-Si Njuz Džejms Logan, otkriće nam kako izgleda rat protiv korone
Кристофер Голден (Промотивне фотографије)

Pojam virus odavno nam je poznat – iz života, literature ili zahvaljujući sedmoj umetnosti i svim zloslutnim postapokaliptičnim scenarijima koji već decenijama na velikom platnu i malom ekranu uspešno sahranjuju čovečanstvo. Mnogi od nas preležali su različite vrste virusa, ali cela planeta strahuje od onog koji ima prefiks – smrtonosan. Čovečanstvo je zaokupljeno trenutnom epidemijom koronavirusa, koji u pojednim slučajevima ima fatalne posledice, a o kom naučnici znaju veoma malo. Uprkos svemu, iskustvo je pokazalo da ljudi ne razmišljaju previše o tome šta je sledeće što bi moglo da zadesi svet, već se bave onim „požarom” koji trenutno hara. Oni koji se nalaze na prvim linijama naučne borbe svesni su da će najgore tek doći. Širom sveta, naučnici pokušavaju da spreče katastrofu, a njihovi napori predstavljaju najvažniji naučni poduhvat čitave jedne generacije.

Dokumentarac „Lovci na viruse“ prikazaće nam zastrašujuće priče hrabrih stručnjaka, čiji je cilj da utvrde niz događaja koji bi mogli dovesti do nove globalne zdravstvene krize.

Ljude ne pokreće razum, već - strah

Iskustvo, naučno, kao i ono iz prakse, do sada je pokazalo da se najveći broj virusa širi preko slepih miševa. Razlozi za to su višestruki. Pre svega, slepi miševi su, verovali ili ne, među najbrojnijim životinjskim vrstama na planeti. Žive u blizini ljudskih staništa, često i u samim gradovima. Imaju prilično snažan imuni sistem koji im omogućava da brojne smrtonosne viruse koje nose u sebi – i ne osete. Što nije slučaj sa čovekom. Proučavanjem slepih miševa i fenomenom tranzicije virusa sa ovih životinja na čoveka, dr Kendra Felsp bavi se gotovo dve decenije.

- Kada dođe do pandemije, to je trenutak kada je „voda već prelila branu”. Nema mnogo toga što možete da uradite, izuzev prevencije daljeg širenja bolesti, edukacije stanovništa o merama zaštite i nadanja da ćete svemu uskoro videti kraj. Naš rad, međutim, nije fokusiran na borbu sa virusom tokom pandemija. Mi smo zaduženi za predupređivanje tih tragičnih scenarija i pronalaženje načina da do njih ne dođe – poručuje doktorka Felps, koja se tokom većeg dela godine nalazi na terenu, gde otkriva kako bi ljudi mogli da promene svoje ponašanje prema ekosistemu sa ciljem sprečavanja takozvanog „prelivanja” virusa u pandemiju.

- Iako bi se reklo da smo tokom milenijuma evolucije napredovali i razvili se u superiornu vrstu, ljudska primarna reakcija na svaku kriznu situaciju i dalje je strah. Strah proiziliazi iz neznanja, a toga je na Zemlji previše. Svojim ponašanjem i životnim navikama ljudi su duboko zašli u prirodno okruženje očekujući da će stanovnici tog sistema da se povuku i nestanu. Međutim, priroda je tu mnogo duže od nas. Životinje koje je nastanjuju su mnogo bolje od nas naučile da se prilagođavaju promenama. U odnosu na njih naš zakon je sila, a njihov u odnosu na nas – adaptacija. Ono čega ljudi moraju da budu svesni jeste da je Kovid 19 samo jedan od milion virusa koji nas vrebaju iz te prirode i koji samo čekaju trenutak kada će se „preliti”. Naše znanje o koroni je minimalno, a istražujemo je veoma dugo. Možete li zamisliti koliki su naši resursi za borbu protiv svih ostalih o kojima ne znamo ništa – zaključuje dr Kendra Felps, ističući da je najpotresnija stvar na koju je naišla u svakom delu planete gde se bavila istraživačkim radom lakoća kojom se ljudi rešavaju da umesto razumevanja problema, pribegnu istrebljivanju onoga što oni smatraju njegovim uzrokom. Tako su u Aziji, poručuje ona, spaljene stotine hiljada slepih miševa, a u Holandiji i Španiji, recimo, na pogubljenje čeka hiljade kuna – prethodno zatočenih kako bi se ljudi „poslužili” njihovim krznom.

Lična (ne)odgovornost kao lek i kazna

O surovosti sveta u kom živimo, i kojim gospodarimo poput gazda nekog ranča, govori i dr Džim Dezmond.  On trenutno sa suprugom i psom živi u istočnoj Africi, gde radi na zaštiti ugroženih vrsta i kao veterinar-konsultant pomaže brojnim organizacijama u očuvanju prirodne srdine. Njegov doprinos dokumentarcu „Lovci na viruse” ogledao se u izučavanju načina prenosa virusa sa životinja na ljude u svakodnevnoj trgovini i upotrebi proizvoda životinjskog porekla širom sveta.

- Uprkos tome što je ogroman, naš svet zbog trgovine i razvoja tehnologije postao je jedan veliki gigapolis u kom smo svi međusobno prve kompije. Tako, ono što se događa u Africi ili Aziji već sutra je na našem pragu, i obrnuto. Boraveći u Liberiji, gde sam se bavio terenskim istraživanjem za ovaj dokumentarac došao sam do zaključka da širenju zaraze najviše doprinose sami ljudi. Na pijacama u gradovima Liberije najzastupljenije namirnice su one koje dolaze iz divljine. To je meso životinja koje nije prošlo nikakva testiranja i potencijalna je virusna bomba i inicijalna kapisla svake sledeće pandemije – poručuje doktor Dezmond, kog je posao svojevremeno doveo i u Srbiju.

- Na poziv jedne ekološke organizacije došao sam da radim na zbrinjavanju pasa lutalica, a imali smo priliku i da zbrinemo neke ugrožene vrste vukova. Tada sam bolje upoznao Srbiju i oduševio se njenim lepotama. Beograd je predivan grad, uživali smo u gostoljubivosti vašeg naroda, i moram priznati – jednoj od najboljih kuhinja koje sam probao – otkriva nam ovaj „Lovac na viruse”.

Njegov kolega, epidemiolog i ekolog dr Kristofer Golden, takođe i član društva National Geographic, imao je  zadatak da otkrije šta povezuje kulturu, bolesti i prirodno okruženje ne bi li ustanovio šablon po kojem dolazi do pandemija. Golden je bio i jedan od pokretača ovog projekta, a u razgovoru za „TV reviju” podelio je sa našim čitaocima i šta mu je bio najsnažniji utisak tokom snimanja.

- Istraživačkim radom na polju ekologije i epidemiologije bavim se dve decenije. Na neki način, moj ceo život posvećen je radu na tome da ljudi nikada ne budu izloženi dejstvu brojnih virusa koji su svuda oko nas. Nažalost, planeta se ubrzava i pandemije poput ove sa koronom naša su budućnost. U mojim proučavanjima najviše se bavim uticajem globalnih ekoloških promena i načinom na koje one utiču na zdravlje ljudi. Tokom poslednjih decenija vidimo da su epidemiološke „eksplozije” sve češće, a razlog tome nije u prirodi jer je ona tu oko nas i sve što čini jeste to da postoji. Ako pred vama imate buktinju, a vi je se ne plašite već svesno gurate u nju ruku, logika je jasna – bićete opečeni – zaključuje Golden, a na naše pitanje: „Da li smo svedoci smaka sveta iz filmova i serija koje su tako često na repertoaru gledalaca u poslednje vreme”, on odgovara sa nešto više optimizma – „Ne, ovo je samo poziv na buđenje“.

Džejms Longman

Nisu virusi ti koji ubijaju ljude, već odsustvo svesti

Sa tim se slaže i Džejms Longman, dopisnik televizije Ej-Bi-Si Njuz, koji je zahvaljujući „Lovcima na viruse” iz prve ruke video kako Kovid 19 razara svetsku zajednicu, te je svoje bogato iskustvo u istraživačkom novinarstvu ovenčano sa tri nominacije za nagradu „Emi“ u kategoriji informativno-dokumentarnog izveštavanja, upotrebio da dođe do odgovora na goruća pitanja javnosti.

- Najsnažniji utisak tokom rada na filmu pre svega bio je taj da se mi nalazimo na terenu dok ceo svet stoji. Bila je to potpuno izmenjena stvarnost i pomalo potresno iskustvo iz ugla običnog čoveka koji je njen deo. Kao novinar, međutim, imao sam zadatak da sva otkrića do kojih su naučnici došli svojim radom, a koja su ključna u borbi protiv ovog i svakog narednog virusa, gledaocima saopštim normalnim svakodnevnim jezikom. Uloga medija u situacijama nalik ovoj koje su nas zadesile u martu 2020. jeste informativna i edukativna. Zadatak novinara je da znanje eksperata uproste i prenesu običnom stanovništvu kako bi postalo svesno rizika i pokušalo da se zaštiti. Ipak, odgovornost je uvek na kraju indivuidualna. Nisu virusi ti koji ubijaju ljude, već prisustvo ili odsustvo svesti o opasnosti i riziku vremena u kom živimo. Sledeći tu logiku, moglo bi se reći da smo planeta samoubica, i samo od nas zavisi hoće li pandemije biti naše novo sutra – smatra Longman dodavši da nikada nije očekivao da će serija „Okružen mrtvima” čiji nastavak očekuju milioni gledalaca širom sveta na kanalu Foks, postati naša stvarnost.

- Hiljadu puta su mi tokom rada na ovom filmu pale na pamet scene iz te serije, kao i iz filma „28 dana posle”. Dve najupečatljivije slike koju ću poneti sa snimanja jeste trenutak kada smo se prošetali trgovima potpuno prazne Atine, kao i kada smo potpuno sami posmatrali legendarni zalazak Sunca na Santoriniju koji obično sa padina ovog ostrva posmatraju hiljade turista. Ako bih nekada zamišljao kako izgleda apokalipsa – to bi bile te dve slike.

Komеntari0
46b5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja